Македонска граматика: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 89:
|-align=center
![[Затворена самогласка|Високи]]
|{{IPA|i}}
|
|{{IPA|u}}
|-align=center
![[Средно-затворена самогласка|Средни]]
|{{IPA|ɛ}}
|
|{{IPA|ɔ}}
|-align=center
![[Отворена самогласка|Ниски]]
|
|{{IPA|a}}
|
|}
{{IPA|[ə]}} (темен глас) се јавува во некои дијалекти и неколку изолирани примери, каде се означува со апостроф (’).
 
Самогласките во двосложни зборови се изговараат (реализираат) како долги, на пр. „се“ {{IPA|/sɛ/}} и сее {{IPA|sɛː}}.
{{col-2}}
{| class="wikitable" style=text-align:center
'''Согласки'''
|-
{| class="wikitable"
|+Согласки<ref>Граматика на македонскиот јазик, стр. 102, Стојка Бојковска, Просветло Дело, Скопје 2008</ref>
|- align="center"
|-
!
! colspan="2" | [[УснениУсна самогласкасогласка|УснениУсни]]
! colspan="2" | [[Забна согласка|Забни]]/<br>[[Венечна согласка|Венечни]]
! colspan="2" | [[Забновенечни самогласка|Забновенечни]]
! colspan="2" | [[ВенечниЗадновенечна самогласкасогласка|ВенечниЗадно-<br>венечни]]
! colspan="2" | [[ТврдонепчениПреднонепчена согласка|ТврдонепчениПредно-<br>непчени]]{{ref|a|a}}
! colspan="2" | [[МеконепчениЗаднонепчена самогласкасогласка|МеконепчениЗадно-<br>непчени]]
|-
|- align="center"
! [[Носна согласка|Носни]]
! [[Предградни самогласка|Предградни]]
| colspan="2" | м, п, б{{IPA|m}}
| colspan="2" |т, д, н{{IPA|n}}
| colspan="2" |
| colspan="2" |њ {{IPA|ɲ}}
| colspan="2" | г, к
|- align="center"
! [[Теснински согласки|Теснински]]
| colspan="2" | в, ф
| colspan="2" |з, с, л
| colspan="2" |ж, ш, љ, р
| colspan="2" |ј
| colspan="2" |х
|- align="center"
! [[Преградно-теснински согласки|Преградно-теснински]]
| colspan="2" |
|-
| colspan="2" |ц, ѕ
! [[Избувна согласка|Избувни]]
| colspan="2" |ч, џ
| {{IPA|p}}
| colspan="2" |ќ, ѓ
| {{IPA|b}}
| {{IPA|t}}
| {{IPA|d}}
| colspan="2" |
| rowspan="2"|{{IPA|c}}
|- align="center"
| rowspan="2"|{{IPA|ɟ}}
| {{IPA|k}}
| {{IPA|ɡ}}
|-
! [[Слеана согласка|Слеани]]
| colspan="2" | в, ф
| {{IPA|t͡s}}
| {{IPA|d͡z}}
| {{IPA|t͡ʃ}}
| {{IPA|d͡ʒ}}
| colspan="2" |з, с, л
|-
! [[Струјна согласка|Струјни]]
| {{IPA|f}}
| {{IPA|v}}
| {{IPA|s}}
| {{IPA|z}}
| {{IPA|ʃ}}
| {{IPA|ʒ}}
| colspan="2" |ј
| colspan="2" |ж, ш, љ, р{{IPA|x}}
|-
! [[Приближна согласка|Приближни]]
| colspan="2" |х
| colspan="2" |{{IPA|l}}
| colspan="2" |{{IPA|ʎ}}
| colspan="2" |{{IPA|j}}
| colspan="2" |ц, ѕ
|-
! [[Трепетна согласка|Трепетни]]
| colspan="2" |ч, џ
| colspan="4" | {{IPA|r}}
| colspan="2" |ќ, ѓ
| colspan="2" | г, к
|}
 
{{белешка|a|a}} Зависно од дијалектот, [[Ѓ]] и [[Ќ]] може да ги претставуваат [[венечно-преднонепчена согласка|венечно-преднонепчените]] слеани согласки ({{IPA|[ʥ]}}, односно {{IPA|[ʨ]}}).
 
[[Заднонепчена носна согласка|Заднонепчената носна согласка]] {{IPA|[ŋ]}} понекогаш се јавува како алофон на {{IPA|[n]}} пред {{IPA|[k]}} и {{IPA|[g]}}. Пример е зборот „англиски“ {{IPA|/ˈaŋgliski/}}.
{{col-end}}