Македонска граматика: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 89:
|-align=center
![[Затворена самогласка|Високи]]
|{{IPA|i}}
|
|{{IPA|u}}
|-align=center
![[Средно-затворена самогласка|Средни]]
|{{IPA|ɛ}}
|
|{{IPA|ɔ}}
|-align=center
![[Отворена самогласка|Ниски]]
|
|{{IPA|a}}
|
|}
{{IPA|[ə]}} (темен глас) се јавува во некои дијалекти и неколку изолирани примери, каде се означува со апостроф (’).
Самогласките во двосложни зборови се изговараат (реализираат) како долги, на пр. „се“ {{IPA|/sɛ/}} и сее {{IPA|sɛː}}.
{{col-2}}
{| class="wikitable" style=text-align:center▼
|- ▼
▲{| class="wikitable"
|+Согласки<ref>Граматика на македонскиот јазик, стр. 102, Стојка Бојковска, Просветло Дело, Скопје 2008</ref>
▲|-
!
! colspan="2" | [[
! colspan="2" | [[Забна согласка|Забни]]/<br>[[Венечна согласка|Венечни]]
! colspan="2" | [[
! colspan="2" | [[
! colspan="2" | [[
|-
! [[Носна согласка|Носни]]
| colspan="2" |
| colspan="2" |
| colspan="2" |
| colspan="2" |
| colspan="2" | г, к▼
| colspan="2" | в, ф▼
| colspan="2" |з, с, л▼
| colspan="2" |ж, ш, љ, р▼
| colspan="2" |ј▼
| colspan="2" |х▼
| colspan="2" |
|-
| colspan="2" |ц, ѕ▼
! [[Избувна согласка|Избувни]]
| colspan="2" |ч, џ▼
| {{IPA|p}}
| colspan="2" |ќ, ѓ▼
| {{IPA|b}}
| {{IPA|t}}
| {{IPA|d}}
| colspan="2" |
| rowspan="2"|{{IPA|c}}
| rowspan="2"|{{IPA|ɟ}}
| {{IPA|k}}
| {{IPA|ɡ}}
|-
! [[Слеана согласка|Слеани]]
| {{IPA|t͡s}}
| {{IPA|d͡z}}
| {{IPA|t͡ʃ}}
| {{IPA|d͡ʒ}}
|-
! [[Струјна согласка|Струјни]]
| {{IPA|f}}
| {{IPA|v}}
| {{IPA|s}}
| {{IPA|z}}
| {{IPA|ʃ}}
| {{IPA|ʒ}}
|-
! [[Приближна согласка|Приближни]]
| colspan="2" |{{IPA|l}}
| colspan="2" |{{IPA|ʎ}}
| colspan="2" |{{IPA|j}}
|-
! [[Трепетна согласка|Трепетни]]
| colspan="4" | {{IPA|r}}
|}
{{белешка|a|a}} Зависно од дијалектот, [[Ѓ]] и [[Ќ]] може да ги претставуваат [[венечно-преднонепчена согласка|венечно-преднонепчените]] слеани согласки ({{IPA|[ʥ]}}, односно {{IPA|[ʨ]}}).
[[Заднонепчена носна согласка|Заднонепчената носна согласка]] {{IPA|[ŋ]}} понекогаш се јавува како алофон на {{IPA|[n]}} пред {{IPA|[k]}} и {{IPA|[g]}}. Пример е зборот „англиски“ {{IPA|/ˈaŋgliski/}}.
{{col-end}}
|