Т. С. Елиот: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
ZéroBot (разговор | придонеси)
с r2.7.1) (Робот: Додава as:টি এছ ইলিয়ট
с r2.7.3) (Робот: Менува gd:T. S. Eliot; козметички промени
Ред 70:
{{Main|Љубовната песна на Џ. Алфред Пруфрок}}
Во 1915 година [[Езра Паунд]], надворешен уредник на списанието „Поетри“ (Poetry, Поезија), ѝ препорачува на [[Хариет Монро]] (Harriet Monroe) основачот на списанието да ја објави „Љубовната песна на Џ. Алфред Пруфрок“. Иако изгледа како ликот Пруфрок да е средовечен човек, Елиот ги пишува најголемиот број од песните кога има само 22 години. Нејзините сега славни воведни стихови, кои го споредуваат вечерното небо со „пациент опиен на болничка маса“ беа сметани за шокантни и навредливи, особено во време кога [[Георгијанска поезија|георгијанската поезија]] беше поздравена заради нејзините извори од [[Романтизам|романтичарските поети]] на XIX век. Песната го следи свесното искуство на Пруфрок (предадено преку „тек на свеста“ форма карактеристична за [[Модернисти|Модернистите]]те), оплакувајќи ја неговата физичка и интелектуална инертност, изгубените можности во неговиот живот и недостатокот на духовен напредок, заедно со постојаната тема за неостварената телесна љубов. Критичките мислења се поделени на тоа дали нараторот го напушта своето престојувалиште за време на текот на нарацијата. Опишаните локации може да бидат интерпретирани како актуелни физички искуства, ментални преселувања или како симболички слики од потсвеста како на пример во рефренот „во собата жените идат и одат“ (In the room the women come and go). Врз структурата на песната особено влијае екстензивното читање на [[Данте Алигиери]] на италијански од страна на Елиот, и се повикува на бројни литературни дела, вклучувајќи го ''„[[Хамлет]]“'' и делата на француските симболисти.
 
Нејзиниот прием во Лондон може да се процени од една непотпишана критика во „Литературниот додаток на Тајмс“ (The Times Literary Supplement) од 21 јуни 1917 година: „Фактот што овие работи се случиле во умот на господинот Елиот сигурно дека е од најмала важност за кого било, дури и за него самиот. Сигурно е дека немаат никаква врска со поезија...“<ref>Waugh, Arthur. [http://www.usask.ca/english/prufrock/recept1.htm The New Poetry], ''Quarterly Review'', October 1916, citing the ''Times Literary Supplement'' June 21, 1917, no. 805, 299; Wagner, Erica (2001) [http://www.guardian.co.uk/Archive/Article/0,4273,4250053,00.html "An eruption of fury"], ''The Guardian'', letters to the editor, September 4, 2001. Wagner omits the word "very" from the quote.</ref>
Ред 115:
''[[Литл Гидинг]] ''(Little Gidding) (елементот на оганот) е најантологизиран дел од ''Квартетите''. Искуството на Елиот како управник за време на ненадејното бомбардирање од воздух на Британија (The Blitz) ја засилува песната, и тој замислува дека го среќава [[Данте Алигиери|Данте]] за време на германското бомбардирање. Почетокот на Квартетите ("Куќите .../Се однесени, уништени") стана насилно секојдневно искуство; од ова произлегува возбуда, во која за прв пат тој зборува за љубовта како движечка сила зад сето искуство. Од оваа позадина, Квартети завршуваат со тврдењето на [[Џулиан од Норвич]] (Julian of Norwich): "сѐ ќе биде во ред и / Најрзличните нешта ќе бидат во ред“ (all shall be well and / All manner of thing shall be well)".
 
Делото ''Четири квартети'' не може се разбере без да се свртиме кон [[христијанство|христијанската мисла]], традиција и историја.. Елиот зема од теологијата, уметноста, симболизмот и јазикот на личностите како Данте, и мистиците [[Св. Јован од Крстот]] (St. John of the Cross) и [[Џулиан од Норвич]]. „Подлабоката комуникација“ кон која се тежнее во ''Ист Коукер'', „алузиите и шепотите на децата, болеста што мора да се влоши за да се најде лек“, и истражувањето кое неизбежно нѐ води дома, сѐ упатува на патеката на аџијата долж патот на [[посветување|посветувањето]]то.
== Драми ==
Ред 123:
По ''Пуста земја'' (1922), тој пишува дека сега се стреми кон нова форма и нов стил. Еден од проектите што ги имал замислено е да напише драма во стихови со [[џез]] темпо, заедно со Свини (Sweeneу), лик кој се појавува во голем дел од неговите песни. Елиот не ја завршува драмата, но објавува одделно два дела од она што го напишал. Двете, ''Фрагмент од пролог'' (Fragment of a Prologue) (1926) и ''Фрагмент од агон'' (Fragment of an Agon) (1927) се објавени заедно во 1932 година како ''Атлетскиот Свини'' (Sweeney Agonistes). Иако Елиот нагласил дека ова не било замислено да биде едночинка, понекогаш се изведува како таква.<ref name=Gallup>Gallup, Donald. ''T. S. Eliot: A Bibliography (A Revised and Extended Edition)'', Harcourt, Brace & World, New York, 1969.</ref>
 
Цереморијална претстава од Елиот наречена ''Карпа'' (The Rock) е изведена во 1934 година за бенефит на црквите во лондонската епархија. Поголемиот дел од претставата е направен со здружен труд, а на Елиот му се препишува само авторството на една сцена и хорот.<ref name=Gallup/> [[Џорџ Бел (бискуп)|Џорџ Бел]] (George Bell), [[бискупот од Чичестер]], имал важна улога поврзувањето на Елиот со продуцентот [[Е. Мартин Брауни]] (E. Martin Browne) за продукцијата на ''Карпа''. Тој подоцна го замолува Елиот да напише уште една драма за Кантербершкиот фестивал во 1935 година. Оваа претстава, ''Убиство во катедралата'', во која се зборува за смртта на маченикот [[Томас Бекет]] (Thomas Becket), е во поголема мера под контрола на Елиот. По ова тој работи на покомерцијални драми наменети за пошироката публика : ''Повторна средба на фамилијата'' (The Family Reunion) (1939), ''Коктел партија'' (The Cocktail Party) (1949), ''Поверливиот службеник'' (The Confidential Clerk), (1953) и ''Висок државник'' (The Elder Statesman) (1958). Бродвејската изведба во Њујорк на ''[[Коктел партија]]“ во1950 година ја доби [[Тони награда|Тони наградата]]та (Tony Award) за најдобра претстава.
== Книжевна критика ==
Ред 151:
 
=== Обвинувања за антисемитизам ===
Опишувањето на [[Евреи|Евреите]]те во некои од песните на Елиот наведе неколку критичари да го обвинат за [[антисемитизам]]. Книгата што дава најсилни факти за антисемитизам во работата на Елиот е ''Т.С. Елиот, антисемитизам, книжевна форма'' на [[Ентони Џулиус]] (Anthony Julius) (1996).<ref>[[John Gross|Gross, John]]. [http://www.commentarymagazine.com/viewarticle.cfm/was-t-s--eliot-a-scoundrel--8635 ''Was T.S. Eliot a Scoundrel?''], ''[[Commentary (magazine)|Commentary magazine]]'', November 1996</ref><ref>[[Anthony Julius|Anthony, Julius]]. ''T.S. Eliot, Anti-Semitism, and Literary Form''. Cambridge University Press, 1996 ISBN 0-521-58673-9</ref>
Постојат многу малку примери од раната поезија на Елиот што се окарактеризирани како антисемитистички. На пример, песната ''Геронтион'' содржи опис на земјопоседник кого Елиот го нарекува „Евреинот, газдата, клечи крај прозорското окно“. Исто така, песната ''Бурбенк со Бедекер: Блајстајн со пура'' (Burbank with a Baedeker: Bleistein with a Cigar) ги содржи редовите: „Стаори куп под столбовите тешки. / Евреинот стои зад сето тоа“. Џулиус ќе напише дека во оваа песна „антисемитизмот се гледа оддалеку“. Во ''Варено јајце'' (A Cooking Egg), Елиот пишува, „Црвенооките мршојадци се прикрадуваат/ Од Кентиш таун и Голдерс грин“ ([[Голдерс грин]] е претежно еврејско предградие на Лондон). Од друга страна пак, издавачот на „Геронтион“ и „Бурбенк“ [[Џон Родкер]] (John Rodker), и самиот е Евреин. Згора на тоа, Елиот му испраќа верзија на ''Геронтион'' на неговиот пријател [[Сидни Шиф]] (Sidney Schiff), исто така Евреин, за лектура и негов коментар пред издавање на делото. Третата „антисемитистичка“ песна ''Свини меѓу славејчињата'' (Sweeney Among the Nightingales), е објавена од пријателот на Елиот [[Леонард Вулф]] (Leonard Woolf) исто така Евреин. Ниту еден од овие луѓе не ги сметале песните за антисемитистички.<ref>Eliot, T.S. ''The Letters of T. S. Eliot, vol. 1'', pp. 312, 324; Woolf, Leonard. ''Beginning Again: An Autobiography'', p. 242; Rajan, B (ed.). ''T. S. Eliot: A Study of His Writings by Several Hands''. p. 140.</ref>
Ред 365:
[[fr:T. S. Eliot]]
[[ga:T. S. Eliot]]
[[gd:ThomasT. StearnsS. Eliot]]
[[gl:Thomas Stearns Eliot]]
[[ko:T. S. 엘리엇]]