Џингис-хан: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 19:
|}}
{{Најголеми освојувачи во историјата на човештвото}}
'''Џингис Хан''' (родено име: '''Темуџин''' (=„железарец“) <ref>{{нмс
'''Џингис Хан''' ({{IPAc-en|ˈ|ɡ|ɛ|ŋ|ɡ|ɪ|s|_|ˈ|k|ɑː|n}} or {{IPAc-en|ˈ|dʒ|ɛ|ŋ|ɡ|ɪ|s|_|ˈ|k|ɑː|n}} <ref>{{cite encyclopedia |year=2004 |title=Genghis Khan |encyclopedia=Webster's New World College Dictionary |publisher=Wiley Publishing |url=http://www.yourdictionary.com/genghis-khan |accessdate=July 29, 2011 }}</ref><ref>{{cite encyclopedia |year=2011 |title=Genghis Khan |encyclopedia=Oxford Dictionaries Online |publisher=Oxford University Press |url=http://oxforddictionaries.com/definition/Genghis+Khan?region=uk |accessdate=July 29, 2011 }}</ref> ; (околу [[1162]]-[[1227]]), роден како '''Темуџин''' (железен работник) <ref>{{цитирана веб страница
|author = Bourgoin, Stella
|url = http://ias.berkeley.edu/orias/lessonplans/ChingisKhan.htm
Ред 81:
Темуџин имал три браќа и една сестра: Хазар или Казар, Хаџиун и Темуге и Теулен. Покрај нив имал и двајца полу-браќа по име Бехтер и Белгутеј. Како и останатите монголски [[Номад|номадски]] племиња, животот на Темуџин бил тежок. На девет години, тој бил верен за неговата идна жена Борте, која била член на истото племе како и неговата мајка. Тој таму служел на Сансар, главата на куќата, сѐ додека не наполнил 12 години. Додека тој бил кај Сансар, неговиот татко бил отруен за време на јадење. Тогаш Темуџин се вратил дома за да ја превземе власта како [[Хан (титула)|хан]].
 
Наредните неколку години, [[Хоелиун]], мајката на Џингис Хан, живеела во сиромаштија ловејќи диви животни и собирајќи плодови. За време на еден лов, Темуџин го убил својот полубрат, Бехтер<ref>{{цитирана веб страницанмс|accessdate=2008-05-20|url=http://www.csuchico.edu/~cheinz/syllabi/fall99/kong/Index1.htm|title=The Emperors of Emperors |publisher=[[California State University, Chico]]}}</ref>. Овој инцидент му обезбедила сигурна позиција за власт. За време на еден друг инцидент во [[1182]], Темуџин бил заробен и чуван како затвореник од поранешниот противник на таткото на Џингис Хан, [[Бџарцкулар]]. Подоцна со помош на индиот генерал на Џингис Хан, [[Чилаун]], тој успеал да побегне криејќи се во [[река]]. Во истото време двајца идни генерали му се приклучиле на Џингис Хан. Заедно со генералите, браќата и Џингис Хан создале воена сила спремна за експанзија.
 
Во меѓу време, ниту една од племенските конфедерации не биле обединети и поради тоа договорените [[брак]]ови биле сметани како обединување. Темуџин пораснал набљудувајќи ја политичката клима во [[Монголија]], опколен со насилство, грабежи, [[корупција]] и омраза помеѓу различните племиња а во исто време и под опасност од [[Кина|кинеска]] окипација. Мајката на Темуџин го учела него за политиката во Монголија и силата на политичкото здружување. Како и што било договорено, Темуџин се оженил со Борте кога имал 16 години. Тоа му ги обезбедиле добрите односи со тоа племе и тие имале четири сина: [[Џочи]], [[Чагатај Хан]], [[Огедеј Хан]] и [[Толуи]]. Покрај овие, Џингис Хан имал многу други деца со останати жени но нема податоци за женски деца.
Ред 95:
Темуџин ја започнал градбата на својата политичка сила преку понуди на сојузништво, најнапред со неговиот брат [[Ванг Хан]], кој бил хан на Кераит. Врската била воспоставена кога Борте била заробена од [[Меркити]]те. Тогаш Темуџин понудил помош на [[Тогрул]]. За возврат, Тогрул дал 20.000 војници. Иако кампањата била успешна и ја ослободиле Борте, таа ситуација довела до распадот на пријателството на Темуџин и Џамука.
[[Податотека:Genghiskhantraditional.svg|right|мини|50px|Името на Џингис Хан со традиционално монголско писмо]]
Главните опоненти на [[Монголци]]те околу [[1200]] година биле [[наиманци]]те на запад, [[меркити]]те на север, [[тангути]]те на југ и [[татари]]те на исток. До [[1190]] година Темуџин и неговите следбеници обединиле само мал број на монголски племиња. Во обидите да создаде што повеќе сојузи, Темуџин прекршил некои од традиционалните монголски правила и обичаи. Темуџин утврдувал власт базирана на лојалност а не според фамилијарните врски. Тој исто така ветувал големи материјални богатства на војниците што ќе учествуваат во идните [[Војна|воени судири]]. Кога Темуџин освојувал и поразувал нови племиња, не ги убивал противничките војници, туку целото племе го ставал под своја заштита. Темуџин одел до таа крајност што неговата мајка присвојувала сирачиња од противничкото племе за зацврстување на врските.<ref>{{цитирананаведена книга|author=Weatherford, Jack|title=Genghis Khan and the Making of the Modern World|page=44|publisher=Three Rivers Press|year=2004|isbn=0-609-80964-4|chapter=2: Tale of Three Rivers}}</ref> Со правилото за лојалност и награди за воени успеси, Темуџин полека но сигурно ја зацементирувал својата лидерска позиција и со секоја победа бил се појак<ref>{{цитирананаведена книга|author=Weatherford, Jack|title=Genghis Khan and the Making of the Modern World|page=44|publisher=Three Rivers Press|year=2004|isbn=0-609-80964-4|chapter=2: Tale of Three Rivers}}</ref>.
 
Синот на [[Ванг Хан]], Сенгум бил љубоморен на силата на Темуџин и токму поради тоа тој планирал убиство на Темуџин. Меѓутоа Темуџин доста научил од однесувањето и ставовите на [[Сенгум]] и покасно го поразил него и неговите следбеници. Подоцнежно противење на Тогрул било одбивањето да ја даде својата ќерка да се омажи за [[Џочи]], најстариот син на Темуџин што тогаш било знак за непочит во монголското општество. Овој факт довел до распаѓање на врските помеѓу Темуџин и Тогрул. Следбено на ова, а и поради лошите врски на [[Тогрул]] со [[Џамука]] и пребегнувањето на дел од војниците на Тогрул во редовите на Темуџин, довеле до пораз на Тогрул. Џамука побегнал за време на конфликтот а покрај тоа следел и падот на племето [[Кераит]].
Ред 138:
=== Грузија и Волшка Бугарија ===
После големиот пораз на Хварезмидската Империја во [[1220]], Монголската армија била поделена на два дела. Џингис Хан предводел дивизија преку [[Авганистан]] и северна [[Индија]], додека другиот контигент марширал преки [[Кавказ]]от во [[Русија]]. Како што Џингис Хан собирал сила во [[Персија]] и [[Ерменија]] за да се вратат во Монголските степи, втората трупа предбодена од [[Џебе]] и [[Субутај]] со околу 20 000 луѓе навлагале длабоко во Ерменија и [[Азербејџан]]. [[Монголци]]те ја уништиле [[Грузија]], ја разрушила тврдината во [[Кафа]] во [[Крим]] и ја поминале зимата во близина на [[Црното Море]]. Одејќи накај дома, војската на Субитај ги нападнале [[Кипчакци]]те а во меѓу време слабо нападнати од трупите на [[Мстислав од Халич]] и [[Мстислав III од Киев]] со цел да го запрат монголското напредување. Субутај испратил гласници до [[словен]]ските принцови за да се создаде мир, но гласниците биле егзекутирани. За време на битката кај реката Калка во [[1223]], војската на Субутај ја уништила [[Киев]]ската војска, а во меѓу време ја загубиле битката за [[Самара]] против Волшките [[Бугари]]<ref>{{цитирананаведена книга|last=De Hartog|first=Leo|title=Genghis Khan: Conqueror of the World|year=1988|publisher=[[I.B. Tauris]]|location=[[London]], [[United Kingdom|UK]]|pages=122–123}}</ref>.
 
[[Монголци]]те научиле доста од заробувањата на зелените пасишта во Бугарските територии, овозможувајќи им да ги планираат наредните напади врз [[Унгарија]] и [[Европа]]. Во меѓу време, руските принцови се согласиле за мир, Субутај се согласил со тоа но не ги заборавил последиците од лошото однесување на руските принцови. Така, според монголската традиција благородниците се убивале без да им се пролее крв, па така руските принцови биле згмечени до смрт под една платформа каде Субутај и останатите монголски генерали вообичаено јаделе.
Ред 162:
Џингис Хан побарал да биде закопан без да му се знае гробот, според старите обичаи на неговото племе. После неговата смрт, неговото тело било вратено во Монголија поточно во [[Хенти (покраина)|покраината Хенти]], каде голем број на луѓе веруваат дека е закопан во близина на реката Онон и планините Бурхан Халдун. Меморалниот центар што се наоѓа тука е споменик за Џингис Хан, но не и негов гроб.
 
На [[6 октомври]] [[2004]] година, група археолози од [[Монголија]] и [[Јапонија]], ископале гроб за кој веруваат дека е гроб на самиот Џингис Хан<ref>{{цитирана веб страницанмс|accessdate=2008-05-20|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/asia-pacific/3723218.stm|title=Palace of Genghis Khan unearthed|publisher=[[BBC]]|date=2004-10-07}}</ref>. Според легенди на локалното население, реката Орон била пренасочена да тече над неговиот гроб за да не можат да го најдат, а додека според друга легенда се насадиле многу дрва на местото каде бил закопан Џингис Хан се со цел да не се најде гробот на Џингис Хан.
 
Џингис Хан оставил огромна војска од околу 129.000 мажи, 28.000 биле поделени на неговите браќа и синови. Толуи, неговиот најмал син, присвоил повеќе од 100.000 луѓе. Останатите синови добиле по 3000 војници.
Ред 175:
 
[[Податотека:GhingisHan-rev.jpg|thumb|75px|десно|Џингис Хан на паричка од 100 [[тенге]] во [[Казакстан]].]]
Џингис Хан е заслужен за воведување на Свилениот Пат под една заедничка политичка средина. Ова овозможило подобра [[комуникација]] и [[трговија]] помеѓу Западот, Средниот Исток и [[Азија]]. Спорд историските извори, Џингис Хан бил доста толерантен кон останатите религии и нации. Во денешна [[Турција]], а и голем број на други земји, Џингис Хан е сметан за голем лидер на една од најголемите нај силните империи во светската историја<ref>{{цитирана веб страницанмс|title=Ismi Didikle|url=http://www.ismididikle.com/isim_533_cengiz.htm|accessdate=2008-05-05|publisher=Ismi Didikle|language=[[Turkish}} language|Turkish]]{{tr}}</ref>.
 
=== Во Монголија ===