Втора светска војна: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Одбиени последните 3 промени во текстот (од 217.196.198.67) и вратена преработката 3279082 на Ehrlich91
Eddon (разговор | придонеси)
Ред 92:
[[Податотека:Soviet_Offensive_Moscow_December_1941.jpg|лево|мини|Советски трупи опремени со зимска воена опрема тргнуваат во против напад кон германските тенкови, декември 1941.]]
До октомври 1941, силите на Оската ги оствариле своите цели за окупирање на Украина и Балтичкиот регион, оставајќи ги само опсадите на Ленинград<ref>Gerald R. Kleinfeld. ''Hitler's Strike for Tikhvin''. Military Affairs, Vol. 47, No. 3 (Oct., 1983), стр. 122–28.</ref> и Севастопол<ref>Shukman, Harold. ''Stalin's Generals'', стр. 113.</ref> сесè уште недовршени, а направиле и подготовки за продолжување на суспендираната, односно одложената опсада на Москва. Но руската зима во периодот 1941/1942, која била една од најстудените во 20 век се вмешала и одиграла голема улога во [[Битка за Москва|Битката за Москва]], а со тоа и во Втората Светска Војна. Битката траела од 2 октомври 1941 до 7 јануари 1942. Силите на Оската стигнале до предградието на Москва. На 30 километри од центарот на Москва, со погледот кон [[Кремљ]], германците и нивните сојузници биле принудени да запрат.<ref>According to D.Glantz, [http://www.strom.clemson.edu/publications/sg-war41-45.pdf The Soviet‐German War 1941–45] "By 1 ноември [the Wehrmacht] had lost fully 20% of its committed strength (686,000 men), up to 2/3 of its ½-million motor vehicles, and 65 percent of its tanks. The German Army High Command (OKH) rated its 136 divisions as equivalent to 83 full-strength divisions."</ref><ref>Klaus Reinhardt; Karl B. Keenan. ''Moscow-The Turning Point: The Failure of Hitler's Strategy in the Winter of 1941–42''. Berg, 1992. ISBN 0-85496-695-1, стр. 227.</ref> Силните ефекти на руската зима, неподносливи за недоволно подготвените за зимско војување под ниски температури и до –15&nbsp;°C германски војници и нивните сојузници, биле вешто искористени од страна на маршалите [[Георги Жуков]] и [[Александар Василевски]] во одбраната на Москва. Генералот [[Едуард Вагнер]], задолжен за воени залихи и ресурси наменети за силите на Оската при Битката за Москва, кој подоцна бил еден од заговарачите на [[Атентат врз Адолф Хитлер од 20 јули 1944|атентатот врз Хитлер на 20 јули 1944]], на 27 ноември 1941 рапортирал:
"При крај сме со залихи и ресурси, човечки и материјални. Ќе се соочиме со опасностите на длабока зима."