Природонаука: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Ред 21:
 
===Во средновековието===
[[Податотека:Ibn_al-Baytar.JPG|мини|десно|180п|Споменик на [[Ибн ел-Бејтар]] во Беналмадена, Шпанија.]]
Додека во средновековна Европа природонауката била неподвижна, во арапскиот свет истата била во расцут. Од особено значење во овој период се делата на [[ел-Џахиз]] (781-869), кој прв почнал да ги поимува случувањата во природата како „борба за опстанок“<ref>Conway Zirkle (1941), Natural Selection before the "Origin of Species", ''Proceedings of the American Philosophical Society'' '''84''' (1): 71-123.</ref> и прв го утврдил постоењето на [[ланец на исхрана]].<ref>Frank N. Egerton, "A History of the Ecological Sciences, Part 6: Arabic Language Science - Origins and Zoological", ''Bulletin of the Ecological Society of America'', април 2002: 142-146 [143]</ref> За основоположник на арапската [[ботаника]] се смета [[Абу Ханифа Динавари]] (828-896), со делото „Книга за растенијата“, во кое обработува над 637 растенија, осврнувајќи се на нивната морфологија од ’ртењето до смртта, со сите фази на развојот на растенијата, цутењето и раѓањето на плодови.<ref name=Fahd-815>{{наведување|last=Fahd|first=Toufic|contribution=Botany and agriculture|pages=815}} во {{наведување |last1=Morelon |first1=Régis |last2=Rashed |first2=Roshdi |year=1996 |title=Encyclopedia of the History of Arabic Science |volume=3 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0-415-12410-7}}</ref> [[Ал-Андалуз|Андалузискиот]] научник Абу ел-Абас ел-Небати (1166-1239) е творец на првиот облик на [[научен метод]] во ботаниката, воведувајќи [[емпирија|емпириски]] и опитни методи за испробување, опис и распознавање на најразлични лековити материи, издвојувајќи ги народните суеверија од вистински полезните билки според внимателни испробувања и набљудувања.<ref>{{наведување|first=Toby |last=Huff |year=2003 |title=The Rise of Early Modern Science: Islam, China, and the West |publisher=Cambridge University Press |isbn=0-521-52994-8 |pages=813–852}}</ref> Неговиот ученик [[Ибн ел-Бејтар]] (1197-1248) напишал [[фармација|фармацевтска]] енциклопедија во која опишува 1.400 растенија, [[храна|прехранбени]] суровини и [[лек]]ови, од кој 300 биле негови сопствени откритија. Ова дело подоцна им послужило на европските биолози и фармацевтите од XVIII и XIX век, кои го користеле во латински превод.<ref>Diane Boulanger (2002), "The Islamic Contribution to Science, Mathematics and Technology", ''OISE Papers'' во ''STSE Education'', Vol. 3.</ref> Арапските геолози се занимавале со подробно изучување на [[науки за Земјата|науките за Земјата]], но веќе во времето на Авицена (околу 1000 г.), арапското царство почнало да оди надолу и научниците не уживале слобода на издавање на делата.<ref>Richard Myers (2003). "''[http://books.google.com/books?id=oS50J3-IfZsC&pg=PA13&dq&hl=en#v=onepage&q=&f=false The Basics of Chemistry]''". Greenwood Publishing Group. стр. 13. ISBN 0-313-31664-3</ref>