Супермасивна црна дупка: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 87:
 
{{Поврзано|Список на најмасивни црни дупки}}
 
[[File:Artist's impression of the surroundings of the supermassive black hole in NGC 3783.jpg|thumb|left|Артистички приказ на околината на супермасивна црна дупка во [[NGC 3783]]<ref>{{cite news|title=Dusty Surprise Around Giant Black Hole|url=http://www.eso.org/public/news/eso1327/|accessdate=21 June 2013|newspaper=ESO Press Release}}</ref> ]]
 
Непобитен динамички доказ за супермасивните дупки постои само во само мал број на галаксии,<ref name="Merritt">{{cite book |last=Merritt|first=David|authorlink=David Merritt|title=Dynamics and Evolution of Galactic Nuclei |url=http://press.princeton.edu/titles/10040.html |year=2013 |publisher=Princeton University Press |location=Princeton, NJ |isbn=9780691158600 |page=23}}</ref> тука спаѓаат Млечниот Пат, галаксиите од Месната груп М31 и М32, и неколку галаксии надвор од Месната група како на пример [[NGC 4395]]. Кај овие галаксии, квадратот на брзините на ѕвездите или гасот се зголемува со однос ~1/r во близина на центарот, што означува присуство на тежишна маса. Кај сите галаксии досега набљудувани, брзините се рамни, или пак истите се намалуваат, кон центарот, укажувајќи дека е невозможно да постои супермасивна црна дупка.<ref name="Merritt"/> Nevertheless it is commonly accepted that the center of nearly every galaxy contains a supermassive black hole.<ref name="King">{{cite journal |last=King|first=Andrew|date=2003-09-15|title=Black Holes, Galaxy Formation, and the MBH-σ Relation|journal=The Astrophysical Journal Letters |volume=596 |pages=L27–L29|arxiv = astro-ph/0308342 |bibcode = 2003ApJ...596L..27K |doi = 10.1086/379143 }}</ref> Причината за оваа претпоставка е [[однос M-σ|односот M-σ]], тесен однос меѓу масата на црната дупка во ~10 галаксии со точно определени особености, и брзината на расејувањето на ѕвездите во испакнатината на тие галаксии.<ref name="MSigma">{{cite journal |bibcode=2000ApJ...539L...9F |last1=Ferrarese| first1=Laura|last2=Merritt| first2=David|authorlink2=David Merritt|date=2000-08-10|title=A Fundamental Relation between Supermassive Black Holes and Their Host Galaxies|journal=The Astrophysical Journal|publisher=The American Astronomical Society |pages=L9–12|doi=10.1086/312838|issue=1|volume=539|arxiv = astro-ph/0006053 }}</ref> Овој сооднос, иако е заснован на мал број на галаксии, наведува многу астрономи да забележат силна поврзаност на создавањето на црната дупка и самата галаксија.<ref name="King"/>
 
Блиската галаксија [[Андромеда (галаксија)|Андромеда]], на растојание од 2,5 милиони сг., содржи централна црна дупка со маса од (1,1–2,3) × 10<sup>8</sup> (110-230 милиони) сончеви маси, значително поголема од онаа во Млечниот Пат.<ref name = "Bender">
{{Cite journal
| last = Bender | first = Ralf |author2=et al.
| title = HST STIS Spectroscopy of the Triple Nucleus of M31: Two Nested Disks in Keplerian Rotation around a Supermassive Black Hole
| journal = [[The Astrophysical Journal]]
| volume = 631 | issue = 1 | pages = 280–300
| date = 2005-09-20
| doi = 10.1086/432434
|arxiv = astro-ph/0509839 |bibcode = 2005ApJ...631..280B }}</ref> Најголемата супермасивна црна дупка во близина на Млечниот Пат е онаа на [[Месје 87|М87]], која има маса од {{nowrap|(6,4 ± 0,5) × 10<sup>9</sup>}} (~6,4 милијарди) сончеви маси на растојание од 53,5 милиони сг.<ref name="apj700_2_1690">{{cite journal | author=Gebhardt, Karl; Thomas, Jens | title=The Black Hole Mass, Stellar Mass-to-Light Ratio, and Dark Halo in M87 | journal=The Astrophysical Journal | volume=700 | issue=2 | pages=1690–1701 |date=August 2009 | doi=10.1088/0004-637X/700/2/1690 | bibcode=2009ApJ...700.1690G |arxiv = 0906.1492 }}</ref><ref name=apj489>{{cite journal | author=Macchetto, F.; Marconi, A.; [[David Axon|Axon, D. J.]]; Capetti, A.; Sparks, W.; Crane, P. | title=The Supermassive Black Hole of M87 and the Kinematics of Its Associated Gaseous Disk | journal=Astrophysical Journal | volume=489 | issue=2 | page=579 |date=November 1997 | doi=10.1086/304823 | bibcode=1997ApJ...489..579M |arxiv = astro-ph/9706252 }}</ref> На 5 декември 2011 година астрономите ја забележале досега најмасивната супермасивна црна дупка, станува збор за [[NGC 4889]], која има маса од 21 милијарда сончеви маси и оваа галаксија е на растојание од 336 милиони сг во соѕвездието Береникина Коса.<ref>{{cite news| url=http://www.nytimes.com/2011/12/06/science/space/astronomers-find-biggest-black-holes-yet.html | work=The New York Times | first=Dennis | last=Overbye | title=Astronomers Find Biggest Black Holes Yet | date=2011-12-05}}</ref>
 
Некои галаксии, како што е [[Галаксија 0402+379]], имаат по две супермасивни црни дупкиво нивните центри, со што се создава [[двојна црна дупка|двоен систем]]. Доколку истите се судрат, настанот ќе создаде силни [[гравитационен бран|гравитациони бранови]].<ref>{{cite web|last=Major|first=Jason|title=Watch what happens when two supermassive black holes collide|url=http://io9.com/5948688/watch-what-happens-when-two-supermassive-black-holes-collide|publisher=Universe today|accessdate=4 June 2013}}</ref> Двојните супермасивни црни дупки се верува дека се честа последица од [[галактичко спојување|галактичките спојувања]].<ref>[[David Merritt|D. Merritt]] and M. Milosavljevic (2005). "Massive Black Hole Binary Evolution."
http://relativity.livingreviews.org/Articles/lrr-2005-8/</ref> Парот во [[OJ 287]], на растојание од 3,5 милијарди сг., го содржи претходникот на најмасивната црна дупка (пред откритието во [[NGC 4889]] <ref>[http://idealab.talkingpointsmemo.com/2011/12/two-most-massive-black-holes-discovered.php Two most massive black holes as of December 2011]</ref>), со маса која се проценува на 18 милијарди сончеви маси.<ref name="newscientist">{{cite news| url=http://space.newscientist.com/article/dn13166-biggest-black-hole-in-the-cosmos-discovered.html|title= Biggest black hole in the cosmos discovered| date=10 January 2008| publisher= NewScientist.com news service| first= David| last= Shiga}}</ref>
Супермасивна црна дупка е неодамна забележана во џуџестата галаксија [[Henize 2-10]], која нема испакнатост. Прецизните дејства на ова откритие на создавањето на црните дупки е непознато, но може да покаже дека црните дупки се создадени пред создавањето на испакнатоста.<ref>{{cite news|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2011/01/110110-dwarf-galaxy-black-holes-universe-science-space/|title=Huge Black Hole Found in Dwarf Galaxy|last=Kaufman|first=Rachel|date=10 January 2011|work=[[National Geographic (magazine)|National Geographic]]|accessdate=1 June 2011}}</ref>
 
На 28 март 2011 година, беше забележано како супермасивна црна дупка растргнува средноголема ѕвезда.<ref>
{{cite news|url=http://www.smh.com.au/technology/sci-tech/astronomers-catch-first-glimpse-of-star-being-consumed-by-black-hole-20110826-1jd23.html?from=smh_sb|title=Astronomers catch first glimpse of star being consumed by black hole | work=The Sydney Morning Herald | date=2011-08-26}}</ref> Тоа е според астрономите, наједноставното објасбување за неочекуваното рентгенско зрачење на тој ден и последователните широкопојасни набљудувања.<ref>{{cite journal | author=Burrows, D. N.; Kennea, J. A.; Ghisellini, G.; Mangano, V.; 'et al.' | title=Relativistic jet activity from the tidal disruption of a star by a massive black hole | journal=Nature | volume=476 | issue=7361 | pages=421–424 |year=Aug 2011 |doi = 10.1038/nature10374 | arxiv=1104.4787 | url=http://adsabs.harvard.edu/abs/2011Natur.476..421B|bibcode = 2011Natur.476..421B }}</ref><ref>{{cite journal | author=Zauderer, B. A.; Berger, E.; Soderberg, A. M.; Loeb, A.; 'et al.' | title=Birth of a relativistic outflow in the unusual γ-ray transient Swift J164449.3+573451 | journal=Nature | volume=476 | issue=7361 | pages=425–428 |year=Aug 2011 |doi = 10.1038/nature10366 | arxiv=1106.3568 | url=http://adsabs.harvard.edu/abs/2011Natur.476..425Z|bibcode = 2011Natur.476..425Z }}</ref> Изворот пред тоа беше неактивно галактичко јадро, и од проучувањето на избликот за галактичкото јадро се смета дека е супермасивна црна дупка со маса од околу милион сончеви маси. Оваа редок настан се претпоставува дека е [[теорија за релативноста|релативистички]] изблик (материјал кој е исфрлен како млаз со значителна брзина која е со мала разлика во однос на брзината на светлината) од ѕвездата која е [[плимна сила|плимно разорена]] од супермасивната црна дупка. Се смета дека значителен дел со маса од една сончева маса ќе [[акретационен диск|акрецира]] околу супермасивната црна дупка. Подоцнежните долго-периодични набљудувања ќе овозможат оваа претпоставка да се потврди доколку оддавањето од млазовите се распадне како што се очекува масата која акрецира околу супермасивната црна дупка.
 
Во 2012 година, астрономите забележаа неверојатно голема маса од 17 милијарди сончеви маси за црна дупка во компактната, [[леќеста галаксија]] [[NGC 1277]], која се наоѓа на растојание од 220 милиони сг. во соѕвездието [[Персеј (соѕвездие)|Персеј]]. Оваа црна дупка поседува 59% од масата на испакнатоста кај оваа леќеста галаксија (14% од вкупата маса на глаксијата).<ref>Remco C. E. van den Bosch, Karl Gebhardt, Kayhan Gültekin, Glenn van de Ven, Arjen van der Wel, Jonelle L. Walsh, An over-massive black hole in the compact lenticular galaxy NGC 1277, Nature 491, pp. 729–731 (29 November 2012) {{DOI|10.1038/nature11592}}, published online 28 November 2012</ref> Друго прочување пак дошло до други податоци: всушност дека оваа црна дупка не е супермасивна, туку се проценува дека има меѓу 2 и 5 милијарди сончеви маси што и всушнос е најверојатната маса.<ref>{{cite journal |last=Emsellem |first= Eric|year=2013 |title=Is the black hole in NGC 1277 really overmassive? |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=433 |issue=3 |pages= 1862–1870 |doi= 10.1093/mnras/stt840 |url=http://adsabs.harvard.edu/abs/2013MNRAS.433.1862E |accessdate=31 August 2013|arxiv = 1305.3630 |bibcode = 2013MNRAS.433.1862E }}
</ref> На 28 февруари 2013 година астрономите го измериле синот на супермасивната црна дупка за првпат со употреба на [[NuSTAR]], со што хоризонтот на случувањето се вртио со брзина приближна на брзината на светлината.<ref>http://www.nature.com/nature/journal/v494/n7438/full/494432a.html</ref>
 
== Поврзано ==