Ерусалим: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
JuTa (разговор | придонеси)
с (Script) File renamed: File:TempmtS.jpgFile:Dome of the Rock viewed through Bab al-Qattanin.jpg File renaming criterion #2: Change from completely meaningless names into suitable names, accordi...
Ред 141:
 
=== Исламска улога во градот ===
[[Податотека:TempmtSDome of the Rock viewed through Bab al-Qattanin.jpg|thumb|right|upright|[[Златна купола|Златната купола]]]]
 
Градот Ерусалим е прогласен за трет најсвет град во [[ислам]]от, веднаш по [[Мека]] и [[Медина]]. Во раноисламската ера, градот бил нарекуван ''Ал Баит Ал Мукадас'', а подоцна, како што е до ден денес, градот е познат како ''Ал Кудс Ал Шариф''. Во [[638]] година [[ислам]]скиот [[калифат]] веќе доминирал во Ерусалим.<ref>''Jerusalem: Illustrated History Atlas'' Martin Gilbert, Macmillan Publishing, New York, 1978, p. 7</ref> Со [[муслиманското освојување на Сирија]], [[Евреи]]те повторно се вратиле во градот. <ref>{{цитирана книга|title=A History of Palestine, 634-1099 |last=Gil |first=Moshe |publisher=Cambridge University Press |month=February |year=1997 |isbn=0521599849 |pages=70–71 |accessdate=2007-08-15}}</ref> Калифот [[Умар Ибн Ал Катаб]] успеал да постигне договор со [[Монофизитство|монофизитистичкиот]] патријарх [[Софрониј Ерусалимски]] за осигурување на светите христијански места, и договор со кој се гарантирала безбедноста на [[христијанство|христијанското]] население во градот oд [[муслимани]]те.<ref>{{цитирана книга|title=A History of the Crusades:The First Crusade and the Foundation of the Kingdom of Jerusalem |last=Runciman |first=Steven |publisher=Penguin Books |year=1951 |pages=Vol.1 pp.3–4 |accessdate=2008-06-12|nopp=true}}</ref> Умар бил водич во пронаѓањето на каменот во [[Рид на храмовите|Ридот на храмовите]], и наредил да се изгради [[Златна купола|џамија]]. Во периодот од [[679]] до [[688]] година, [[Златна купола|џамијата на Умар]] добила дрвена правоаголна форма, и била проширена со што нејзината внатрешност можела да собере 3.000 верници.<ref name="Yisrael Shalem">{{цитирана веб страница|url=http://www.biu.ac.il/js/rennert/history_8.html |last=Shalem |first=Yisrael |publisher=Ingeborg Rennert Center for Jerusalem Studies, [[Bar-Ilan University]]|title=The Early Arab Period - 638-1099 |accessdate=2008-07-20}}</ref> [[Златна купола|Златната купола]] повторно била обновена за време на [[умајади|умајадскиот]] [[калиф]] [[Абд ал Малик]] во [[7 век]].<ref>{{цитирана книга|title=The Holy City: Jerusalem in the Theology of the Old Testament |last=Hoppe |first=Leslie J. |publisher=Michael Glazier Books |month=August |year=2000 |isbn=0814650813 |pages=15 |accessdate=2007-02-01}}</ref> Ова го кажува и историчарот ''Ал Мукадас'', кој напишал дека [[Абд ал Малик]] изградил светилиште со цел да ги надмине ерусалимските [[црква|цркви]] кои биле изградени многу порано.<ref name="Yisrael Shalem"/> Во следните 400 години, Ерусалим останал под раководство на Арапите,<ref>{{цитирана веб страница|url=http://www.bu.edu/mzank/Jerusalem/p/period4-3.htm |last=Zank |first=Michael |publisher=Boston University |title=Abbasid Period and Fatimid Rule (750–1099) |accessdate=2007-02-01}}</ref>, сѐ до [[крстоносни војни|крстоносните војни]].