Хенри Кевендиш: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Gorzhn (разговор | придонеси)
Gorzhn (разговор | придонеси)
Нема опис на уредувањето
Ред 66:
 
===Смрт===
Кевендиш починал во 1810 година (како еден од најбогатите жители на Англија)Cavendish died in 1810 (as one of the wealthiest men in Britain) и бил закопан заедно со неговите предци во црква денес позната како [[Катедрала на дерби]].Кевендишовата лабораторија во Кембричкиот универзитет вила подарена од еден од Кевендишовите Роднини
==Карактер и наследство==
Кевендиш бил срамежлив човек кој се чувствувал непријатно во општеството и го одбегнувал кога можел. Немал никаква поврзаност со личности надвор од неговото семејство.Специфично за него било старомодниот костим. Кевендиш бил повлечен и често проценет како необичен од другите.Со неговите слуги тој комнуницирал само преку писма. Кевендиш во својата куќа имал и задни скали за да избегне средба со неговата слугинка, главно поради неговата срамежливост од жените.Поради овој начин на однесување дошло до шпекулации дека тој боледувал од [[Аспергеров Синдром ]]"<ref name="Bryson">Bryson, B. (2003), "The Size of the Earth": ''A Short History of Nearly Everything'', 59–62.</ref> Кевендишовите религиозни погледи биле сметани необични за неговото време.Бил именуван како агностичен за неговото време. Како негов биограф, Џорџ Вилсон коментира, „За Кевендиш, религијата не претставувала ништо“".<ref>{{cite book|title=The Good Atheist: Living a Purpose-Filled Life Without God|year=2011|publisher=Ulysses Press|isbn=9781569758465|author=Dan Barker|accessdate=15 June 2012|page=170|quote=He did not attend church and was considered an agnostic. “As to Cavendish's religion, he was nothing at all,” writes his biographer Dr. G. Wilson.}}</ref><ref>{{cite book|title=The life of the Hon. Henry Cavendish: including abstracts of his more important scientific papers, and a critical inquiry into the claims of all the alleged discoverers of the composition of water|year=1851|publisher=Printed for the Cavendish Society|pages=181–185|author=George Wilson|accessdate=15 June 2012|quote=A Fellow of the Royal Society, who had good means of judging, states that, "As to Cavendish's religion, he was nothing at all. The only subjects in which he appeared to take any interest, were scientific. ..." ...From what has been stated, it will appear that is would be vain to assert that we know with any certainty what doctrine Cavendish held concerning Spiritual things; but we may with some confidence affirm, that the World to come did not engross his thoughts; that he gave no outward demonstration of interest in religion, and did join his fellow men in worshipping God. ...He died and have no sign, rejecting human sympathy, and leaving us no means of determining whether he anticipated annihilation, or looked forward to an endless life. ...He did not love; he did not hate; he did not hope; he did not fear; he did not worship as others do. He separated himself from his fellow men, and apparently from God.}}</ref>
 
Поради неговата асоцијалност и повлеченост, Кевендиш често избегнувал објавување на неговата работа, и многу од неговите пронајдоци често не биле пренесени ни на неговите колеги. Во доцниот 19 век, по неговата смрт, [[Џејмс Клерк Максвел]] ги прегледувал пронајдоците на Кевендиш и пронашол нешта за кои други добиле заслуга. Примери за Кевендишови пронајдоци за кои не добил заслуга се [[Џеремаја Бенџамин Рихтер|Рихтеров закон за реципрочни пропорции.]], [[Омов закон]], [[Далтонов закон|Далтонов закон за парцијални притисоци.]], принципот на [[електичен кондуктивитет]]. Ракопис позант како „Топлина“, приближно во периодод од 1783 и 1790, ја опишува „механичката теорија за топлината“.