Електронско писмо: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Ред 1:
'''Eлектронска пошта''', попозната како ''' е маил''' или ''' e-mail''', е метод за размена на дигитални пораки од авторот до еден или повеќе примачи. Модерниот е-мејл работи низ [[интернет]] или други [[компјутерскa мрежa|компјутерски мрежи]]. Некои рани системи за електронска пошта бараa и авторот и примателот и да се [[онлајн и офлајн | онлајн]] во исто време, слично како со [[инстант пораки]]. Системи за електронска пошта денес се врз основа на [[зачувај и препрати]] моделот. [[компјутерски сервер | Сервери]] за е-пошта прифаќаат, препраѓаат, доставуваат и чуваат пораки. Ниту за корисниците, ниту за нивните компјутери е потребно да бидат онлајн истовремено, тие треба поврзат само за кратко, обично на [[e-mail сервер | сервер за електронска пошта]], колку што е потребно за да праќаат и примаат пораки.
 
Е-маил порака се состои од три компоненти,''пликот'' на пораката, ''насловот'' на пораката, и ''тело'' на пораката. Насловот на пораката содржи контрола на информации, вклучувајќи ги, најмалку, авторот на [[електронска пошта]] и една или повеќе адреси на примачот. Обично исто така се додаваат описни информации како што е насловот во полето за предмет и печат за датум / време на праќање на пораката.
 
Првично е само текстуален (7-битни ASCII и други) комуникациски медиум, а сега е-мејлот е проширен и може да се прикачуваат додатоци со мулти-медиална содржина, процес стандардизиран во [[Request for Comments|RFC]] 2045 преку 2049. Колективно, овие RFC се наречени [[мултинаменски интернет маил домени]] (MIME).
Ред 12:
Електронската пошта, има неколку опции за англиски [[правопис]] кои повремено се покажуваат како причина за несогласување.<ref>{{cite journal |url=http://www.nettime.org/Lists-Archives/nettime-bold-0010/msg00471.html |title=A Matter of (Wired News) Style |first=Tony |last=Long |publisher=Wired magazine |date= 23 October 2000 | ref = harv}}</ref><ref>{{cite journal |url=http://www.wired.com/culture/lifestyle/news/2000/10/39651 |title=Readers on (Wired News) Style |publisher= Wired magazine |date= 24 October 2000 |ref=harv}}</ref>
 
*''E-mailЕ маил'' е во форма побарана од страна на [[IETF]] [[Барања за коментар]] и работни групи<ref>{{cite web |url= http://www.rfc-editor.org/rfc-style-guide/terms-online.txt |publisher=IETF |title=RFC Editor Terms List |comment=This is suggested to by the [http://www.rfc-editor.org/rfc-style-guide/rfc-style-manual-08.txt RFC Document Style Guide]}}</ref> и повеќе е водено од аспект на [[стил]]. <ref>[http://styleguide.yahoo.com/word-list/e Yahoo style guide]</ref><ref name="aces2011">[http://www.aces2011.org/sessions/18/the-ap-stylebook-editors-visit-aces-2011/ AP Stylebook editors share big changes] from the [[American Copy Editors Society]]</ref><ref>{{cite web |title=AP changes e-mail to email |url=http://www.aces2011.org/sessions/18/the-ap-stylebook-editors-visit-aces-2011/ |work=15th National Conference of the American Copy Editors Society (2011, Phoenix)|publisher=ACES |accessdate=23 March 2011|author=Gerri Berendzen|authorlink=AP Stylebook editors share big changes |coauthors=Daniel Hunt}}</ref> Овој правопис исто така се појавува во повеќето речници.<ref>{{cite web |author=AskOxford Language Query team |title=What is the correct way to spell 'e' words such as 'email', 'ecommerce', 'egovernment'? |url=http://www.askoxford.com/asktheexperts/faq/aboutspelling/email |work=FAQ |publisher=[[Oxford University Press]] |accessdate=4 September 2009 |quote=We recommend email, as this is now by far the most common form}}</ref><ref>[http://dictionary.reference.com/browse/email Reference.com]</ref><ref>Random House Unabridged Dictionary, 2006</ref><ref>The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition</ref><ref>Princeton University WordNet 3.0</ref><ref>The American Heritage Science Dictionary, 2002</ref>
*''E-mail'' е форма претходно препорачана од некои истакнати новинарски и технички водичи за стил. Според [[корпусот на современиот американско англиски јазик]] на податоци, оваа форма се појавува најчесто изменето, објави американско-англиското пишување.<ref>{{cite web |url= http://english.stackexchange.com/questions/1925/email-or-e-mail |title= "Email" or "e-mail" | work = English Language & Usage — Stack Exchange | date= August 25, 2010 | accessdate = September 26, 2010}}</ref>
*''Пошта'' е форма која се користи во оригиналниот RFC. Услугата е наведена како ''пошта'' и едно парче на електронска пошта се нарекува ''порака''.<ref>[http://www.faqs.org/rfcs/rfc821.html RFC 821 (rfc821) - Simple Mail Transfer Protocol<!-- Bot generated title -->]</ref><ref name="11above">[http://www.faqs.org/rfcs/rfc1939.html RFC 1939 (rfc1939) - Post Office Protocol - Version 3<!-- Bot generated title -->]</ref><ref name="12above">[http://www.faqs.org/rfcs/rfc3501.html RFC 3501 (rfc3501) - Internet Message Access Protocol - version 4rev1<!-- Bot generated title -->]</ref>
Ред 18:
== Потекло ==
===Пренасочувања===
Испраќање на текстуални пораки по електронски пат може да се каже дека датира од [[Morse code]] телеграф од средината на 1800-тите; На светскиот саем [[1939]] во Њујорк, каде [[IBM]] испрати писмо со честитки од Сан Франциско до Њујорк на IBM радио-тип, нарекувајќи со набрзо замена за mail сервисот во светот на утрешнината.<ref>[http://hbswk.hbs.edu/item/4138.html "The Watsons: IBM's Troubled Legacy"]</ref> [[Телепринтер]]и се користени во Германија за време на Втората светска војна<ref>See File:Gestapo anti-gay telex.jpg</ref> и употребата се шири до крајот на 1960-тите години кога била претставена [[Телекс | Телекс мрежа]]. Покрај тоа, имало слични, но некомпатибилен американски TWX, кој остана во употреба до крајот на 1980-тите.<ref>[http://www.baudot.net/docs/kimberlin--telex-twx-history.pdf "Telex and TWX History"], Donald E. Kimberlin, 1986</ref>
 
=== Хост-базирани системи за пошта ===
Ред 26:
</ref>
 
Неслужбени начини на користење на ова е да поминат пораки и да се прошири за да се создаде првиот вистински е-маил:
* [[Систем за компатибилно споделување]] (CTSS) од [[Масачусетс Институтот за технологија | МИТ]], во 1965 година <ref name="thvv">{{cite web|url=http://www.multicians.org/thvv/mail-history.html|title=The History of Electronic Mail|author=Tom Van Vleck}}</ref>
 
Други рани системи за споделување имаа свои e-mailе маил апликации:
* 1972 - [[Unix]] [[E-mail (Unix) | пошта]] програмата <ref>[http://minnie.tuhs.org/cgi-bin/utree.pl?file=V3/man/man1/mail.1 Version 3 Unix mail(1) manual page from 10/25/1972]</ref><ref>[http://minnie.tuhs.org/cgi-bin/utree.pl?file=V6/usr/man/man1/mail.1 Version 6 Unix mail(1) manual page from 2/21/1975]</ref>
* 1972 - APL поштенското сандаче од [[Лоренс М. раса | раса Лари]]<ref>[http://www.jsoftware.com/papers/APLQA.htm APL Quotations and Anecdotes], including [[Leslie H. Goldsmith|Leslie Goldsmith]]'s story of the Mailbox</ref><ref>[http://www.actewagl.com.au/Education/communications/Internet/historyOfTheInternet/InternetOnItsInfancy.aspx History of the Internet, including Carter/Mondale use of email]</ref>
Ред 66:
 
Подоцнежните напори за интероперабилност на стандардизација вклучуваат:
* [[Novell]] накратко се залагашезалагале за отворено [[порака ракување со системот | MHS]] протокол, но го напуштен по купување на не-MHS WordPerfect Office (преименуван во [[Novell GroupWise | GroupWise]])
* На [[обоени протоколи на книга]] на [[Обединето Кралство | Обединетото Кралство]] за академските мрежи до 1992 година
* [[X.400]] во 1980-тите и раните 1990-ти бешебил промовиран од страна на големите производители и го употребувашеупотребувала Владата под [[GOSIP]], но е напуштен од сите во корист на [[интернет]] [[SMTP]] до средината на 1990-тите години.
 
=== Од SNDMSG дo MSG ===
Во раните 1970-ти, Реј Томлинсон ја обновi постоечкаta алатка наречена [[SNDMSG]], така што тоа би можело да се направи копија од пораки (како фајлови) преку мрежата. [[Лоренс Робертс (научник) | Лоренс Робертс]], менаџерот на проектот за развој на ARPANET, ја зеде идејата за READMAIL, кога биле фрлени "последните" пораки кон терминалот на корисникот, и напишал програмата за [[блузи-20 # TENEX | TENEX]] во [[уредувачот на текст и коректор | Teco]] макроа наречени RD кои му овозможија пристап до индивидуални пораки.<ref name="livinginternet1">[http://www.livinginternet.com/e/ei.htm Email History]</ref> Barry Wessler then updated RD and called it NRD.<ref>[http://www.ir.bbn.com/~craig/email.pdf "The Technical Development of Internet Email"] Craig Partridge, April–June 2008, p.5</ref>
 
Марти Yonke комбинирано ги пренапиша NRD за да го вклучи читањето, пристап до SNDMSG за испраќање, и систем за помош, и да повика на нови WRD која подоцна бешебиле познатпознати како BANANARD. Џон Vittal тогаш ја има обновено оваа верзија за да вклучи 3 важни команди:''Поместување'' (во комбинација спаси / избриши команда), ''Одговор'' (утврдува кој одговор треба да биде испратен) ''напред'' (Испрати е-маил на лице кое не е веќе примател). Системот е наречен MSG. Со вклучување на овие карактеристики, MSG се смета за првата интегрирна модерна e-mail програма, од кои многу други апликации се спуштаа.<ref name="livinginternet1"/>
 
=== Подемот на ARPANET пошта ===
ARPAnet [[компјутерска мрежа]] направи голем придонес во развојот на е-мејл. Постои еден извештај кој покажува експерименти меѓу систем-мејл трансфери кој почна кратко време по неговото формирање во 1969 година.<ref name="thvv" /> [[Реј Томлинсон]] обично е заслужен што е испратен прв мејл преку мрежа, започнување на користење на "[[Во знак |@]]" знак за поделба на имињата на корисникот и машината на корисникот во 1971 година, кога испрати порака од еден [[Digital Equipment Corporation]] [[декември-10]] компјутер на друг Dec-10. Двете машини се сместени еден до друг.<ref>[http://openmap.bbn.com/~tomlinso/ray/firstemailframe.html The First Email]</ref><ref>Wave New World,Time Magazine, October 19, 2009, p.48</ref> Работата на Томлинсон бешебила брзо усвоена низ ARPANET, со што значително се зголеми популарноста на е-мејл. За многу години, е-мејл е [[убиец примена | Killer App]] на ARPANET, а потоа на интернет.
 
Повеќето други мрежи имаа свои e-mail протоколи и формати на [[електронска пошта | адреси]], како влијание на ARPANET, а подоцна и на интернет се зголеми, централна сајтови често беа домаќини на е-мејл [[Портал (телекомуникации) | портали]] кои ја положиле поштата меѓу интернет и другите мрежи. Интернет e-mail адресирање сеуште е комплицирана од потребата да се справи поштата наменета за овие постари мрежи. Некои добро познати примери од нив биле [[UUCP]] (најчесто Unix компјутери), [[BITNET]] (најчесто IBM и VAX главно на универзитетите), [[fidonet]] (персонални компјутери), [[DECnet | DECnet] ] (различни мрежи) и [[CSNET]] претходник на [[NSFNet]].
Ред 84:
<pre>hubhost!middlehost!edgehost!user@uucpgateway.somedomain.example.com</pre>
 
Ова е потребно бидејќи во раните години UUCP компјутери не се одржуваа (и не можешеможеле да се консултираает централните сервери за) информации за локацијата на сите хостови кои се разменија со маил, туку само се знаешезнаело како да комуницира со неколку соседни мрежи, е-мејл пораки (и други податоци како што се [[Usenet | Usenet Вести]]) беа донесени заедно во синџирот меѓу домаќините кои експлицитно се согласија да разменуваат податоци едни со други. (Крајот на [[UUCP проект за мапирање]] обезбеди форма на мрежа за рутирање врз база на податоци за е-мејл.)
 
=== Заглавје на порака ===
Ред 100:
*''Идентификатор на порака'': исто така автоматски генерирана област; се користи да се спречи повеќе испораки и за упатување во Reply-To: *''Во-Одговор-До'': [[Идентификатор на порака]] на пораката дека ова е одговор на. Користи за поврзување поврзани пораки заедно. Ова поле се однесува само за одговор пораки.
 
RFC 3864 се опишуваат процедурите за регистрација за заглавијата на [[интернет Доделени броеви Authority | Јана]], таа овозможува за [http://www.iana.org/assignments/message-headers/perm-headers.html постојан] и [http://www.iana.org/assignments/message-headers/prov-headers.html привремени] пораки како насловот во поле за имиња, вклучувајќи ги и областите дефинирани за MIME, netnews, и HTTP, и цитирање релевантни RFCsRFC. Заеднички насловотнасловните полиња за е-мејл вклучуваат:
*''До'': е-маил адреса (es), и по можност име (и) на примателот на пораката е. Укажува основни корисници (повеќе е дозволено), за средни корисници види
*''Предмет'': кратко резиме на темата на пораката. [[E-mail предмет кратенки | одредени кратенки]] најчесто се користат во предметот, вклучувајќи ги [[E-mail предмет кратенки | "RE:" и "FW :"]].
Ред 106:
*''Копија'': [[копија]], многу e-mail клиенти ќе го одбележат email во вашиот inbox различно, во зависност од тоа дали се во To: или Сс: листа.
* [[Content-Type]]: информации за тоа како порака да бидат прикажани, обично [[MIME]] тип.
*''Преседан'': најчесто со вредности "рефус", "ѓубре", или "листа", се користи за да укаже дека автоматски "одмор" или "надвор од канцеларија" одговори не треба да се вратат за оваа пошта, на пример, за да се спречи жизвестувања од тоа да биде испратено до сите други претплатници на mailinglist. [[Sendmail]] користи овој наслов да влијае на приоритет на дното е-маил, со "Преседан: специјални испорака" пораки доставени порано. Со модерна високо-пропусниот опсег мрежи испорака приоритет е помалку од еден проблем отколку што некогаш бешебил. [[Microsoft Exchange Server | Microsoft Exchange]] почитува ситно-грануларен автоматски одговор, X-авто-одговор-сузбивање на заглавието.<ref>Microsoft, Auto Response Suppress, 2010, [http://msdn.microsoft.com/en-us/library/ee219609(v=EXCHG.80).aspx microsoft reference], 2010 Sep 22</ref>
*''Референци'': [[идентификатор]] на пораката дека ова е одговор на, и порака-ID на пораката од претходниот одговор или бешебил одговор на, итн
*''Одговор до'': Адреса каде треба да се испратат за да одговорите на пораката.
*''Испраќач'': Адреса на испраќачот кој вистински дејствува во име на авторот наведени во Од: поле (секретар, листата менаџер, итн.)
Ред 130:
===Тело на пораката===
==== Содржина на кодирање====
Е-пошта првично бешебила наменета за 7-битни [[ASCII]].<ref>{{cite book|title=TCP/IP Network Administration|year=2002|isbn=978-0596002978|author=Craig Hunt|publisher=[[O'Reilly Media]]|page=70}}</ref> Многу е-мејл софтвер е 8-битно чист, но мора да се претпостави дека ќе комуницира со 7-битни сервери и пошта на читателите. На [[MIME]] стандардот воведе карактер сет спецификатори и две Content Transfer кодирања за да се овозможи пренос на не-ASCII податоци: цитирање за печатење за најмногу 7 битна содржина, со неколку карактери кои се движат надвор и [[base64]] за произволни бинарни податоци. На [[8BITMIME]] и [[бинарен]]бинарни проширувања беа воведени за да се овозможи пренос на пошта, без потреба за овие кодни табели, но многу агенти на транспорт и уште не го поддржуваат целосно. Во некои земји, неколку шеми за кодирање коегзистираат, како резултат на тоа, по правило, на порака во латиничното писмо, јазикот се појавува во не-читлив облик (единствен исклучок е случајно, кога испраќачот и примачот користат иста шема на кодирање). Затоа, за меѓународно [[множество на знаци]] и, [[Уникод]] еимаат се поголема популарност.
 
==== Обичен текст и HTML ====
Ред 166:
==Употреба==
=== Во општеството ===
Постојат бројни начини на кои луѓето го сменија начинот на кој тие комуницираат во последните 50 години; е-пошта е сигурно една од нив. Традиционално, социјална интеракција во локалната заедница бешебила основа за комуникација - лице во лице. Сепак, денес лице-в-лице состаноци не се примарен начин да се комуницира, може да се користат [[фиксен телефон]], [[мобилен телефон]] и [[факс]] услуги, или било кој од бројните можности за комуникации со посредство на компјутер како е-мејл.
 
==== Избувнување ====
Ред 200:
 
===Преоптоварување со информации===
Декември 2007 година [[Њујорк Тајмс]] во блог пост има опишано информации за преоптоварување како "$ 650 милијарди повлекување врз економијата",<ref>{{cite news|url= http://bits.blogs.nytimes.com/2007/12/20/is-information-overload-a-650-billion-drag-on-the-economy|title= Is Information Overload a $650 Billion Drag on the Economy?| date=2007-12-20| publisher= New York Times | first=Steve | last=Lohr | accessdate=May 1, 2010}}</ref> и Њујорк тајмс во април 2008 година дека "e-mail стана отров на некои професионални животи на луѓето" што се должи на преоптоварување со информации, но "Никој од сегашниот бран од висок профил интернет start-ups, не се фокусирашефокусирале на e-mail дека навистина елиминира проблеми на е-мејл преоптоварување, бидејќи никој не ни помага да се подготват одговори "<ref>{{cite news|url= http://www.nytimes.com/2008/04/20/technology/20digi.html?_r=2&oref=slogin&oref=slogin|title= Struggling to Evade the E-Mail Tsunami| date=2008-04-20| publisher= New York Times | first=Randall | last=Stross | accessdate=May 1, 2010}}</ref>.
 
Во октомври 2010 година, Си-Ен-Ен објави напис под наслов "Среќен ден на преоптоварување со информации", кој ги состави од истражување на е-мејл преоптоварување од ИТ компании и продуктивни експерти. Според Basex, просечниот работник добива 93 пораки на ден. По студиите се изјасниле поголем број.<ref>{{cite web|last=Radicati|first=Sara|title=Email Statistics Report, 2010|url=http://www.radicati.com/wp/wp-content/uploads/2010/04/Email-Statistics-Report-2010-2014-Executive-Summary2.pdf}}</ref>