Математичка економија: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
ситни поправки |
викификација и ситни поправки |
||
Ред 51:
| doi =
| accessdate = 2008-07-06}}
</ref> Во тоа време
==== Августин Курнот ====
Курнот, професор по математика, во 1838 развил математички третман за [[дуопол]] - пазарна ситуација дефинирана со конкуренција помеѓу двајца производители.<ref name="CWE"/> Овој третман на конкурентноста, првенствено издаден во „Истражувања на математичките принципи на богатството“,<ref>Августин Курнот (1838, (1897)) ''Истражувања на математичките принципи на богатството''. Врски до [http://books.google.com/books?id=AGoGpyJY_SAC опис] и [http://books.google.com/books?id=AGoGpyJY_SAC&printsec=titlepage#PPR9,M1 поглавја.]</ref> е именуван како [[Курнотова конкуренција|Курнотов дуопол]]. Се претпоставуа дека двајцата производители имаат еднаков пристап до пазарот и дека можат да ги произведуваат нивните добра без трошоци. Исто така, се претпоставува дека двете добра се хомогени. Секој производител би го менувал својот аутпут засновано на аутпутот на другиот и пазарната цена ќе биде одредувана од вкупната доставена количина. Профитот за секоја фирма би бил одреден со множење на нивниот аутпут со [[Пазарна цена|пазарната цената]] по единица производ. Диференцијацијата на профитната функција, со оглед на обезбедената количина производи од секоја фирма, оформила систем на линеарни равенки, симулационо решение од кое е создадена рамнотежната количина,
==== Леон Валрас ====
Додека Курнот создавал решение за тоа што подоцна ќе биде
Валрасовиот закон бил претставен како теоретски одговор на проблемот во одредувањето на решението во општата рамнотежа. Неговата нотација е различна од модерната, но може да биде конструирана со употреба на повеќе модерни збирни нотации. Валрас претпоставувал дека при рамнотежа сите пари би биле потрошени на сите добра, односно секое добро би било продадено по пазарната цена на истото и секој потрошувач би ги потрошил неговите последни пари за кошница од производи. Започнувајќи од оваа претпоставка, Валрас можел да покаже дека доколко постојат ''n'' пазари и ''n''-1 исчистени пазари (достигната рамнотежна состојба) тогаш секој ''n''-ти пазар би бил, исто така, испразнет. Ова е најлесно да се визуелизира со два пазари (во повеќето текстови сметано како пазар на добра и пазар на хартии од вредност). Доколку еден од двата пазари достигне рамнотежна состојба, ниту едно додатно добро (или во друг случај хартии од вредност) не смее да влезе или излезе од вториот пазар, па како и првиот и тој мора да постигне рамнотежа. Валрас ги користел овие аргументи за да му се доближи на доказот за постоење на решение за општа рамнотежа, но оваа равенка денес најчесто се користи да би се илустрирало пазарно чистење во пазарите на хартии од вредност во текот на додипломските студии.<ref>Волтер Николсон, Кристофер Снајдер, стр. 350-353.</ref>
Ред 66:
==== Франсис Исидро Еџворт ====
Еџворт опширно ги претставил математичките елемнти во економијата во книгата „Математичка физика: Есеј за
Со дадени две индивидуи, збирот на решенија бил и двете индивидуи да можат да ја максимизираат користа како што е опишано во „кривата на договорот“, она што е денес познато како [[еџвортов дијаграм]]. Технички, конструкцијата на решението на еџвортовиот проблем за две особи не било претставено со графикон сè до 1924, кога тоа го направил [[Артур Лајон Боули]].<ref name="Bowley">{{cite book|last=Боули|first=Артур Лајон|title=„The Mathematical Groundwork of Economics: an Introductory Treatise“|publisher=„Clarendon Press [Kelly]“|location=Осфорд|date=1924 [1960]|url=http://books.google.com/?id=_cgkAAAAMAAJ}}</ref> Кривата на договор на
Еџворт посветил значителни напори во инсистирањето дека математичките докази биле соодветни за сите економски школи. Во списанието „[[The Economic Journal]]“ издал неколку статии во кои ги критикувал математичките методи на неговите ривали во ова истражувачко поле, меѓу кои и [[Едвин Роберт Андерсон Селигмен]], познат скептик за математичката економија.<ref name="Moss">{{cite journal|last=Мос|first=Лоренс С.|year=2003|title=Дебатата помеѓу Селигмен и Еџворт за анализата на даночните последици: Пристигнувањето на математичката економија, 1892–1910 |journal=„History of Political Economy“|publisher=„Duke University Press“|volume=35|issue=2|pages=207, 212, 219, 234–237|issn=0018-2702|doi=10.1215/00182702-35-2-205}}</ref> Колумните биле фокусирани кон [[Даночна фреквенца|даночната фреквенца]] и одговорите од производителите. Еџворт забележал дека монополското производство на добра кое е здружено при понудата, но не и при побарувачката (како во прва класа и економска класа во авионите, односно доколку авионот полета и двете класи летаат заедно со него) може да ја снижи цената проверена од потрошувачите за едно од двете добро доколку се вклучени и даноци. Здравиот разум и традиционалните нумерички анализи посочувале дека ова било бесмислено. Селигмен
== Современи математички економичари ==
Од 1930-тите, група на нови математички алатки од диференцијалните равенки, [[Конвексно множество|конвексните множества]] и [[Теорија на графи|теоријата на графи]] биле приспособени за да се овозможи напредок
=== Диференцијални пресметки ===
[[Вилфредо Парето]] ја анализирал [[микроекономија]]та третирајќи ги одлуките на актерите во економијата како обиди за распределба на добрата до останатите. Тогаш збирот на средства може да биде третиран како [[паретова ефикасност]] кога ниту една замена не би можела да се појави кај актерите која најмалку една индивидуа би направила подобро позиционирана без да направи друг поединец полошо позициониран. <ref>{{cite book|last=Николсон|first=Волтер|coauthors=Кристофер Снајдер|title=„Интермедијарна економија и нејзината примена|publisher=„Thompson“|year=2007|edition=десето|pages=364, 365|chapter=Општа рамнотежа и благосостојба|isbn=0-324-31968-1}}</ref> Доказот на Парето најчесто се меша со валрасовата рамнотежа или неформално се припишува на хипотезата за [[невидлива рака]] од [[Адам Смит]].<ref>{{cite book|author=Џолинк, Алберт|chapter=Што тргна наопаку кај Валрас?|title=Од Валрас до Парето|editor=„Backhaus“, Жоргин Џ.; Макс Џ. А. Хенс|publisher=„Springer“|year=2006|series=The European Heritage in Economics and the Social Sciences |volume=4|isbn=978-0-387-33756-2 |doi=10.1007/978-0-387-33757-9_6}}<br/> • {{cite journal|last=Влож|first=Марк|year=2007|title=Фундаменталните теореми на модерната економска благосостојба|journal=„History of Political Economy“|publisher=„Duke University Press“|volume=39|issue=2|pages=186–188|doi=10.1215/00182702-2007-001|issn=0018-2702}}</ref> И покрај тоа, тврдењата на Парето биле првите формални искази кои подоцна станале познати како првите [[Фундаментални теореми на економска благосостојба|фундаментални теореми на економската благосостојба]].<ref>Блож (2007), стр. 185, 187</ref> На овие модели им недостасувала нееднаквоста во следните генерации на математичката економија.
Во расправата „[[Основи на економската анализа]]“ (1947), [[Пол Семјуелсон]] идентификувал честа парадигма и математичка структура низ повеќе полиња на истражуваниот предмет, засновајќи се на претходната работа на [[Алфред Маршал]]. „Основите“ превземаат математички концепти од физиката и ги приспособуваат на економските проблеми. Овој широк поглед (на
=== Линеарни модели ===
{{Поврзано|Линеарна алгебра|Линеарно програмирање}}
Ограничените модели на општата рамнотежа биле формулирани од страна на [[Џон фон Нојман]] во 1937.<ref name="Neumann1937">Џ. фон Нојман (1937). „Über ein ökonomisches Gleichungssystem und ein Verallgemeinerung
des Brouwerschen Fixpunktsatzes“, ''Ergebnisse eines Mathematischen Kolloquiums'', 8, стр. 73-83, преведено и издадено во 1945-46 како „Модел на општа рамнотежа“, ''Review of Economic Studies'', 13, стр. 1–9.</ref> За разлика од претходните верзии, моделите на фон Нојман имале нееднакви ограничувања. За неговиот модел на економија која се шири, фон Нојман докажал постоење и единственост на рамнотежа со употреба на неговото генерализирање на [[Броуверова теорема за неподвижна точка|
:'' p<sup>T</sup> ('''A''' - λ '''B''') q = 0'',
заедно со два нееднакви системи кои ја изразуваат економската ефикасност. Во овој модел
•{{cite book|last=Рокфелер|first=Р. Тајрел|title=Монотони процеси на конвексните и конкавните видови|series=„Memoirs of the American Mathematical Society“|publisher=„American Mathematical Society“|location=Провиденс, Р. И.|pages=i+74|year=1967|issue=77}}
<br/>
Ред 94:
==== Економија на влезни и излезни единици ====
Во 1936, рускиот економист [[Василиј Леонтиеф]] го создал неговиот модел на [[Модел на влезни и излезни единици|анализа на влезни и излезни единици]] според табелите за математичка рамнотежа конструирани од советските економисти кои, пак, се засновале на работата на [[Физиократија|физиократите]]. Со овој модел, кој опишува систем на процеси на понудата и побарувачката, Леонтиеф опишал како промените во побарувачката на еден [[економски сектор]] ќе влијаат на производството во друг.<ref>{{cite book|last=Скрепанти|first=Ернесто|coauthors=Замагни Стефано|title=„Преглед на историјата на економската мисла“|publisher=„Oxford University Press“|location=Њујорк|year=1993|pages=288–290|isbn=0-19-828370-9|oclc=57281275}}</ref> Во практика, Леонтиеф ги
=== Математичка оптимизација ===
Ред 102:
Економијата е доста тесно поврзана со оптимизацијата преку [[Агент (економија)|посредници]] во [[економија]]та што една влијателна дефиниција го поврзува опишувањето на економската наука како „изучување на човечкото однесување како врска помеѓу краевите и недостигот на значење“ со алтернативни употреби.<ref>Лајонел Робинс (1935, второ издание). ''Есеј за природата и значајноста на економската наука'', „Macmillan“, стр. 16.</ref> Оптимизационите проблеми се шират низ модерната економија особено преку експлицитната економија или техничките ограничувња. Во микроекономијата, [[Проблем со максимизирање на корисност|проблемот со максимизирањето на корисноста]] и неговата [[Двојност (оптимизација)|двојност]], [[Проблем со минимизирање на трошоци|проблемот со минимизирањето на трошоците]] за даден степен на корисност претставуваат економски оптимизациони проблеми.<ref>Лоренс Блум (2008). „Двојност“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание.
[http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_D000196 Апстракт.]</ref> Теоријата претпоставува дека [[потрошувач]]ите ја максимизираат нивната [[корисност]], поврзано со нивните [[Буџетно ограничување|буџетни ограничувања]], и дека [[претпријатие]]то го максимизира
[[Економска рамнотежа|Економската рамнотежа]] се проучува во оптимизационата теорија како клучна состојка на економските теореми која во принцип може да биде тестирана во спротивност на емпиријалните податоци.<ref name="Samuelson"/><ref>• Пол Семјуелсон, 1998. „Како ''Основите'' се создадоа", ''Journal of Economic Literature'', 36(3), стр. [http://www.jstor.org/pss/2564803 1375]–1386.<br/> • _____ (1970).[http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/economics/laureates/1970/samuelson-lecture.pdf „Максимум принципи во аналитичката економија“].</ref> Понови напредоци се појавиле во [[Динамичко програмирање|динамичкото програмирање]] и моделирањето на оптимизацијата со [[ризик]] и [[несигурност]], вклучувајќи и приспособувања на теоријата за портфолио, [[Информациона економија|информационата економија]] и теоријата на пребарување.<ref name="Dixit1990"/>
Ред 115:
==== Нелинеарно програмирање ====
Проширувањето до [[Нелинеарно програмирање|нелинеарна оптимизација]] со нееднакви ограничувања било постигнато во 1951 од страна на [[Алберт В. Такер]] и [[Харолд Кун]] кои како нелинерен [[оптимизационен проблем]] го
:Минимизирањето <math>f</math>(<math>x</math>) на предмет на <math>g</math>''<sub>i</sub>''(<math>x</math>) ≤ 0 и <math>h</math>''<sub>j</sub>''(<math>x</math>) = 0 каде:
:<math>f</math>(<sup>'''.'''</sup>) е [[Функција (математика)|
:<math>g</math>''<sub>i</sub>''(''<sup>'''.'''</sup>'') (<math>j</math> = 1, ..., <math>m</math>) се функциите на <math>m</math> ''нееднаквото ограничување'',
:<math>h</math><sub>j</sup>(<sup>'''.'''</sup>) (<math>j</math> = 1, ..., <math>l</math>) се функциите на <math>l</math> ''еднаквото ограничување''.
При дозволено нееднакво ограничување, [[Каруш-Кун-Такеров услов|Кун-Такеровиот пристап]] генерализира класичен метод од [[Лангражов множител|лангражовиот метод на множење]], кај кој (до тогаш) било дозволено само еднакво
• Лоренс Блум (2008). „Конвексно програмирање“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание.
[http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_C000348&edition=current&q=optimization&topicid=&result_number=4 Апстракт].<br/>
Ред 158:
Економската динамика овозможува промени во економските варијабили, вклучувајќи го и системот на динамика. Проблемот во пронаоѓањето на оптимална функција за таквите промени се проучува во варијационите пресметки и во [[Теорија на оптимална контрола|теоријата на оптимална контрола]]. За истата цел, пред втората светска војна, [[Френк Ремзи]] и Харолд Хотлинг ги користеле варијационите пресметки.
Следејќи ја работата на [[Ричард Белмен]] за
==== Функционална анализа ====
Во периодот кога се докажувало постоењето на оптималната рамнотежа, во неговиот модел за [[економски раст]] од 1937, [[Џон фон Нојман]] го претставил методот на [[функционална анализа]] во кој ја вклучил и [[топологија]]та на економската теорија, особено преку [[Броуверова теорија на неподвижна точка|броуверовата теорија за фиксна точка]]. <ref name="DebreuNeumann"/><ref name="Neumann1937"/><ref>Ендру Мекленан, 2008. „Теореми за фиксна точка“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_F000135&edition=current&q= Апстракт].</ref> Следејќи ја програмата на
• {{cite journal|last1=Ароу|first1=Кенет|authorlink1=Кенет Ароу|last2=Дебро|first2=Жерард|authorlink2=Жерард Дебро|year=1954|title=Постоењето на рамнотежа за конкурентна економија|journal=„Econometrica“|publisher=„The Econometric Society“|volume=22|pages=265–290|issn=0012-9682|doi=10.2307/1907353|jstor=1907353|issue=3}}</ref> Во нивните модели, (основниот) [[Двоен простор|векторскиот простор]] ја претставува ''количината'', додека „двојниот“ векторски простор ги претставува ''цените''.<ref name="LK08" >Леонид Канторович и Виктор Полтерович (2008). „Функционална анализа“, во второто издание на ''The New Palgrave Dictionary of Economics'' од С. Дурлоф и Л. Блум. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_F000236 Апстракт.], „Palgrave Macmillan“.</ref>
Во [[Русија]], математичарот [[Леонид Канторович]] развил економски модели во [[Реизов простор|делумно подредените векторски простори]] кои ја истакнале двојноста помеѓу квантитативноста и цените.<ref>{{cite book|first=Л. В|last=Канторович|authorlink=Леонид Канторович|chapter=„Моето патешествие во науката (извештај за московското математичко друштво)“ бр. 2, стр. 233–270]|pages=8–45|mr=898626|editor=Лев Џ. Лифмен |title=Функционална анализа, оптимизација и математичка економија: Збир на дела посветени во сеќавање на Леонид Виталевич Канторович|publisher=„The Clarendon Press, Oxford University Press“|location=Њујорк|year=1990|isbn=0-19-505729-5}}
</ref> Угнетени <!-- Ова е еуфемизам. Погледни Полијак --> од [[Државна идеологија на Советскиот Сојуз|комунизмот]], Канторович ги преименувал цените како објективно одредени вредности кои на руски се скратени како „o. o. o“, алудирајќи на потешкотиите во дискусијата за цените во [[СССР|советскиот сојуз]].<ref name="LK08"/><ref>Стр. 406: {{Cite news|last=Полијак|first=Б. Т.|authorlink=Борис Т. Полијак|title=Историја на математичкото програмирање во СССР: анализа на феноменот (поглавје 3: Пионерот Л. В. Канторович 1912-1986, стр 405-407|issue=„ISMP“ 2000, Дел 1 (Атланта)|journal=„Mathematical Programming“ |series=Series '''B'''|volume=91|year=2002|number=3|pages=401–416|doi=10.1007/s101070100258|mr=1888984}}</ref><ref>
{{цитирана веб страница|title=Леонид Виталиевич Канторович — Prize Lecture („Математиката во економијата: Достигнувања, потешкотии, перспективи“|work=Nobelprize.org|accessdate=12 декември, 2010| url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/economics/laureates/1975/kantorovich-lecture.html}}</ref>
Ред 171:
=== Диференцијален пад и пораст ===
Делата на [[Џон фон Нојман]] за [[Функционална анализа|функционалната анализа]] и [[топологија]]та отвориле ново истражувачко поле во математиката и економската теорија.<ref name="Neumann1937"/><ref name="NeumannMorgenstern">Џон фон Нојман и Оскар Моргенстерн (1944) ''Теорија на игри и економско однесување'', Принстон.</ref> Тие, исто така, допринеле во напредокот на математичката економија со мали приспособувања на диференцијалните пресметки. Во основа, теоретичарите на општата рамнотежа
Сепак, падот на диференцијалните пресметки не треба да биде претеран бидејќи диференцијалната пресметка била секогаш употребувана при обука и примена. И покрај тоа, диференцијалната пресметка се вратила на највисокото ниво во математичката економија, [[Теорија на општа рамнотежа|теоријата на општа рамнотежа]]. Во 1960-тите и 1970-тите, Жерард Дебро и [[Стивен Смели]] започнале оживување на употребата на диференцијалните пресмети во математичката економија. Во основа, тие можеле да го докажат постоењето на општа рамнотежа, во што нивните претходници не успеале. Помеѓу економистите кои се занимаваат со диференцијална анализа се и Еџберт Диркер, Андре Мас Колел и Ајвис Баласко.<ref>{{cite book|last=Мас Колел|first=Андре|authorlink=Андре Мас Колел|year=1985|title=Теоријата за општа економска рамнотежа: ''Диференцијален'' пристап|series=„Econometric Society monographs“|publisher=Cambridge UP|isbn=0-521-26514-2|mr=1113262|issue=9}}</ref><ref>Ајвис Баласко. ''Основи на теоријата за општа рамнотежа'', 1988, ISBN 0-12-076975-1.</ref> Овие напредоци ја промениле традиционалната насока во историјата на математичката економија, следејќи го Нојман, славејќи го напуштањето на диференцијалните пресметки.
Ред 178:
{{Главна|Теорија на игри}}
{{Поврзано|Џон фон Нојман}}
Џон фон Нојман, во соработка со [[Оскар Моргенстерн]], работејќи на теоријата на игри, отворил ново математичко поле за истражување во 1944, проширувајќи ги методите на функционална анализа поврзани со економската анализа на конвексниот збир и теоријата за тополошки фиксни точки.<ref name="DebreuNeumann"/><ref name="NeumannMorgenstern"/> Нивната работа, притоа, ги избегнала [[Диференцијална пресметка|диференцијалните пресметки]] за кои максималниот оператор не применува недиференцијални функции. Продолжувајќи ја работата на Нојман во [[Теорија на кооперативни игри|теоријата за кооперативни игри]], теоретичарите на игрите Лојд С. Шепли, [[Мартин Шјубик]], Херв Молин, Нимрод Мегидо и Безалел Пелег имале големо влијание врз економските истражувања во политиката и економијата. На пример, истражувањата на фер цените во кооперативните игри и [[Шеплиева вредност|фер вредностите]] за [[Гласачки систем|играта на гласање]] довеле до промена на правилата за
Раните [[Неокласична економија|неокласични]] теории го ограничиле само опсегот на исходот од ценовното договарање во посебни случаеви, на пример [[билатерален монопол]] или помеѓу [[Договорна крива|договорната крива]] на еџвортовиот дијаграм.<ref>Џон Криди (2008). „Френсис Исидро“ (1845–1926)", ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_E000041&edition=current&q=edgeworth&topicid=&result_number=3 Апстракт].</ref> Резултатите на Нојман и Моргенстерн биле слаби. Следејќи ја програмата на Нојман, [[Џон Форбс Неш Џуниор|Џон Неш]] ја употребил теоријата на неподвижна точка за да ги докаже условите под кои проблемите во [[Ценовно договарање|договарањето]] на цените и [[Некооперативни игри|некооперативните игри]] можат да генерираат решение за единствена рамнотежа.<ref>• Џон Ф. Неш Џуниот. (1950). „Проблемот со договарањето“, ''Econometrica'', 18(2), стр. [http://www.stern.nyu.edu/networks/Nash_The_Bargaining_Problem.pdf 155-162].<br/> • Роберто Серано (2008). „Договарање“, ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', второ издание. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_B000073&edition=current&q=bargaining&topicid=&result_number=1 Апстракт].</ref> Теоријата за некооперативните игри била
в. 3, стр. [http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1574000502030126 1851]-1895.</ref> и [[Политичка економија|политичката економија]].<ref>• Мартин Шјубик (1981). „Модели на теоријата на игри и методи во политичката економија“ во ''Прирачник за математичка економија'', в. 1, стр. [http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B7P5Y-4FDF0FN-C&_user=10&_coverDate=01/01/1981&_rdoc=11&_fmt=high&_orig=browse&_origin=browse&_zone=rslt_list_item&_srch=doc-info(%23toc%2324615%231981%23999989999%23565707%23FLP%23display%23Volume)&_cdi=24615&_sort=d&_docanchor=&_ct=14&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=cb34198ec88c9ab8fa59af6d5634e9cf&searchtype=a 285]-330.</ref> Исто така, довела до напредок во истражувањето на дизајнот на механизмот (понекогаш нарекуван обратна теорија на игри) кој има лични и [[Јавна политика|јавни примени]] на начин на подобрување на [[Економска ефикасност|економската ефикасност]] преку стимулации за споделување на информации.<ref>• ''The New Palgrave Dictionary of Economics'' (2008), второ издание: <br/> Роџер Б. Маерсон „Дизајн на механизам“. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_M000132&edition=current&q=mechanism%20design&topicid=&result_number=3 Апстракт.] <br/> _____. „Принцип на откривање“. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_R000137&edition=current&q=moral&topicid=&result_number=1 Апстракт.]<br/> Томас Сендхолм. „Пресметки во дизајнот на механизмот“. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_C000563&edition=&field=keyword&q=algorithmic%20mechanism%20design&topicid=&result_number=1 Апстракт.]<br/> • Нисан, Ноен и Амир Ронен (2001). „Алгоритамски механички дизајн“, ''Игри и економско однесување'', 35(1-2), стр. [http://www.cs.cmu.edu/~sandholm/cs15-892F09/Algorithmic%20mechanism%20design.pdf 166–196].<br/> • Ноем Нисан (2007). „Алгоритамска теорија на игри“, „Cambridge University Press“. [http://www.cup.cam.ac.uk/asia/catalogue/catalogue.asp?isbn=9780521872829 Опис].</ref>
Во 1994, Неш, [[Џон Харсаниј]] и [[Рејнхард Селтер]]
[http://www.robotics.stanford.edu/~shoham/www%20papers/CSGT-CACM-Shoham.pdf 75-79].<br/> • Алвин Рот (2002). „Економистот како инжињер: Теорија на игри, експериментирање и пресметка како алатки во дизајнирањето на економијата“, ''Econometrica'', 70(4), стр. [http://kuznets.fas.harvard.edu/~aroth/papers/engineer.pdf 1341–1378].</ref>
=== Пресметковна економија заснована на посредници ===
[[Пресметковна економија заснована на посредници|Пресметковната економија засновата на посредници]] (ПЕЗП) како
<br/> • Томас Сарџент (1994). ''Ограничена рационалност во макроекономијата'', Оксфорд. [http://www.oup.com/us/catalog/general/subject/Economics/MacroeconomicTheory/?view=usa&ci=9780198288695 Опис] и преглед на поглавје, прва страна - [http://www.questia.com/library/book/bounded-rationality-in-macroeconomics-thomas-j-sargent-by-thomas-j-sargent.jsp врска].</ref>
Ред 195:
== Математизација на економијата ==
Во текот на 20. век, колумните во „јадрените списанија“<ref>{{cite journal| last = Линер| first = Гејнс Х.| title = Јадрени списанија во економијата| journal = „Economic Inquiry“| volume = 40| issue = 1| pages =140| publisher = „Oxford University Press“| year = 2002| doi =10.1093/ei/40.1.138}}</ref> во економијата биле скоро ексклузивно пишувани од академски економисти. Како резултат на тоа, поголемиот дел од материјалот во овие списанија се однесува на економската теорија и самата економска теорија континуирано била поапстрактна и поматематичка.<ref>{{cite journal|last=Стиглер|first=Џорџ Џ.|authorlink=Џорџ Стиглер|coauthors=Стиглер, Стивен Џ.; Фридленд, Клери|month=април | year=1995|title=Економските списанија|journal=„The Journal of Political Economy“|publisher=„The University of Chicago Press“|volume=103|issue=2|pages=339|issn=0022-3808|jstor=2138643|doi=10.1086/261986}}</ref> Субјективна оценка за математичките техники, зачната во овие јадрени списанија, покажала пад од 95% во 1892 до 5,3% во 1990 во исфрлањето од употреба на геометриските претставувања и математичките нотации.<ref>Стиглер, стр. 342</ref> Истражување од 2007 на десетте најдобри економски списанија покажало дека само 5,8% од статиите издадени во 2003 и 2004 не биле поддржани со статистички анализи на
== Економетрија ==
{{Главна|Економетрија}}
Помеѓу двете светски војни, напредокот во [[Математичка статистика|математичката статистика]] и еден дел на добро обучени економисти довеле до употреба на [[економетрија]]та, што била дисциплина на
[[Рагнар Фриш]] прв го употребил зборот економетрија и помогнал во создавањето на друштвото за економетрија во 1930 и списанието „[[Econometrica]]“ во 1933.<ref name="Arrow bio of Frisch">{{cite journal|last=Ароу|first=Кенет Џ.|authorlink=Кенет Ароу|month=април | year=1960|title=„Делата на Рагран Фриш, економетричар“|journal=„Econometrica“|publisher=„Blackwell Publishing“|volume=28|issue=2|pages=175–192|jstor=1907716|issn=0012-9682|doi=10.2307/1907716}}</ref><ref>{{cite journal|last=Бјерколт|first=Олав|month=јули | year=1995|title=Рагнар Фриш, уредник на „Econometrica“ од 1933-1954|journal=„Econometrica“|publisher=„Blackwell Publishing“|volume=63|issue=4|pages=755–765|issn=0012-9682|jstor=1906940|doi=10.2307/2171799}}</ref> Неговиот студент, Тригви Хавелмо, во 1944 ја издал книгата „Можниот приспат во економетријата“ каде тврди дека прецизните статистички анализи можат да бидат употребени како алатка при вреднувањето на математичките теории за економските актери со податоци за сложени извори.<ref>{{cite journal|last=Ланж|first=Оскар|year=1945|title=Целта и методот на економијата|journal=„Review of Economic Studies“|publisher=„The Review of Economic Studies Ltd.“|volume=13|issue=1|pages=19–32|issn=0034-6527|jstor=2296113|doi=10.2307/2296113}}</ref> Поврзаноста на статистичките анализи на системите со еконмската теорија била потврдена и преку гласање на „Cowles Commission“ (денес „Cowles Foundation“) во текот на 1930-тите и 1940-тите.<ref>{{cite journal|last=Алдрих|first=Џон|month=јануари | year=1989|title=Автономија|journal=„Oxford Economic Papers“|publisher=„Oxford University Press“|volume=41|issue=1, Историја и методологија на економетријата |pages=15–34|issn=0030-7653 |jstor=2663180}}</ref>
=== Рани дела во економетријата ===
Корените на модеранта економија можат да бидат проследени до американскиот економист [[Хенри Лудвел Мур|Хенри Л. Мур]]. Мур ја проучувал земјоделската продуктивност и се обидел во крива да вметне променливи вредности на продуктивноста на парцели со пченка и други житни
== Примена ==
Ред 210:
[[Податотека:Islm.svg|мини|300п|''IS/LM'' моделот е кејнзијански макроекономски модел дизајниран да прави предвидувања за пресекот во „реалната“ економска активност (пример: трошење, приход, стапка на заштеда) и одлуки направени во финансиските пазари (парична маса и својства на ликвидноста). Моделот повеќе не е широко изучуван при додипломските студии, но може да се пронајде на некои макроекономски курсеви.<ref>{{cite journal|last=Коландер|first=Дејвид|authorlink=Дејвид Коландер|year=2004|title=Чудната истрајност на „IS-LM“ моделот|journal=„History of Political Economy“|publisher=„Duke University Press“|volume=36|issue=„Annual Supplement“|doi=10.1215/00182702-36-Suppl_1-305|pages=305–322|issn=0018-2702 }}</ref>]]
Поголемиот дел од класичната економија може да биде претставен со едноставни геометриски изрази или елементарни математички нотации. Математичката економија, сепак, конвенционално ги
Економијата стана високо зависна од математичките методи, а математичките алатки стануваа сè пософистицирани. Како резултат на тоа, математиката стана значително поважна за професионалците во економијата и финансиите. Постдипломските студии во економијата и во финансиите бараат силна математичка додипломска подготовка и, поради тоа, привлекуваат голем број на [[математичар]]и. [[Применета математика|Применетата математика]] применува математички принципи во практичните проблеми, како на пример економските анализи и другите проблеми поврзани со економијата, а сè поголем број на економски проблеми се дефинирани како интегрирани проглеми во опфатноста на применетата математика.<ref name="Dow"/> Оваа интеграција е резултат на формулацијата на економските проблеми како стилизирани модели со чисти претпоставки и можни погрешни предвидувања.
Генерално, формалните економски модели можат да бидат класифицирани како
* [[Стохастика|
* [[Детерминистички систем (математика)|
* [[Квалитативна економија|Квалитативните]] модели се повремено употребувани. Пример може да биде квалитативното [[сценариско планирање]] во кое можните идни настани се одглумени. Друг пример може да биде анализата на ненумеричките одлуки. Квалитативните модели најчесто патат од недостаток на прецизност.
Ред 256:
</ref>
{{Цитатник|Претпоставувам дека научниот пристап започна да пенетрира и дека наскоро ќе доминира во професијата во следните дваесет до триесет години. Ова се случи поради „инвенцијата“ на математичката анализа во различни видови и, навистина, значителните подобрувања во истата. Ова се годините во кои не само што имаме повеќе податоци, туку и пософистицирана употреба на податоците. Значи постои силно чувство дека ова е превземање на доминантната функција од стана на податоците, што врз основа на чистата нумерологија, чистите равенки и чистиот поглед на списаниските страни, претставува значајна сличност со науката ... Една централна активност изгледа научно. Го разбирам тоа. Мислам дека е генијално. Тоа постанува универзален закон. Но, сличноста со науката не е исто како и самата наука.}}
Хејлбронер изјавил дека
=== Тестирање на предвидувањата на математичката економија ===
Филозофот [[Карл Попер]] дискутирал за научната положба на економијата во 1940-тите и 1950-тите. Тој тврдел дека математичката економија страда од можноста да биде [[Тавтологија (логика)|тавтологизирана]]. Со други зборови, доколку економијата стане математичка теорија, математичката економија престане да се потпира на емпириските побивања, тогаш започнува да се потпира на [[Математички доказ|математичките докази]] и побивања.<ref name="Boland">{{cite book|last=Боланд|first=Л.|title=Карл Попер: Оценка на векот|editor=К. Жарви, К. Милфорд, Д. В. Милер|publisher=„Ashgate Publishing“|location=Лондон|year=2007|pages=219|chapter=Седум декади на економска методологија|isbn=978-0-7546-5375-2|url=http://books.google.com/?id=w-BEoTj0axoC|accessdate=2008-06-10}}</ref> Според Попер, лажните претпоставки можат да бидат
{{cite journal
| last = Бид
Ред 311:
=== Одбрана на математичката економија ===
Како одговор на овие критики, Пол Семјуелсон тврдел дека математиката е јазик, повторувајќи тези од [[Вилард Гибс]]. Во економијата, математичкиот јазик е понекогаш потребен за претставување на суштинските проблеми. Покрај тоа, математичката економија доведе до концептуален напредок во економијата.<ref>Пол. А. Семјуелсон (1952). „Економска теорија и математика - Оценка“, ''American Economic Review'', 42(2), стр. [http://cowles.econ.yale.edu/P/cp/p00b/p0061.pdf 56, 64-65] (притисни '''crtl''' и '''+''').</ref> Во основа, Семјуелсон дал пример од [[микроекономија]]та, пишувајќи дека „малку луѓе се доволно генијални за да ги сфатат (нејзините) посложени
Некои економисти тврдат дека математичката економија заслужува подршка исто колку и другите форми на математика, особено нејзините посродни области во математичката оптимизација и математичката статистика и повеќе во [[Теоретска компјутерска наука|теоретската компјутрска наука]]. Математичката економија и другите математички науки имаат историја во која теоретскиот напредок има регулрани придонеси во реформата на поприспособливите гранки на економијата. Во основа, следејќи ја програмата на [[Џон фон Нојман]], теоријата на игри сега ги обезбедува основите за опишување на поголемиот дел од применетата економија, од теоријата на статистички одлуки (како „игра против природата“) и економетријата на теоријата за општа рамнотежа и индустриска организација. Во последната
[[Роберт Солоу|Роберт М. Солоу]] заклучил дека математичката економија е јадрото на „[[инфраструктура]]та“ на современата економија:
|