Рипуарски Франки: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с Bot: Migrating 17 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q316860 (translate me) |
сНема опис на уредувањето |
||
Ред 8:
==Историја==
{{see also|Тенктери}}
Народот кој бил познат како Рипуарци веројатно биле дел од франската војска која била поразена од имепаторот [[Максимијан]] (250-310) во битката кај [[
Рипуарците се појавуваат во пишаната историја во првата половина на 7 век, кога го добиле Рипуарскиот закон (Lex Ripuaria) од страна на подоминантните Салиски Франки.<ref>Rivers 1986:_?.</ref>
Ред 24:
Преку ваквите сојузи Рипуарските Франки се ставиле во положба да им бидат непријатели на [[Салиски Франки|Салиските Франки]] : впрочем Гондиок, новиот сојузник на Рипуарците бил спротивставен на еден друг ''магистер милитум'', римјанинот [[Егидиј]] кој бил во сојуз со Салијците <ref>Werner, 1984, p.333</ref>,<ref>Staab, 1997, p. 562</ref>,<ref>Riché Périn, 1989, p. 308, белешка « Francs rhénans (ripuaires) ».</ref>.
Една од двете први акции била да се освои градот [[
На крајот на 5 век, на чело на кралството бил кралот [[Сигеберт Куциот|Сигеберт]]. Се чини дека тој одново станал сојузник на Салиските Франки на [[Клодовик I|Клодовик]], но не учествувал во походот кој Клодовик го водел против [[Сиагриј]], за разлика од франските кралеви [[Рагнакер]] и [[Харарик]]. Можно е неговата задача да била да го чува ’’грбот’’ на франските кралства. Во 496, Алеманите го нападнале неговото кралство и овој морал да го викне Клодовик за да ги одбие нивните напади. Тој бил ранет во оваа битка од каде му е и прекарот « Сигеберт Куциот ». Во 507, испратил војска на чело со [[Хлодерик]], која се борела заедно со Клодовик во борбата против Визиготите во битката кај [[Битка кај Вује|Вује]]. Сигеберт умрел некое време подоцна па така Хлодерик и Рипуарските Франки го одбрале Клодовик за свој крал <ref>Riché Périn, 1989, p.308, белешка « Sigebert le Boiteux ».</ref>,<ref>Kurth, 1893, p. 437-442</ref>,<ref>Bordonove, 1988, p. 143-6</ref>.
|