Хамбург: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 159:
По распадот на [[Свето римско царство|Светото римско царство]] во 1806, [[Слободен царски град|слободниот царски град]] Хамбург не бил приклучен кон ниедна поголема административна област задржувајќи определен посебно привилегии, но подоцна станал [[Суверенитет|суверена]] држава со службен наслов ''Слободен и ханзеатски град Хамбург''. Хамбург бил кратко припоен од [[Наполеон]] кон [[Прва Француска империја|Првото француско царство]] (1810–14). Руските сили под водство на [[Леонтиј Бенигсен|генералот Бенигсен]] конечно го ослободиле градот во 1814. Хамбург го повратил својот статус од пред 1811, како град-држава во 1814. [[Виенски конгрес|Виенскиот конгрес]] во 1815 ја потврдил независноста на Хамбург и станал еден од 39-те суверени држави на [[Германска Конфедерација|Германската Конфедерација]] (1815–66).
 
Во 1860, државата Хамбург прифатила републикански устав. Хамбург станал град-држава во рамките на [[Северногерманска Конфедерација|Северногерманската Конфедерација]] (1866–71), на [[Германска Империја|Германската Империја]] (1871–1918) и во текот на периодот на [[Вајмарска Република|Вајмарската Република]] (1919–33). Хамбург го искусил својот најбрз развој во текот на втората половина на 19-от век, кога неговото население се зголемило за четирипати на 800.000, како растела [[Атлантски Океан|прекуатлантската]] трговија на градот, помагајќи му да стана европско трето најголемо пристаниште. Со [[Алберт Балин]], како нејзин директор, [[Линија Хамбург-Америка|линијата Хамбург-Америка]] станал светска најголема [[Атлантски Океан|прекуатлантска]] бродска компанија на почетокот на векот. Бродски компании кои пловеле до [[Јужна Америка]], [[Африка]], [[Индија]] и [[Источна Азија]] се наоѓале во градот. Хамбург бил местото за повеќето Германци и [[Источна Европа|источноевропејци]] за емигрирањепреселба во [[САД|Соединетите Американски Држави]] во доцниот 19-ти век и раниот 20-ти век. Трговски заедници од целиот свет сакале да се наоѓаат тука.
 
Големата епидемија на [[колера]] во 1892 била лошо водена од градските власти, кои сè уште задржале необичен степен на независност за германски град во тоа време. Околу 8.600 умреле во најголемата германска епидемија во доцниот 19-ти век и последната голема колера епидемија во голем град во западниот свет.
Ред 184:
Имало 856.132 мажи и 898.050 жени во Хамбург. На секои 1.000 мажи има 1.049 жени. Во 1006, имало 16.089 родени во Хамбург (од кои 33,1% од немажени жени), 6.921 бракови и 4.583 разводи. Во градот, населението се шири со 15,7% за возраста под 18 и 18,8% биле над 65 години или постари.<ref name="fact2006buch"/>
 
Неодамнешните проценки на бројот на луѓе со мигрантскодоселеничко потекло изнесува 28% (487.000). <ref>{{ Citation| url=http://www.statistik-nord.de/uploads/tx_standocuments/SI_SPEZIAL_V_2010_01.pdf |title= |publisher= |date= |accessdate=2011-06-01|postscript=.}}</ref> Европските имигрантидоселеници изнесуваат околу 70% од мигрантскотодоселеничкото население, додека Африканците и Јужноазијците сочинуваат 6% и 19%, соодветно.<ref name=immigration/> ИмигрантитеДоселениците доаѓаат од 180 различни држави, вклучувајќи ги од [[Турци]]ја, [[Полска]], [[Русија]], [[Авганистан]], [[Пакистан]], [[Казахстан]], [[Иран]] или [[Гана]].
 
Во 1999, имало 910.304 домаќинства, од кои 18,9% имаат деца под 18 години; 47,9% од сите домаќинства се индивидуалци. Просечната големина на домаќинството било 1,9.<ref name="fact 2006"> Селективна база на податоци: {{Citation |author= Извор: Биро за регистрација на жителите |publisher= Статистичко биро на Хамбург и Шлезвиг-Холштајн |url=http://www.statistik-nord.de/fileadmin/regional/regional.php |title= Регионални резултати |accessdate=2008-06-16}} {{de}}</ref>
Ред 218:
Според проценката, има околу 200.000 Муслимани (74% Сунити, 13% Алеви и 8% Шиити). Меѓутоа, [[Алевии]] не секогаш се сметаат како Муслимани.<ref name=immigration>{{cite report|author= Андреас Хиронимус |title= Муслимани во Хамбург |url=http://www.soros.org/initiatives/home/articles_publications/publications/muslims-hamburg-20100629/a-muslims-hamburg-en-20100629.pdf |publisher=[[Институт Отворено општество]]|year=2010}}</ref>
 
Останатиот дел од населението се членови на помали христијански цркви, [[Будизам|Будисти]],<ref>{{Citation |title= Далај Лама ја почнува посетата на Германија со критики кон Кина |publisher=dalailama.com |date=2007-07-19 |url=http://www.dalailama.com/news.146.htm| accessdate=2008-08-14 |archiveurl = http://web.archive.org/web/20080618212024/http://www.dalailama.com/news.146.htm |archivedate = 18 јуни 2008}}</ref> [[Сики]], [[Хиндуизам|Хиндуси]],<ref>{{цитирана веб страница |last= Бауман |first= Мартин |title= ИмигрантиДоселеници ХиндусиИндуси во Германија: Тамили од Шри Ланка и нивните храмови |publisher= [[Универзитет Харвард]] |year=2008 |url=http://www.pluralism.org/resources/slideshow/hindgerm/index.php |accessdate=2008-10-10 |quote = Овие мигрантидоселеници основале неколку културни здруженија и интересни декорирани храмови во Хамбург, Франкфурт и Келн (2 храма).}}</ref> [[Евреи]] и оние кои не веруваат во ниедна вера. Хамбург е седиште на еден од трите епископи на Северноелпската евангелистичко-лутеранската црква и седиште на католичката [[Хамбуршка архиепископија]]. Има и неколку џамии, вклучувајќи го и [[Исламски центар во Хамбург|Исламскиот центар Хамбург]] и растечката Еврејска заедница.<ref>{{Citation |first= Довид |last= Закликовски |url=http://www.chabad.org/news/article_cdo/aid/561998/jewish/School-Returns-to-Hamburg-Building-Left-Judenrein.htm |title= Еврејското школо се повраќа во зграда во Хамбург срушено од Нацистите |date=2007-08-30 |accessdate=2008-08-11 |publisher=chabad.org }}</ref>
 
== Политика ==
Ред 294:
Хамбург има неколку големи музеи и галерии, кои прикажуваат класична и современа уметност, како на пример [[Хамбуршки Кунстхале]] со неговата современа уметничка галерија (''Galerie der Gegenwart''), Музеј за уметност и индустрија (''[[Museum für Kunst und Gewerbe (Хамбург)|Museum für Kunst und Gewerbe]]'') и [[Deichtorhallen]]/Куќа на фотографија. [[Меѓународен поморски музеј (Хамбург)|Меѓународниот поморски музеј]] отворен во квартот Хафен Сити во 2008. Има различни специјализирани музеи во Хамбург, како што е Музејот за труд (''Museum der Arbeit'') и неколку музеи за локалната историја, на пример Отворен музеј Кикеберг (''Freilichtmuseum am [[Кикеберг]]''). Два ''музејски брода'' близу Ландунгсбрикен сведочат за товарниот брод (''[[Кап Сан Диего]]'') и товарниот едреник (''[[Рикмер Рикмерс]]'').<ref>{{цитирана веб страница |url=http://www.museen-in-hamburg.de/ |title= Музеи во Хамбург |accessdate= 29 декември 2009}}</ref> Најголемиот модел на железнички музеј во светот [[Минијатурна волшебна земја]] со 12 километри вкупна должина на железнички пруги, исто така, се наоѓа близу Ландугсбрикен во поранешен магацин.
 
''ЕмиграцискиДоселенички град БалинШтат'' е посветен на милионите Европејци, кои емигриралесе доселиле во Северна и Јужна Америка помеѓу 1850 и 1939. Посетителите кои потекнуваат од тие прекуморски емигрантидоселеници може да ги бараат нивните предци на компјутерските терминали.
 
=== Музика ===
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Хамбург