Цар Самоил: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Tropcho (разговор | придонеси)
поправка на цитатот (види разговорот за подробности)
Tropcho (разговор | придонеси)
кој е изворот?
Ред 316:
{{Цитат|'''Во политички и црковен аспект, Самуиловото царство (во германското издание, Острогорски го користи терминот новото царство б.н. <ref>Das neue Reich knüpfte staatlich und kirchlich an das Reich Symeons und Peters an..</ref>) било директен наследник на царството на Симеон и Петар, затоа и самите негови творци (Самуил и неговите наследници б.н) и Византија го сметале едноставно за бугарското царство.<ref><small>{{cite book|title=Geschichte des byzantinischen Staates|last=Ostrogorsky|first=Georg|publisher=C.H. Beck|year=1965|place=München|language=германски|url=http://books.google.be/books?id=kpZTSuLdZHsC&lpg=PA253&ots=fGlXrDaJCX&dq=Samuel%20w%C3%BCrde%20der%20Sch%C3%B6pfer%20eines%20m%C3%A4chtigen%20Zarenreiches&pg=PA253#v=onepage&q=Samuel%20w%C3%BCrde%20der%20Sch%C3%B6pfer%20eines%20m%C3%A4chtigen%20Zarenreiches&f=false|quote=Das neue Reich knüpfte staatlich und kirchlich an das Reich Symeons und Peters an, war sowohl für seine Schöpfer als auch für die Byzantiner schlechthin das bulgarische Reich.}}</small></ref> Бидејќи традициите за царство и патријаршија, освен во Византија, постоеле уште само во Бугарија (се мисли само за Балканот б.н). Самуил целосно се оддал на тие традиции. Всушност неговото цартсво (на Самуил б.н) значајно се разликувало од поранешното бугарско царство. И по составот и по карактерот тоа било ново царство. Неговиот центар се преместил према југозапад и Македонија го сочинувало неговото јадро.<ref name="Ostro"><small>''Георгије Острогорски, Историја на Византија, Народна Књига Алфа, 1998.''</small></ref>}}
 
Дел од современите историчари, Самоиловото царство го именуваат како бугарско царство.<ref>[http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=102010858162&id=9&setIzdanie=22112 Нова Македониа број 22112, 20.10.2010 г. И ние придонесовме да си создадете држава.]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=u-SsbHs5zTAC&pg=PA600&dq=bitola+inscription+vladislav&hl=bg&ei=Wk_1TMH1DtGbOva70bcI&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CD8Q6AEwBjge#v=onepage&q=%20inscription%20vladislav&f=false The New Cambridge Medieval History: c. 900-c. 1024, Timothy Reuter, Rosamond McKitterick, Cambridge University Press, 2000, ISBN 0-521-36447-7, p. 600]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=Z0PmrXKnczUC&pg=PA26&dq=bitola+++vladislav+samuel&lr=&hl=bg#v=onepage&q=bitola%20%20%20vladislav&f=false The legend of Basil the Bulgar-slayer, Paul Stephenson, Cambridge University Press, 2003, ISBN 0-521-81530-4, pp. 29-30.]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=YIAYMNOOe0YC&pg=RA3-PA310-IA4&dq=bitola+1017++vladislav&lr=&hl=bg#v=onepage&q=bitola%201017%20%20vladislav&f=false Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250, Cambridge medieval textbooks, Florin Curta, Cambridge University Press, 2006, ISBN 0-521-81539-8, p. 246.]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=0rIFIdM8SrkC&pg=PA500&dq=bitola+vladislav+inscription&lr=&hl=bg#v=onepage&q=bitola%20vladislav%20&f=false Basil II and the governance of Empire (976-1025), Oxford studies in Byzantiu, Catherine Holmes, Oxford University Press, 2005, ISBN 0-19-927968-3, pp. 56-57.]</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/is_ran/is_ran_5.html Македония - проблемы истории и културы, редактор д-р ист. наук Р.П. Гришина, Институт славяноведения, Российская Академия Наук, Москва, 1999, Завоевание Болгарии Византией (конец Х-начало XI в.) в Русском Хронографе - Л. В. Горина (Московский государственный университет).]</ref><ref>[http://books.google.bg/books?hl=bg&id=6-dkAAAAMAAJ&dq=%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%8C+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB+%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B8&q=+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB+%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+ Веков связующая нить: вопросы истории и поэтики славянских литератур и культур, И. И Калиганов, Институт славяноведения (Российская академия наук), Государственная академия славянской культуры, Институт славяноведения РАН, 2006, стр. 208.]</ref> Истиот став го прифатиле и дел од модерните српски историчари од САНУ. <ref>Istorijski časopis 2002, br. 49, str. 9-25, izvorni naučni članak, Pohod bugarskog cara Samuila na Dalmaciju. Živković Tibor D. SANU - Istorijski institut, Beograd.</ref><ref>Срђан Пириватрић, "Самуилова држава. Обим и карактер", Византолошки институт, Српске академије науке и уметности, посебна издања књига 21, Београд, 1997, стр. 183.</ref>. Меѓутоа, западната историографија не е доволно запознаена со средновековната балканска историја <ref>Georgije Ostrogorski: Geschichte des Byzantinischen Staates, C.H.Beck, München, 1963</ref>, поголемиот дел од нивните трудовите се однесуваат на [[Византиско царство]] и треба да се има во предвид дека се користени исклучиво византиски извори{{се бара извор}} во кои населението со [[Словенски|словенски]] корени на [[Балканот]] се именува како [[Бугари]].
[[Податотека:Samouil's fortress 2011, 18.JPG|200px|мини|лево|Детал од тврдината кај Клуч]]
{{double image|right|Samouil's fortress 2011, 02.JPG|220|King Samuil Fortress.jpg|400|Споменик на Самоил|Поглед кон Споменик на Самоил [[Самуилова тврдина (Клуч)|кај тврдината Клуч]]}}