Спирална галаксија: Разлика помеѓу преработките

Избришана содржина Додадена содржина
Создадена страница со: {{Use dmy dates|date=January 2014}} File:M101 hires STScI-PRC2006-10a.jpg|thumb|Пример за спирална галаксија, [[NGC 5457|Ве...
(нема разлика)

Преработка од 14:06, 23 август 2014

Спирална глаксијаодреден вид на галаксија првично опишана од страна на Едвин Хабл во неговото дело Во светот на маглините (The Realm of the Nebulae) од 1936 г.[1] и како таква е дел од Хабловата шема. Спиралните галаксии се состојат од рамен вртежен диск кој содржи ѕвезди, гас и прашина и централен збир од ѕвезди познат под името испакнатост. Овие се опколени се многу послаб ореол од ѕвезди, кои претежно се групирани во ѕвездени јата.

Пример за спирална галаксија, Ветерница (позната и како Месиер 101 или NGC 5457)

Спиралните галаксии се именувани според спиралните структури кои се протегаат од центарот на дискот. Спиралните краци се места во кои се создаваат ѕвездите и се посветли за разлика од оастанатите делови на дискот поради младите жешки OB ѕвезди.

Скоро две третини од сите спирални галаксии кои се набљудувани поседуваат и дополнителен придружник во облик на прачка,[2] кој се протега од центарот на испакнатоста од самите почетоци на спиралните краци. Бројот на спирални глаксии со прачки во однос на бројот на спирални галксии кај кои нема прачки се менувал низ историјата на универзумот, односно пред 8 милијарди години само 10% поседувале придружник, околу 25 % пред 2,5 милијарди години, и во мометов околу две третини.[3]

Нашата галаксија Млечен пат од неодамна е потврдено дека е галлаксија која поседува придружник, иако самиот придружник мошне тешко се забележува од нашата местоположба во галактичкиот диск.[4] Најубедливиот доказ за постоењето на придружникот е оној добиен од неодамнешното набљудуваље извршено од вселенскиот телескоп Шпицер, на ѕвезди од центарот на галактиката.[5]

Заедно со неправилните галаксии, спиралните галаксии се 60% од вкупниот број на галаксии во локалниот универзум.[6] Вообичаемно истите се присутни во областите со мала густина и се реткост во центарот на галактичките јата.[7]

Изглед

 
пПрачкеста спирална галаксија UGC 12158.

Спиралните галаксии се состојат од четири различни делови:

Од релативна важност се, масата, осветленоста и големината, и ситите се менуваат од галаксија до галаксија.

Спирални краци

Поврзано

Наводи

  1. Hubble, E. P. (1936). The Realm of the Nebulae. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-02500-9.
  2. D. Mihalas (1968). Galactic Astronomy. W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-0326-6.
  3. „Hubble and Galaxy Zoo Find Bars and Baby Galaxies Don't Mix“. Science Daily. 16 јануари 2014.
  4. Ripples in a Galactic Pond, Scientific American, October 2005
  5. R. A. Benjamin; E. Churchwell; B. L. Babler; R. Indebetouw; M. R. Meade; B. A. Whitney; C. Watson; M. G. Wolfire; M. J. Wolff; R. Ignace; T. M. Bania; S. Bracker; D. P. Clemens; L. Chomiuk; M. Cohen; J. M. Dickey; J. M. Jackson; H. A. Kobulnicky; E. P. Mercer; J. S. Mathis; S. R. Stolovy; B. Uzpen (септември 2005). „First GLIMPSE Results on the Stellar Structure of the Galaxy“. The Astrophysical Journal Letters. 630 (2): L149–L152. arXiv:astro-ph/0508325. Bibcode:2005ApJ...630L.149B. doi:10.1086/491785.CS1-одржување: display-автори (link)
  6. Loveday, J. (февруари 1996). „The APM Bright Galaxy Catalogue“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 278 (4): 1025–1048. arXiv:astro-ph/9603040. Bibcode:1996MNRAS.278.1025L. doi:10.1093/mnras/278.4.1025.
  7. Dressler, A. (март 1980). „Galaxy morphology in rich clusters — Implications for the formation and evolution of galaxies“. The Astrophysical Journal. 236: 351–365. Bibcode:1980ApJ...236..351D. doi:10.1086/157753.