Цар Самоил: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
никој не е одзван на страницата на разговор, а вие пак вметнувате текст
Tropcho (разговор | придонеси)
Откажано уредувањето 3288530 на уредникот Ehrlich91 (разговор) зошто треба некој да биде одзван? види WP:BOLD
Ред 1:
{{Infobox monarch
| name = Самоил
| title = [[Цар]] на [[Самоилово царство|Самоиловото царство]],<ref илиname=Step/> Македонското царство или [[Прво бугарско царство|Првото бугарско царство]]<ref>[http://books.google.com/books?ei=lcICTNbRNN6W4gaXuu3LDg&ct=result&id=LbiNeM-RJH4C&q=Samuel#v=snippet&q=Makedonische%20Reich&f=false ''Gegen das maechtige '''makedonische Reich''' scheint er '''' die Unterstuetzung der Herscher anderer Balkanlaender gesucht ... zu haben'']</ref><ref>Georgije Ostrogorski: Geschichte des Byzantinischen Staates, C.H.Beck, München, 1963</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=TF4SAAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=XOjRUPjsCoe0tAa7voC4AQ&ved=0CEAQ6AEwBDgy Византийский временник, Volumes 2-3]</ref><ref name=CambridgeHist/>
| image= Samoil.jpg
| caption = <small>Портрет</small>
Ред 22:
[[Податотека:SamuilInscription.png|мини|250п|Самоиловиот натпис]]
 
'''Цар Самоил'''<ref><small>''Енциклопедија на МАНУ, стр. 1296''</small></ref> или '''цар Самуил''' ([[958]] - [[6 октомври]] [[1014]]) — [[среден век|средновековен]] македонски владетел кој на преминот од [[X век|X]] кон [[XI век|XI век]] формирал пространо царство на територијата на [[Балканскиот Полуостров]].
 
Државата која ја создал едел познатаод какоисторичарите ја нарекуваат [[Самуилово царство]],<ref name="Step" /><ref><small>''Ушче од времето на паг'аiн'ето на '''Самуилоото царство''', македонците не iеднаш праиiа силни востааiн'а против Византиiа, многу по силни од бугарцкото во време на браiк'а Асановци, но не можаа да се ослободат, зашчо каi ниф сет друзи географцките прилики каi бугарите друзи. - [[Крсте Петков Мисирков]], ''Состауала, состауат и можит ли Македониiа да состауат от себе оддел’на етнографцка и политична iединица?''</small></ref> а еден дел од историчарите, за да направат јасна разлика помеѓу '''новата држава''' <ref>[http://books.google.mk/books?id=cuMGAQAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=DO3RUJ7PJofXsga7k4CIBA&ved=0CEQQ6AEwBTge Введение в славянскую филологию]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=Ezw1AAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=DO3RUJ7PJofXsga7k4CIBA&ved=0CFcQ6AEwCTge История болгарского государства и права]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=FTkBAAAAMAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=MOzRUMbdDMTesgaswIHgCQ&ved=0CDYQ6AEwAjgU История Болгарии: Болгария времен Первого и Второго царств (679-1393)]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=-C8KAQAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=--jRUPWGJon5sgbE3YHIDg&ved=0CDgQ6AEwAzg8 Мы от рода русского--: рождение русской дипломатии]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=NcUgAQAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=--jRUPWGJon5sgbE3YHIDg&ved=0CDQQ6AEwAjg8 Информационная война и дипломатия]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=SwwZAAAAYAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=--jRUPWGJon5sgbE3YHIDg&ved=0CCsQ6AEwADg8 Временникъ Демидовскаго юридическаго лицея, Issue 49]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=aC8LAAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=XOjRUPjsCoe0tAa7voC4AQ&ved=0CFkQ6AEwCTgy Очерк культурной исторіи южних славян, Volume 1]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=Ezw1AAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=sObRUIPDD8fAtAbjg4CYCg&ved=0CFAQ6AEwCDge История болгарского государства и права]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=gk8jAQAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=sObRUIPDD8fAtAbjg4CYCg&ved=0CEEQ6AEwBTge Sovremennai͡a ukrainskai͡a ėntsiklopediia: Du-Is]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=fGs8AAAAMAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=sObRUIPDD8fAtAbjg4CYCg&ved=0CC8Q6AEwATge Внешняя политика Древней Руси]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=E1coAAAAYAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=2-XRULX9EM_Jsgad7oCoDA&ved=0CFMQ6AEwCDgU Византина хроника]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=FTkBAAAAMAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=2-XRULX9EM_Jsgad7oCoDA&ved=0CDYQ6AEwAjgU История Болгарии: Болгария времен Первого и Второго царств (679-1393)]</ref><ref> [http://books.google.mk/books?ei=6uPRUMDIJczKsga0iYGgDA&id=3NIrAAAAIAAJ&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&q=+%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB#search_anchor Славяне в древности]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=Ajo9AAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=6uPRUMDIJczKsga0iYGgDA&ved=0CDAQ6AEwATgK Болгарско-русские и русско-болгарские языковые связи]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=FsjG8qzTJwwC&pg=PA64&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=cOHRUK1uxM2zBtHBgcAP&ved=0CDUQ6AEwAg#v=onepage&q=%20%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB&f=false Истрия стран Центральной и Восточной Европы с древнейших времен до конца ХХ в.]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?id=9hgJJ5dPMx4C&pg=PA23&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=cOHRUK1uxM2zBtHBgcAP&ved=0CD8Q6AEwBA#v=onepage&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5%20%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&f=false Россия]</ref><ref>[http://books.google.mk/books?ei=cOHRUK1uxM2zBtHBgcAP&id=_X7RAAAAMAAJ&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE#search_anchor История южных и западных славян]</ref>која ја создал Самуил и царството на бугарскиот цар [[СимеонПрво I]]бугарско ([[Првоцарство|Првото бугарско царство]]), го нарекуваат ''Македонско словенско царство'', или ''Македонско царство'' .<ref>[http://books.google.com/books?ei=lcICTNbRNN6W4gaXuu3LDg&ct=result&id=LbiNeM-RJH4C&q=Samuel#v=snippet&q=Makedonisches%20Reich&f=false ''In Wirklichkeit unterschied sich aber sein '''' '''makedonisches Reich''' wesentlich vom ehemaligen Reich der Bulgaren.'']</ref><ref>[http://books.google.com/books?ei=lcICTNbRNN6W4gaXuu3LDg&ct=result&id=LbiNeM-RJH4C&q=Samuel#v=snippet&q=Makedonische%20Reich&f=false ''Gegen das maechtige '''makedonische Reich''' scheint er '''' die Unterstuetzung der Herscher anderer Balkanlaender gesucht ... zu haben'']</ref><ref>Georgije Ostrogorski: Geschichte des Byzantinischen Staates, C.H.Beck, München, 1963</ref><ref><small>''Владимир Чоровиќ, "Историjа српског народа", глава VI[http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_6_l.html Држава мачедонских Словена“], издание на страницата www.rastko.org.yu, Белград, 2001. {{sr}}''</small></ref><ref><small>''Бранко Панов, "Македонија низ историjата", "Менора", Скопjе, 1999, стр. 15.''</small></ref><ref><small>''"Историjа на македонскиот народ", том 1, Македонија од праисториско време до паѓањето под турска власт, Институт за историја, Скопје, 2000, стр. 357.''</small></ref><ref><small>''Коста Аџиевски, „Пелагонија во средниот век“, Скопје, 1994.''</small></ref><ref><small>''Александар Атанасовски, Македонија и Македонците во делото на Никифор Григора - византиски историограф од XIV век. -Годишен зборник на Филозофски факултет - Скопје, Кн. 27 (53), Скопје, 2000. Истото е објавено во: Славянскиј Сборник. Вѕпуск 6. Саратовскога университета 2003.''</small></ref> или ''Западно бугарско царство''. Поголемиот дел од бугарскитесветските иисторичари еденсметаат делдека одова светскитецарство историчарие гопродолжување сметатна за[[Прво ''Бугарскобугарско царство''|Првото бугарско царство]],<ref name=CambridgeHist /><ref name=Diehl><small>{{cite book|title=Histoire de l'Empire Byzantin|last=Diehl|first=Charles|publisher=August Picard|year=1924|place=Paris|language=френски|url=http://ugo.bratelli.free.fr/Diehl/DiehlEmpireByzantin.pdf}}</small></ref><ref name="Crampton1"><small>{{cite book|title= A Concise History of Bulgaria, 2nd ed.|last=Crampton|first=Richard|publisher=Cambridge University Press|year=2005|place=Cambridge|language=англиски|isbn=978-0521616379}}</small></ref><ref name=Runciman><small>{{ cite book |title = A History of the First Bulgarian Empire|last = Runciman|first = Steven|publisher = G. Bell & Sons Ltd| year=1930|place=London|language=англиски}}</small></ref><ref><small>{{cite book|title=История на българите|last=Иречек|first=Константин|publisher=Наука и изкуство|place=Софија|year=1978|language=бугарски|url=http://www.promacedonia.org/ki/index.html}}</small></ref><ref><small>{{cite book|title=История на българската държава през средните векове|volume=1|last=Златарски|first=Васил|year=1927|place=Софија|language=бугарски|url=http://www.promacedonia.org/vz1b/index.html}}</small></ref><ref><small>Хипотеза о Западној Бугарској, Glasnik Skopskog nauchnog drushtva, b. III, Skopie, 1928</small></ref><ref name=OstrogorskyByzantineState/><ref name=ObolenskyCommonwealth/>, според некои историчари Самоил бил владетел на <ref>[[Првоhttp://books.google.mk/books?id=cuMGAQAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=DO3RUJ7PJofXsga7k4CIBA&ved=0CEQQ6AEwBTge бугарскоВведение царство|Првотов бугарскославянскую царство]филологию].</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=Ezw1AAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=DO3RUJ7PJofXsga7k4CIBA&ved=0CFcQ6AEwCTge История болгарского государства и права]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=FTkBAAAAMAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=MOzRUMbdDMTesgaswIHgCQ&ved=0CDYQ6AEwAjgU История Болгарии: Болгария времен Первого и Второго царств (679-1393)]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=aC8LAAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=XOjRUPjsCoe0tAa7voC4AQ&ved=0CFkQ6AEwCTgy Очерк культурной исторіи южних славян, Volume 1]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=Ezw1AAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=sObRUIPDD8fAtAbjg4CYCg&ved=0CFAQ6AEwCDge История болгарского государства и права]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=fGs8AAAAMAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=sObRUIPDD8fAtAbjg4CYCg&ved=0CC8Q6AEwATge Внешняя политика Древней Руси]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=FTkBAAAAMAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=2-XRULX9EM_Jsgad7oCoDA&ved=0CDYQ6AEwAjgU История Болгарии: Болгария времен Первого и Второго царств (679-1393)]</ref>
<ref> [http://books.google.mk/books?ei=6uPRUMDIJczKsga0iYGgDA&id=3NIrAAAAIAAJ&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&q=+%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB#search_anchor Славяне в древности]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=Ajo9AAAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=6uPRUMDIJczKsga0iYGgDA&ved=0CDAQ6AEwATgK Болгарско-русские и русско-болгарские языковые связи]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=FsjG8qzTJwwC&pg=PA64&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=cOHRUK1uxM2zBtHBgcAP&ved=0CDUQ6AEwAg#v=onepage&q=%20%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB&f=false Истрия стран Центральной и Восточной Европы с древнейших времен до конца ХХ в.]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=9hgJJ5dPMx4C&pg=PA23&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=cOHRUK1uxM2zBtHBgcAP&ved=0CD8Q6AEwBA#v=onepage&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5%20%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&f=false Россия]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?ei=cOHRUK1uxM2zBtHBgcAP&id=_X7RAAAAMAAJ&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE#search_anchor История южных и западных славян]</ref> или негово разгранување нарекувано ''Западно бугарско царство''.<ref>[http://books.google.mk/books?id=-C8KAQAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=--jRUPWGJon5sgbE3YHIDg&ved=0CDgQ6AEwAzg8 Мы от рода русского--: рождение русской дипломатии]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=NcUgAQAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=--jRUPWGJon5sgbE3YHIDg&ved=0CDQQ6AEwAjg8 Информационная война и дипломатия]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=SwwZAAAAYAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=--jRUPWGJon5sgbE3YHIDg&ved=0CCsQ6AEwADg8 Временникъ Демидовскаго юридическаго лицея, Issue 49]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=gk8jAQAAIAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=sObRUIPDD8fAtAbjg4CYCg&ved=0CEEQ6AEwBTge Sovremennai͡a ukrainskai͡a ėntsiklopediia: Du-Is]</ref>
<ref>[http://books.google.mk/books?id=E1coAAAAYAAJ&q=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&hl=en&sa=X&ei=2-XRULX9EM_Jsgad7oCoDA&ved=0CFMQ6AEwCDgU Византина хроника]</ref>
 
Македонските историчари го именуваат Самоил како македонски цар, истакнувајќи дека тој учествувал во бунтот на комитопулите 969 година, кога била отфрлена бугарската врховна власт во Западна и Југозападна Македонија и биле поставени темелите на македонската средновековна држава, која по него е именувана како [[Самуилово царство|Самуилово Царство]], најголема ранофеудална државна творба на Балканот. Во негово време македонската средновековна држава го достигнала врвот во својот развиток.
Ред 299 ⟶ 314:
Другата гледна точка која се спротиставила на бугарските научници, а најасано и најдетално била изложена од страна на Д. Анастасијевиќ, Хипотеза за Западното Бугарско царство преставена во Гласник на скопското научно друштво 3 (1928) (''L hipotese de la Bulgarie Occidentale Recueil Uspenskij I, 1930, 20 sg.''). Според ова гледиште никогаш во историјата не постоела поделба на Западно и Источнобугарско царство, а Јован Цимиски го освоил целото Бугарско царство и дури потоа во [[976]] година со востанието на Комитопулите против византиската власт и било созадено ново царство во [[Македонија]]. За карактерот на [[Самуиловото царство]], Острогорски истакнува:
 
{{Цитат|'''Идеолошки, Самуиловото царство (во германското издание, Острогорски го користи терминот Македонсконовото царство б.н <ref>GeorgijeDas Ostrogorski:neue GeschichteReich desknüpfte Byzantinischenstaatlich Staates,und C.H.Beck,kirchlich München,an 1963das Reich Symeons und Peters an..</ref>) било поврзано за старото Бугарско царство, затоа и самите негови творци (Самуил и неговите наследници б.н) и Византија го нарекувале бугарско. Бидејќи традициите за царство и патријаршија, освен во Византија, постоеле уште само во Бугарија (се мисли само за Балканот б.н). Самуил ги прифатил тие традиции и го презел наследството на Симеоновото и Петровото царство (Првотобугарско царство б.н), кое паднало под ударите на Византиците. Всушност неговото цартсво (на Самуил б.н) значајно се разликувало од Симеоновото и Петровото царство. И по составот и по карактерот тоа било ново царство. Неговиот центар се преместило према југозапад и Македонија го сочинувало неговото јадро. Ако главниот цил на Самуил би бил воспоставување на стaрото Бугарско царство, тој секако би се свртел кон бугарските земји и на прво место би се стремел да ги ослободи. Меѓутоа интересот на Самуил кон старите бугарски земји бил впечатливо мал. Во текот на сите негови борби во областите источно од Сердика играле изненадувачки скромна улога, така што изворите скоро и не ги спомнуваат. Ексапнзијата на Самуиловото царство било пред се свртено кон југ'''<ref name="Ostro"><small>''Георгије Острогорски, Историја на Византија, Народна Књига Алфа, 1998.''</small></ref>}}
 
Дел од современите историчари, Самоиловото царство го именуваат како бугарско царство.<ref>[http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=102010858162&id=9&setIzdanie=22112 Нова Македониа број 22112, 20.10.2010 г. И ние придонесовме да си создадете држава.]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=u-SsbHs5zTAC&pg=PA600&dq=bitola+inscription+vladislav&hl=bg&ei=Wk_1TMH1DtGbOva70bcI&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CD8Q6AEwBjge#v=onepage&q=%20inscription%20vladislav&f=false The New Cambridge Medieval History: c. 900-c. 1024, Timothy Reuter, Rosamond McKitterick, Cambridge University Press, 2000, ISBN 0-521-36447-7, p. 600]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=Z0PmrXKnczUC&pg=PA26&dq=bitola+++vladislav+samuel&lr=&hl=bg#v=onepage&q=bitola%20%20%20vladislav&f=false The legend of Basil the Bulgar-slayer, Paul Stephenson, Cambridge University Press, 2003, ISBN 0-521-81530-4, pp. 29-30.]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=YIAYMNOOe0YC&pg=RA3-PA310-IA4&dq=bitola+1017++vladislav&lr=&hl=bg#v=onepage&q=bitola%201017%20%20vladislav&f=false Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250, Cambridge medieval textbooks, Florin Curta, Cambridge University Press, 2006, ISBN 0-521-81539-8, p. 246.]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=0rIFIdM8SrkC&pg=PA500&dq=bitola+vladislav+inscription&lr=&hl=bg#v=onepage&q=bitola%20vladislav%20&f=false Basil II and the governance of Empire (976-1025), Oxford studies in Byzantiu, Catherine Holmes, Oxford University Press, 2005, ISBN 0-19-927968-3, pp. 56-57.]</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/is_ran/is_ran_5.html Македония - проблемы истории и културы, редактор д-р ист. наук Р.П. Гришина, Институт славяноведения, Российская Академия Наук, Москва, 1999, Завоевание Болгарии Византией (конец Х-начало XI в.) в Русском Хронографе - Л. В. Горина (Московский государственный университет).]</ref><ref>[http://books.google.bg/books?hl=bg&id=6-dkAAAAMAAJ&dq=%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%8C+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB+%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B8&q=+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB+%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+ Веков связующая нить: вопросы истории и поэтики славянских литератур и культур, И. И Калиганов, Институт славяноведения (Российская академия наук), Государственная академия славянской культуры, Институт славяноведения РАН, 2006, стр. 208.]</ref> Истиот став го прифатиле и дел од модерните српски историчари од САНУ. <ref>Istorijski časopis 2002, br. 49, str. 9-25, izvorni naučni članak, Pohod bugarskog cara Samuila na Dalmaciju. Živković Tibor D. SANU - Istorijski institut, Beograd.</ref><ref>Срђан Пириватрић, "Самуилова држава. Обим и карактер", Византолошки институт, Српске академије науке и уметности, посебна издања књига 21, Београд, 1997, стр. 183.</ref>. Меѓутоа, западната историографија не е доволно запознаена со средновековната балканска историја <ref>Georgije Ostrogorski: Geschichte des Byzantinischen Staates, C.H.Beck, München, 1963</ref>, поголемиот дел од нивните трудовите се однесуваат на [[Византиско царство]] и треба да се има во предвид дека се користени исклучиво византиски извори во кои населението со [[Словенски|словенски]] корени на [[Балканот]] се именува како [[Бугари]].