Дрво (растение): Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ја заменувам страницата со 'не пишуј!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'
с Отстрането уредувањето на 78.157.18.252 (разговор), вратено на последната верзија на Ehrlich91
Ред 1:
[[Податотека:Forest Pelister.jpg|right|мини|десно|250п|[[Молика|Молики]] во [[национален парк|националниот парк]] [[Пелистер]]]]
не пишуј!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
[[Податотека:Redwood M D Vaden.jpg|мини|десно|250п|Стебло на секвоја]]
'''Дрво''' — [[повеќегодишно растение|повеќегодишно]] цврсто [[растение]] со многу разграноци извишени над земјата што стојат на [[стебло]].<ref name=rhs>Huxley, A., ed. (1992). ''New RHS Dictionary of Gardening''. Macmillan ISBN 0-333-47494-5.</ref> Некои стручњаци определуваат минимална висина, која се движи од 3&nbsp;м<ref name=rushforth>Rushforth, K. (1999). ''Trees of Britain and Europe''. Collins ISBN 0-00-220013-9.</ref> до 6&nbsp;м;<ref name=afm>Mitchell, A. F. (1974). ''A Field Guide to the Trees of Britain and Northern Europe''. Collins ISBN 0-00-212035-6</ref>, додека пак некои даваат минимален [[пречник]] на стеблото од 10&nbsp;см ([[обиколка (геометрија)|обиколка]] од 30&nbsp;см).<ref>{{цмс |url=http://home.att.net/~spiderhunters/attachments/trintro.rtf |title=''Field Guide to Indian Trees'', introductory chapter: Introduction to Common Indian Trees |accessdate=25 јули 2007 |format=RTF |author=Utkarsh Ghate}}</ref> [[Дрвенесто растение|Дрвнеестите растенија]] што не го задоволуваат критериумите бидејќи имаат повеќе стебла и/или низок раст се нарекуваат [[грмушка|грмушки]], иако постојат многу дрва што не ги задоволуваат тие критериуми. Во споредба со највеќето други растенија, дрвата живеат значително подолго - некои достигнуват старост од неколку илјади години и висина од 115&nbsp;м.<ref name=sequoia>Gymnosperm Database: [http://www.conifers.org/cu/se/index.htm ''Sequoia sempervirens'']</ref>
 
Дрвата се важен дел од природните предели бидејќи спречуваат [[ерозија|одрон на земјиштето]] и овозможуваат постоење на [[екосистем]]и кои се заштитени од временските прилики под нивните [[лист|лисја]]. Играат важна улога и во производството на [[кислород]], ја намалуваат содржината на [[јаглерод диоксид]] во атмосферата и ја регулираат температурата на почвата. Исто така претставуваат важни елементи во [[пејзажна архитектура|пејзажното уредување]] и [[земјоделство]]то, како од [[естетика|естетски]], така и од стопански причини (на пр. во [[овоштарство]]то). [[Дрво (материјал)|Дрвниот материјал]] има големо значење во градежништвото и како извор на енергија (гориво). Дрвата фигурираат во [[митологија]]та и народните преданија на најразлични култури.<ref>[http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=96758439 Going Out On A Limb With A Tree-Person Ratio], Morning Edition, National Public Radio. 12 ноември 2008.</ref>
 
== Класификација ==
Дрвото како растителен облик се јавува во голем број на [[ред (биологија)|редови]] и [[фамилија (биологија)|фамилии]]. Највеќето денешни дрва се цветни растенија ([[скриеносеменици]]) и [[четинар]]и. Растат во најразлични облици, со разни видови листови, кори и органи за [[размножување]].
 
Како облик, дрвата еволуирале во посебни класи, независно едно од други, како реакција на слични промени во животната средина, и како такви се класичен пример на [[паралелна еволуција]]. На светот постојат околу 100.000 видови дрва, што претставува 25% од сите видови [[растенија]].<ref>{{цмс |url=http://www.talkbx.com/2008/05/02/scientists-to-capture-tree-dna-worldwide/#more-835 |title=TreeBOL project |accessdate=11 јули 2008}}</ref> Најголем број на видови виреат во [[тропи|тропските]] региони и сè уште не ѝ се доволно познати на [[ботаника]]та.<ref>Friis, Ib, and Henrik Balslev. 2005. ''Plant diversity and complexity patterns: local, regional, and global dimensions : proceedings of an international symposium held at the Royal Danish Academy of Sciences and Letters in Copenhagen, Denmark, 25–28 мај 2003.'' Biologiske skrifter, 55. Copenhagen: Royal Danish Academy of Sciences and Letters. стр 57-59.</ref>
Првите дрволики организми биле [[дрвенеста папрат|дрвенестите папрати]], [[пршлика|пршликите]] и [[пречицовидни]]те, кои растеле во [[шума|шуми]] во периодот [[карбон (период)|карбон]], но овие растенија се прадрва, а не вистински дрва, бидејќи немале дрвенести ткива. Вистинските дрва се развиле во периодот [[тријас]], кога се јавиле класите со дрвенесто ткиво како четинарите, [[гинко|гинката]], [[цикасови]]те и другите [[голосеменици]]. Во периодот [[креда (ериод)|креда]] се појавиле и [[цветни растенија|цветните растенија]] во облик на дрва.
 
Мала група дрва се нарекува шумјак или [[забел]], а поголемо подрачје густо обраснато со дрва се нарекува '''[[шума]]'''. Неколку [[биотоп]]и во природата зависат од дрвата што виреат во тоа подрачје. Вакви примери се [[дождовна шума|дождовната шума]] и [[тајга]]та. Пошироките предели каде дрвата се поретки, а меѓу нив доминираат тревнати површини се нарекуваат '''[[савана|савани]]'''. Шумата со голема старост се нарекува '''[[прашума]]'''.
 
== Морфологија ==
[[Податотека:Coastal redwood.jpg|мини|десно|„[[Хиперион (дрво)|Хиперион]]“ - највисокото дрво во светот]]
 
Дрвото ги има следниве делови: [[корен|корења]], [[стебло]], [[гранка]], ластегарки и [[лист]]ови. Стеблото се состои главно од потпорно и преносно ткиво ([[ксилем]] и [[флоем]]). Дрвниот материјал има ксилемски клетки, а [[кора]]та е сочинета од флоемски и други ткива кои не се поврзани со васкуларниот комбиум. Дрвата можат да бидат егзогени и ендогени, зависно од начинот на кој се зголемува [[пречник]]от на стеблото. Егзогените дрва, каде спаѓаат највеќето (сите [[четинари]] и речиси сите [[дикотиледони|широколисни]] дрва) растат со придодавање на нов слој, веднаш под кората. Ендогените пак, кои се главно [[монокотиледон]]ски (на пр. [[алое]]то и [[дракена]]та), растат со придодавање на материјалот во облик на засебни снопови во рамките на постоечкото стеблено ткиво.
 
Родовите и видовите на дрвата се препознаваат по нивниот облик, особеностите на кората, листовите, цветовите и плодот. Листовите можат да бидат [[листопадно растение|листопадни]] или [[зимзелено растение|зимзелени]].<ref name=rushforth/><ref name=afm/>
 
При растот, егзогените дрва образуваат [[год]]ови, кои се прстени од дрвен материјал што нараснуваат на постоечкото ткиво. Видовите што растат во деловите од светот каде има разни годишни времиња имаат годови со разни нијанси и тврдини.<ref name=afm/> Во умерените појаси и тропските појаси со по една промена „суво-влажно“, годовите се создаваат во текот на една година (пар од посветол и потемен прстен). Во подрачјата со две суви и две влажни сезони, годината ја претставуваат два пара од светли и темни прстени. Во полупустинските региони со нередовни врнежи, годовите растат по секој дожд.<ref name=mirov>Mirov, N. T. (1967). ''The Genus Pinus''. Ronald Press.</ref> Во тропските [[дождовна шума|дождовни шуми]] со рамномерни временски услови годовите не се видливи и дрвото има една боја. Годовите се показател за староста на дрвото, која се утврдува со нивно броење ([[дендрохронологија]]), но кај тропските дрва ова е неизводливо поради отсуството на забележливи годови, а истото важи и за ендогените дрва.
 
[[Корен|Корењата]] на дрвото се главно под земја, закотвувајќи ја надземната [[биомаса]] и служат за впивање на [[вода]] и [[хранливи состојки]] од [[почва]]та. Иако корењата се од суштинска важност за растот на дрвото, над 90% од биомасата е производ на јаглерод диоксидот што дрвото го прима од атмосферата (вид. [[фотосинтеза]]).<ref name=TedTalk>{{цмс|url=http://www.ted.com/index.php/talks/jonathan_drori_on_what_we_think_we_know.html |title=Jonathan Drori on what we think we know &#124; Video on |publisher=Ted.com |date= |accessdate=18 октомври 2010}}</ref> Над земјата, стеблото ги извишува гранките со лисја, со што дрвото се натпреварува со околните растенија за што повеќе [[сонце|сончева]] светлина. Кај многу дрва, гранките се така распоредени за да се добие најголема можна изложеност на сонце.
 
== Знаменити дрва ==
 
Најзнаменитите дрва во светот се рекордери во извесна класа. Ова може да биде висина, пречник или обиколка на стеблото, севкупна големина и возраст.
 
;Највисоко
#[[секвоја]] (''Sequoia sempervirens''): '''115,56&nbsp;м''', примерок: „[[Хиперион (дрво)|Хиперион]]“ во националниот парк [[Редвуд (национален парк)|Редвуд]], [[Калифорнија]], [[САД]]<ref name=Sequoia_sempervirens>{{cite web |url=http://www.conifers.org/cu/se/index.htm |title=Gymnosperm Database: ''Sequoia sempervirens'' |accessdate=10 јуни 2007|last= |first= |authorlink= |coauthors= |date= |year= |month= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote=Hyperion, Redwood National Park, CA, 115.55 m}}</ref>
 
[[Податотека:Sweet Chestnut Forest.jpg|thumb|upright|Поглед кон крошната на дрвото.]]
 
;Најдебело
#[[мексикански барски чемпрес]] (''Taxodium mucronatum''): '''11,62 м''', примерок: „Арбол дел Туле“ во Санта Марија дел Туле, Оахака, Мексико.<ref name=taxodium>Gymnosperm Database: [http://www.conifers.org/cu/tax/mucronatum.html ''Taxodium mucronatum'']</ref> Тука се вклучени и потпорните делови при основата на дрвото; фактичкиот идеализиран пречник би изнесувал 9,38 м.<ref name=taxodium/>
 
;Најголемо
#[[џиновска секвоја]] (''Sequoiadendron giganteum''): '''1.487&nbsp;м³''' (зафатнина), примерок: „[[Генерал Шерман (дрво)|Генерал Шерман]]“.
 
;Најстаро
#[[долговечен бор]] (''Pinus longaeva''), примерок „[[Метузалем (дрво)|Метузалем]]“: 4.844 години<ref name="Gymnosperm_oldest">[http://www.conifers.org/topics/oldest.htm Gymnosperm Database: How Old Is That Tree?]. проверено на 17 април 2008 </ref>
 
== Поврзано ==
* [[Арборетум]]
* [[Обесшумување]]
* [[Пошумување]]
* [[Дендрологија]]
* [[Шумарство]]
* [[Дрвенесто растение]]
 
== Наводи ==
{{наводи|colwidth=30em}}
 
== Надворешни врски ==
{{ризница|Trees}}
* [http://www.treeday.com.mk/ Ден на дрвото] — портал на празникот на садење дрва во Македонија
* [http://www.mkdsumi.com.mk/index.php ЈП „Македонски шуми“]
* [http://www.isa-arbor.com/ Меѓународно друштво за арборикултура] {{en}}
* [http://www.wondermondo.com/Attractions/Trees.htm Најголеми и најнеобични дрва на светот] - Wondermondo {{en}}
 
[[Категорија:Дрва| ]]
[[Категорија:Шумарство]]
[[Категорија:Растителна морфологија]]
[[Категорија:Растенија]]
 
{{Link FA|he}}
{{Link FA|hr}}
{{Link GA|da}}