Адонис: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 3:
 
Адонис е еден од најсложените фигури во [[Класицизам|класиката]]. Тој имал многу улоги и имало многу учења низ вековите што се однесува до неговото значење и цел во грчките религиозни верувања. Тој е годишно обновуван, секогаш младолик бог на [[вегетација|вегетацијата]], божество чија природа е врзана за [[Календар|календарот]]. Неговото име денес често се користи за убавите момчиња, за кои тој е [[архетип]]. Адонис често се смета за смртниот бог на убавината.
 
[[Податотека:P1060155 r1.JPG|thumb|right|250px|Реката Абрахам (Либан).]]
 
=== Етимологија и потекло ===
 
[[Грчки јазик|Грчкиот]] [[збор]] ''Ἄδωνις - Adōnis'' е позајмен од [[Семитски јазици|семитичкиот]] збор ''adon'', „бог“, <ref>See W. Burkert, ''Greek Religion'' pp. 176-77.</ref> кој е поврзан со Adonai, едно од имињата користени за [[Бог]] во еврејската [[Библија]] и сѐ уште се користи во [[Јудаизам|јудаизмот]] денес. [[Сирија|Сирискиот]] Адонис е [[Гауас]] <ref>Detienne, Marcel (1994). ''The Gardens of Adonis: Spices in Greek Mythology'', Princeton University Press, ISBN 978-0-691-00104-3 (p.137)</ref> или [[Аос]], [[египет|египетскиот]] е [[Озирис]], за [[Семити|Семитите]] тоа се [[Тамуз]] и [[Баал Хадад]], за [[Етрурци|Етрурците]] [[Атунис]], а за [[Фригијци|Фригијците]] [[Атис]], сите тие се божества на [[воскреснување|воскреснувањето]] и вегетацијата. <ref>See [[life-death-rebirth deity]].</ref>
 
 
 
=== Митови за Адонис ===
 
Најдеталната книжевна верзија на приказната за Адонис потекнува од многу одамна, во [[X]]-тата книга од [[Овидиј|Овидиевите]] ''Метаморфози''. <ref>Ovid ''Metamorphoses'' X 519-741</ref> Средишниот мит во грчкото раскажување е [[заљубување|заљубувањето]] на [[Афродита]] во еден убав младич (веројатно бидејќи таа била ранета со љубовната стрела на [[Ерос]]). Афродита го заштитила Адонис кога бил новороденче и ѝ го доверила на [[Персефона]].
 
Ред 19 ⟶ 13:
 
[[Податотека:Giuseppe-Mazzuoli-The-Death-of-Adonis-hermitag.jpg|thumb|right|250px|Смртта на Адонис, од Џузепе Мацуоли, 1709 г.]].
 
Адонис бил убиен од [[дива свиња]], за која се вели дека била индиректно испратена од [[Артемида]], која била љубоморна на ловечките вештини на Адонис или пак во знак на одмазда на поттикнувањето на смртта на [[Хиполит]] од страна на Афродита, кој бил миленик на божицата на [[Ловење|ловењето]]; или испратена од [[Арес]], љубовникот на Афродита, кој бил љубоморен на љубовта на Афродита кон Адонис; или пак испратена од [[Аполон]], за да ја казни Афродита што го ослепила неговиот син [[Еримантос]]. <ref>According to [[Nonnus]], ''Dionysiaca'' 42.1f. [[Servius]] on [[Virgil]]'s ''[[Eclogues]]'' x.18; ''Orphic Hymn'' lv.10; Ptolemy Hephaestionos, i.306u, all noted by Graves. Atallah (1966) fails to find any cultic or cultural connection with the boar, which he sees simply as a heroic [[Mytheme|myth-element]].</ref> Адонис умрел во рацете на Афродита, која дошла при него кога го слушнала неговото јачење.
 
Ред 25 ⟶ 18:
 
=== Потекло и раѓање ===
 
[[Раѓање|Раѓањето]] на Адонис е обвиено со забуна за оние кој бараат единствена, официјална верзија, бидејќи биле раширени различни споредни приказни за [[потекло|потеклото]] на Адонис. Најшироко прифатената верзија е раскажана во Овидиевите ''Метармофози'', каде Адонис е син на [[Мирна]] и нејзиниот татко [[Кинира]]. Мирна се претворила во [[Смирна|смирново дрво]], а [[Луцина]] му помогнала на дрвото да го роди Адонис. <ref>Ovid, ''Metamorphoses'' X 298-518</ref>
 
Ред 39 ⟶ 31:
 
=== Потекло на култот ===
 
Адонис сигурно во голем дел бил базиран на Тамуз. Неговото име е семитичко, варијација на зборот „адон“, кој значи „бог“. Сепак, не постои трага за семитско божество директно поврзано со Адонис, и нема трага во семитските јазици за некои специфични [[митологема|митологеми]] поврзани со неговиот грчки [[мит]]; и грчките научници и научниците од [[Блискиот Исток]] ја довеле во прашање оваа поврзаност (Буркерт, стр. 177, забелешка 6, библиографија). Поврзаноста е со [[Месопотамија|месопотамискиот]] пандан на Адонис, Тамуз:
„Жените седат покрај портата, плачејќи за Тамуз, или нудат темјан на Баал на покривите и засадуваат убави растенија. Ова се суштинските карактериситики на легендата за Адонис: која е празнувана на рамни покриви на кои се поставени парчиња од грнчарија посеани со зелен зеленчук кој брзо р’ти, градините на Адонис.... кулминацијата е гласното оплакување на мртвиот бог.“ – Буркерт, стр. 117.
Ред 45 ⟶ 36:
 
=== Култови на мистерија ===
 
Адонис бил обожаван во неизговорени [[религии на мистерија|религии на мистеријата]]: сѐ до времето на [[Римската империја]] (во ''De Dea Syria'', гл. 6 на [[Лукијан од Самосата]]) <ref>{{cite web|title=De Dea Syria |url=http://www.geocities.com/SoHo/Lofts/2938/deasyria1.html|work=|archiveurl=http://www.webcitation.org/5kmC8Bbyv|archivedate=2009-10-24|deadurl=yes}}</ref>) ниту еден пишан извор не споменува дека жените биле утешени од оживеаниот Адонис. Поетот [[Еуфорион Халкидиски]] од [[III век п.н.е.|III]] век п. н. е. во својот ''Хијакинт'' напишал: „Само Кокит ги изми раните на Адонис“. <ref>Remarked upon in passing by [[Photios I of Constantinople|Photius]], ''Biblioteca'' 190 ([http://www.tertullian.org/fathers/photius_copyright/photius_05bibliotheca.htm on-line translation]).</ref>
 
Ред 52 ⟶ 42:
 
=== Културни референци со митологијата на повторно раѓање ===
 
[[Податотека:Luca Giordano 020.jpg|thumb|right|250px|Смртта на Адонис, од Лука Џордано.]]
[[Податотека:Auguste Rodin - The Death of Adonis - Walters 27491.jpg|thumb|right|250px|Смртта на Адонис, од Огист Роден.]]
Ред 60 ⟶ 49:
 
=== Современа поврзаност со физичката убавина и младост ===
 
[[Податотека:Adonis01.jpg|thumb|right|250px|Репродукција на грчка бронзена скулптура на Адонис од XIX-тиот век, пронајдена во Помпеја.]]
 
Исклучително привлечен младич многу често се нарекува Адонис, многупати со значење на заслужена [[самобендисаност]]: „канцеларискиот Адонис“. Легендарната [[привлечност]] на личноста е спомената во ''[[Сарасина]]'' на [[Оноре де Балзак]], која ја опишува невозвратената љубов на главниот лик, Сарасина, за ликот на сликата на Адонис и [[кастрати]] (машки сопран, мецосопран или алт глас). Наговестувањето за исклучителна физичка привлечност е очигледен во [[Психоанализа|психоаналитичкиот]] Адонисов комплекс кој се однесува на [[опсесивност|опсесивноста]] за сликата на телото и подобрувањето на телото и младешкиот изглед.
 
Бодибилдерите го користат изразот „Адонисов појас“ за да ги опишат двете плитки вдлабнатини на површинската [[анатомија]] на [[Абдомен|абдоменот]] кај човекот кои се наоѓаат меѓу срамната коска и гребенот на слабинската коска. Исто така, златниот пресек на лентата за мерење на односот од рамото до половината се нарекува Адонисов индекс.
 
== Наводи ==
{{наводи|2}}
 
== ЗабелешкиЛитература ==
* [[Walter Burkert|Burkert, Walter]], 1985.''Greek Religion,'' "Foreign gods" p 176f
{{Reflist|2}}
 
==Наводи==
* [[Walter Burkert|Burkert, Walter]], 1985.''Greek Religion,'' "Foreign gods" p 176f
* Detienne, Marcel, 1972. ''Les jardins d'Adonis,'' translated by Janet Lloyd, 1977. ''The Gardens of Adonis,'' Harvester Press.
* [[James G. Frazer|Frazer, James]]. ''The Golden Bough''. (1890, etc.; recent edition: London: Penguin, 1996).
* [[Robert Graves|Graves, Robert]] (1955) 1960. ''The Greek Myths'' (Penguin), 18.h-.k
* [[Karl Kerenyi|Kerenyi, Karl]], 1951 ''The Gods of the Greeks'' pp 75–76.
* [http://theoi.com/Olympios/AphroditeLoves2.html Theoi.com: Aphrodite and Adonis]
* [[Edith Hamilton|Hamilton, Edith]] 1942,1969 ''[[Mythology (book)|Mythology]]'' pg. 90-91
* Mahony, Patrick J. ''An Analysis of Shelley's Craftsmanship in Adonais''. Rice University, 1964.
* O'Brian, Patrick. "Post Captain." Aubrey/Maturin series. W.W. Norton, pg. 198. 1994.
 
== Надворешни линкови ==
{{Commons category|Adonis}}
 
[[Категорија:Грчки божества]]
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Адонис