Врнежи: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 1:
Во [[метеорологија]]та, '''врнежи''' се сите облици на кондензираната [[водна пареа]], кои на Земјината површина се излачуваат во течна или цврста [[агрегатна состојба]].<ref>Glossary of Meteorology (2009). [http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=precipitation1 Precipitation.] [[American Meteorological Society]]. Retrieved on 2009-01-02.</ref> Настануваат кога во атмосферата, огромен гасовит [[раствор]], се заситува со водна пареа и тогаш водата кондензира и паѓа на земјата во вид на врнежи.<ref>The Weather World 2010 Project (1999). [http://ww2010.atmos.uiuc.edu/(Gh)/guides/mtr/cld/prcp/home.rxml Precipitation: hail, rain, freezing rain, sleet and snow.] [[University of Illinois]]. Retrieved on 2009-01-02.</ref> Два процеса, најверојатно кои дејствуваат заедно, можат да предизвикаат да воздухот стане заситен: ладејќи го воздухот или додавајќи водна пареа во воздухот. [[Вирга]] се врнежи кои започнуваат да паѓаат на Земјината површина но испаруваат токму пред да ја допрат површината. Атмосферските врнежи настануваат со судир на капки дожд или снежни кристали со некој [[облак]].
 
Врнежите можат да бидат во различни форми. Врнежите односно капките кои паѓаат на Земјината површина можат да бидат премногу мали, а можат да бидат и премногу големи. Тие исто така можат да бидат и замрзнати, а можат да бидат и во кристална форма. Како што е погоре споменато врнежите кои паѓаат на Земјината површина можат да бидат во различни форми, вклучувајќи [[дожд]], [[роса]], [[снег]], [[слана]] и [[град (врнеж)|град]]. Додека снегот бара доста ниски температури за да може да се појави на самата површина, градот може да се создаде на многу високи температури, што всушност се и многу важен фактор во неговото создавање.КоличинатааКоличината на дожд се мери со дождометар.
 
{{климатско време}}
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Врнежи