Монголски јазици: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Ред 18:
 
==Класификација==
 
* '''Средни монголски јазици'''
==Classification==
** [[Халха монголски јазик]] - официјален во [[Монголија]] (и само Халха)
[[Mongolian language#Linguistic history|Historical Mongolic]]:
** [[Ордоски јазик]] - [[Кина]] (сопствено Урдус)
 
* '''Западни монголски јазици'''
*[[Middle Mongolian language|Middle Mongol]] (depending on classification spoken from the 13th until the early 15th<ref>{{harvcoltxt|Rybatzki|2003|p=57}}</ref> or late 16th century<ref>{{harvcoltxt|Poppe|1964|p=1}}</ref> - given the almost entire lack of written sources for the period in-between, an exact cut-off point cannot be established)
** [[Ојратски јазик]] - [[Русија]] (исто [[Калмички јазик]], со дијалекти Торгут, Дорбет, Олот, Хошут))
*[[Classical Mongolian language|Classical Mongolian]]
** [[Дархатски јазик]] - [[Монголија]]
 
* '''Северни монголски јазици'''
Contemporary Mongolic:
** [[Буратски јазик]] - [[Русија]], [[Монголија]], [[Кина]] (дијалекти - Баргу, Хори, Ага, Ехрит, Унга, Баргузин, Тунка, Ока, Алар, Булагат итн.)
 
** [[Хамнигански јазик]]
*[[даурски јазик]] (околу 100,000 говорници)
* '''Источни монголски јазици'''
*централномонголски
** [[Даурски јазик]] [[Кина]], [[Внатрешна Монголија]], (исто Дагур)
** [[Киданскихамниганско-монголски јазик]] (околу 2000 гов.)
**[[бурјатски јазик]] (дијалекти: баргунски, хориски, агаски, ехиритски, унгански, нижно-удински, баргузински, тункански, окански, аларски, бохански, булагатски) (околу 300,000 гов.)
* '''Југозападен монголски јазик'''
**[[монголски јазик]] (заедно со варијантите: [[халха монголски јазик]], [[чахарско-монголски дијалект]], [[хорчинско-монголски дијалект]], [[харачинско-монголски дијалект]], [[баринско-монголски дијалект]], шилинголски дијалект) (околу 5–6 милиони гов.)
** [[Моголски јазик]] - [[Авганистан]]
**[[ордоско-монголски дијалект]] (околу 100,000 гов.)
* '''Јужен монголски јазик'''
**[[ојратски јазик]] (со варијантите: торгутско-ојратски дијалект, дорбетски дијалек, олотски дијалект, захчински дијалект, мингатски дијалект, бајадски дијалект, [[калмички јазик]], хошутски дијалект, алашански дијалект) (околу 300,000 гов.)
** [[Југурски јазик]] - [[Кина]]
*јужномонголски
* '''Југоисточни монголски јазици'''
** [[Монгорскиисточен југурски јазик]] (шира-југурски) [[Кина]],(околу (исто3000 Тугов.)
**[[широнголски јазици|широнголски]]
** [[Кангџијаски јазик]] - [[Кина]], (Кангија)
** *[[Бонанскимонгорски јазик]] -(околу [[Кина]]100,000+30,000 гов.)
***[[бонански јазик]] (околу 10,000 гов.), [[донсијански јазик]] (околу 600,000 гов.), [[кангџијански јазик]]
** [[Дунсијански јазик]] (Дунсијан) - [[Кина]]
*[[моголски јазик]] (не е јасно дали има говорници)
 
Погорната класификација е базирана на Јанхунен (2006)<ref>{{harvcoltxt|Janhunen|2006|pp=232–233}}</ref> освен за јужномонголските кои се според Нугтерен (2011).<ref>{{harvcoltxt|Nugteren|2011}}</ref> Во списокот не се вметнати следниве јазици: [[дархатски јазик]] ([[Монголија]]) и исчезнатиот [[кидански јазик]].
 
=== Класификација според Етнолог===