Цар Самоил: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [непроверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
никој не е одзван на страницата на разговор, а вие пак вметнувате текст |
|||
Ред 1:
{{Infobox monarch
| name = Самоил
| title = [[Цар]] на [[Самоилово царство|Самоиловото царство]],<ref
| image= Samoil.jpg
| caption = <small>Портрет</small>
Ред 22:
[[Податотека:SamuilInscription.png|мини|250п|Самоиловиот натпис]]
'''Цар Самоил'''<ref><small>''Енциклопедија на МАНУ, стр. 1296''</small></ref> или '''цар Самуил''' ([[958]] - [[6 октомври]] [[1014]]) — [[среден век|средновековен]]
Државата која ја создал
<ref>[http://books.google.mk/books?id=Ezw1AAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=DO3RUJ7PJofXsga7k4CIBA&ved=0CFcQ6AEwCTge История болгарского государства и права]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=FTkBAAAAMAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=MOzRUMbdDMTesgaswIHgCQ&ved=0CDYQ6AEwAjgU История Болгарии: Болгария времен Первого и Второго царств (679-1393)]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=aC8LAAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=XOjRUPjsCoe0tAa7voC4AQ&ved=0CFkQ6AEwCTgy Очерк культурной исторіи южних славян, Volume 1]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=Ezw1AAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=sObRUIPDD8fAtAbjg4CYCg&ved=0CFAQ6AEwCDge История болгарского государства и права]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=fGs8AAAAMAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=sObRUIPDD8fAtAbjg4CYCg&ved=0CC8Q6AEwATge Внешняя политика Древней Руси]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=FTkBAAAAMAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=2-XRULX9EM_Jsgad7oCoDA&ved=0CDYQ6AEwAjgU История Болгарии: Болгария времен Первого и Второго царств (679-1393)]</ref>
<ref> [http://books.google.mk/books?ei=6uPRUMDIJczKsga0iYGgDA&id=3NIrAAAAIAAJ&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&q=+%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB#search_anchor Славяне в древности]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=Ajo9AAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=6uPRUMDIJczKsga0iYGgDA&ved=0CDAQ6AEwATgK Болгарско-русские и русско-болгарские языковые связи]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=FsjG8qzTJwwC&pg=PA64&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=cOHRUK1uxM2zBtHBgcAP&ved=0CDUQ6AEwAg#v=onepage&q=%20%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB&f=false Истрия стран Центральной и Восточной Европы с древнейших времен до конца ХХ в.]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=9hgJJ5dPMx4C&pg=PA23&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=cOHRUK1uxM2zBtHBgcAP&ved=0CD8Q6AEwBA#v=onepage&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5%20%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&f=false Россия]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?ei=cOHRUK1uxM2zBtHBgcAP&id=_X7RAAAAMAAJ&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE#search_anchor История южных и западных славян]</ref> или негово разгранување нарекувано ''Западно бугарско царство''.<ref>[http://books.google.mk/books?id=-C8KAQAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=--jRUPWGJon5sgbE3YHIDg&ved=0CDgQ6AEwAzg8 Мы от рода русского--: рождение русской дипломатии]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=NcUgAQAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=--jRUPWGJon5sgbE3YHIDg&ved=0CDQQ6AEwAjg8 Информационная война и дипломатия]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=SwwZAAAAYAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=--jRUPWGJon5sgbE3YHIDg&ved=0CCsQ6AEwADg8 Временникъ Демидовскаго юридическаго лицея, Issue 49]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=gk8jAQAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=sObRUIPDD8fAtAbjg4CYCg&ved=0CEEQ6AEwBTge Sovremennai͡a ukrainskai͡a ėntsiklopediia: Du-Is]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=E1coAAAAYAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=2-XRULX9EM_Jsgad7oCoDA&ved=0CFMQ6AEwCDgU Византина хроника]</ref>
Македонските историчари го именуваат Самоил како македонски цар, истакнувајќи дека тој учествувал во бунтот на комитопулите 969 година, кога била отфрлена бугарската врховна власт во Западна и Југозападна Македонија и биле поставени темелите на македонската средновековна држава, која по него е именувана како [[Самуилово царство|Самуилово Царство]], најголема ранофеудална државна творба на Балканот. Во негово време македонската средновековна држава го достигнала врвот во својот развиток.
Ред 299 ⟶ 314:
Другата гледна точка која се спротиставила на бугарските научници, а најасано и најдетално била изложена од страна на Д. Анастасијевиќ, Хипотеза за Западното Бугарско царство преставена во Гласник на скопското научно друштво 3 (1928) (''L hipotese de la Bulgarie Occidentale Recueil Uspenskij I, 1930, 20 sg.''). Според ова гледиште никогаш во историјата не постоела поделба на Западно и Источнобугарско царство, а Јован Цимиски го освоил целото Бугарско царство и дури потоа во [[976]] година со востанието на Комитопулите против византиската власт и било созадено ново царство во [[Македонија]]. За карактерот на [[Самуиловото царство]], Острогорски истакнува:
{{Цитат|'''Идеолошки, Самуиловото царство (во германското издание, Острогорски го користи терминот
Дел од современите историчари, Самоиловото царство го именуваат како бугарско царство.<ref>[http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=102010858162&id=9&setIzdanie=22112 Нова Македониа број 22112, 20.10.2010 г. И ние придонесовме да си создадете држава.]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=u-SsbHs5zTAC&pg=PA600&dq=bitola+inscription+vladislav&hl=bg&ei=Wk_1TMH1DtGbOva70bcI&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CD8Q6AEwBjge#v=onepage&q=%20inscription%20vladislav&f=false The New Cambridge Medieval History: c. 900-c. 1024, Timothy Reuter, Rosamond McKitterick, Cambridge University Press, 2000, ISBN 0-521-36447-7, p. 600]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=Z0PmrXKnczUC&pg=PA26&dq=bitola+++vladislav+samuel&lr=&hl=bg#v=onepage&q=bitola%20%20%20vladislav&f=false The legend of Basil the Bulgar-slayer, Paul Stephenson, Cambridge University Press, 2003, ISBN 0-521-81530-4, pp. 29-30.]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=YIAYMNOOe0YC&pg=RA3-PA310-IA4&dq=bitola+1017++vladislav&lr=&hl=bg#v=onepage&q=bitola%201017%20%20vladislav&f=false Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250, Cambridge medieval textbooks, Florin Curta, Cambridge University Press, 2006, ISBN 0-521-81539-8, p. 246.]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=0rIFIdM8SrkC&pg=PA500&dq=bitola+vladislav+inscription&lr=&hl=bg#v=onepage&q=bitola%20vladislav%20&f=false Basil II and the governance of Empire (976-1025), Oxford studies in Byzantiu, Catherine Holmes, Oxford University Press, 2005, ISBN 0-19-927968-3, pp. 56-57.]</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/is_ran/is_ran_5.html Македония - проблемы истории и културы, редактор д-р ист. наук Р.П. Гришина, Институт славяноведения, Российская Академия Наук, Москва, 1999, Завоевание Болгарии Византией (конец Х-начало XI в.) в Русском Хронографе - Л. В. Горина (Московский государственный университет).]</ref><ref>[http://books.google.bg/books?hl=bg&id=6-dkAAAAMAAJ&dq=%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%8C+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB+%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B8&q=+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB+%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+ Веков связующая нить: вопросы истории и поэтики славянских литератур и культур, И. И Калиганов, Институт славяноведения (Российская академия наук), Государственная академия славянской культуры, Институт славяноведения РАН, 2006, стр. 208.]</ref> Истиот став го прифатиле и дел од модерните српски историчари од САНУ. <ref>Istorijski časopis 2002, br. 49, str. 9-25, izvorni naučni članak, Pohod bugarskog cara Samuila na Dalmaciju. Živković Tibor D. SANU - Istorijski institut, Beograd.</ref><ref>Срђан Пириватрић, "Самуилова држава. Обим и карактер", Византолошки институт, Српске академије науке и уметности, посебна издања књига 21, Београд, 1997, стр. 183.</ref>. Меѓутоа, западната историографија не е доволно запознаена со средновековната балканска историја <ref>Georgije Ostrogorski: Geschichte des Byzantinischen Staates, C.H.Beck, München, 1963</ref>, поголемиот дел од нивните трудовите се однесуваат на [[Византиско царство]] и треба да се има во предвид дека се користени исклучиво византиски извори во кои населението со [[Словенски|словенски]] корени на [[Балканот]] се именува како [[Бугари]].
|