Диселдорф: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с r2.7.1) (Бот Додава: be-x-old:Дусэльдорф
с r2.7.2) (Бот Додава: pfl:Disseldorf; козметички промени
Ред 27:
|LOCODE = DE DUS
|Gliederung = 10 окрузи, 49 општини
|Adresse = Marktplatz<br />40213 Düsseldorf
|Website = [http://www.duesseldorf.de/ www.Duesseldorf.de]
|Bürgermeister = [[Дирк Елберс]]
Ред 51:
=== Физичка географија ===
 
[[FileПодатотека:Rheinuferpromenade in Düsseldorf DSCF1161.jpg|thumb|Шеталиште долж Рајна]]
Диселдорф се наоѓа во центарот на сливот на [[Долна Рајна]], на делтата, каде што [[Дисел]] се влева во реката [[Рајна]]. Градот се наоѓа на источната страна на Рајна, освен [[Округ 4 (Диселдорф)|округот 4]] ([[Оберкасел]], [[Нидеркасел]], [[Херт]] и [[Лерик]]). Преку Рајна, градот [[Нојс]] бил изграден на делтата на реката [[Ерфт]]. Диселдорф се наоѓа југозападно од урбаното подрачје [[Рур]], а е во средината на метрополитенскиот регион [[Рајна-Рур]].
 
Ред 63:
=== Клима ===
 
Како и остатокот на долната [[Рајнска област]], Диселдорф има благи зими и умерено топли лета, со просечна годишна температура од 10,5&nbsp;°C и просечна количина на врнежи од {{convert|77|cm|in|0}}. Доминантната насока на ветрот е од југ или југоисток со брзина во опсега од 3 до 4&nbsp;m/s (7–9&nbsp;mph), со налети од 3,5-4,8&nbsp;m/s (8–10.7&nbsp;mph). Ветрот е мирен (дефиниран како под 2&nbsp;m/s или 4,5&nbsp;mph) околу 35% од времето, почесто ноќе и во зима<ref>{{PDFlink|[http://web.archive.org/web/20061109180256/http://www.bezreg-duesseldorf.nrw.de/BezRegDdorf/autorenbereich/Dezernat_53/BarbaraAlnoch_Buber/Luftreinhalteplan_D__sseldorf__S__dliche_Innenstadt.pdf Bezirksregierung Düsseldorf - ''Luftreinhalteplan'' (2004)]}}</ref><ref>''Klimaatlas - NRW'' (1989): Der Minister für Umwelt, Raumordnung und Landwirtschaft des Landes Nordrhein-Westfalens, Düsseldorf.</ref>.
 
{{Weather box
Ред 147:
Во 7-миот и 8-от век, чудна [[Земјоделство|земјоделска]] или [[Риболов|рибарска]] населба може да се најде на местото, каде што малата река [[Дисел]] се влева во Рајна. Таа била од тие населби, од кои градот Диселдорф се зголемил.
 
[[FileПодатотека:Duesseldorf-Kupferstich-Merian.png|thumb|left|Диселдорф во 1647]]
Првото пишано спомнување на градот Диселдорф датира од 1135 година (тогаш се нарекува ''Диселдорп'' во локалниот [[Долно-рајнски]] дијалект). Било кажано дека под [[Фридрих Први Барбароса|императорот Фридрих Први Барбароса]] малиот град [[Диселдорф-Кајзерсверт|Кајзерсверт]], кој се наоѓа северно од Диселдорф, станува добро утврдена истурена позиција, каде што војници чувале будно око на секое движење на Рајна. Кајзерсверт, на крајот, станува предградие на Диселдорф во 1929 година.
 
Ред 154:
Пред тоа објавување, се случула крвава борба за власт помеѓу [[Електорат Келн|архиепископот на Келн]] и грофот на Берг, кулминирајќи во [[Битка на Воринген|битката на Воринген]]. Архиепископските келнски сили биле збришани од силите на грофот од Берг, кој бил поддржан од граѓаните и земјоделците на Келн и Диселдорф, отворајќи го патот за добивање на статусот град на Диселдорф, што и денес се памети преку споменикот на Бургплац. Всушност, обичајот на вртење на караван колички се припишува на децата од Диселдорф. Постојат варијации на потеклото<ref name="de.wikipedia.org">http://de.wikipedia.org/wiki/Düsseldorfer_Radschläger</ref> на вртечките деца, нот најпозната е приказната. Денес симболот (''Der Radschläger''<ref name="de.wikipedia.org"/>) ја претставува приказната и секоја година граѓаните на Диселдорф имаат прослави со одржување на натпревар во вртење.
 
[[FileПодатотека:DusseldorfGermany.jpg|thumb|upright|Историската градска куќа на Диселдорф во [[Алтштат (Диселдорф)|стариот град]].]]
[[FileПодатотека:Duss Par from Tower.JPG|thumb|upright|[[Ландтаг на Северна Рајна-Вестфалија|Покраинскиот парламент]], виден од врвот на [[Рајнтурм|Кулата Рајн]].]]
По оваа битка односот помеѓу двата града се влошил, бидејќи тие биле трговски конкуренти. Често се велело, дека помеѓу граѓаните на Келн и Диселдорф постои еден вид на непријателство. Денес, тоа се наоѓа повеќе во хумористична форма (особено во текот на Рајнскиот ''[[карневал]]'') и во спортот.
 
Ред 206:
; [[Округ 5, Диселдорф|Округ 5]] (Stadtbezirk 5)
: [[Диселдорф-Ангермунд|Ангермунд]], [[Диселдорф-Кајзерсверт|Кајзерсверт]], [[Диселдорф-Калкум|Калкум]], [[Диселдорф-Лохаузен|Лохаузен]], [[Диселдорф-Штокум|Штокум]], [[Диселдорф-Витлаер|Витлаер]]
| [[FileПодатотека:Karte D SB.svg|200px]]
|
; [[Округ 6, Диселдорф|Округ 6]] (Stadtbezirk 6)
Ред 222:
== Економија ==
 
[[FileПодатотека:Düsseldorf, Königsallee.jpg|thumb|[[Кралска алеја|Кралската алеја]] во [[Диселдорф-Штатмите|Штатмите]]]]
[[FileПодатотека:gehry pano gross.jpg|thumb|[[Рајнтурм]] и зградата [[Франк Гери|Гери]] ''[[Дер ноје Цолхоф]]'' во [[Диселдорф-Хафен|Хафен]]]]
 
Диселдорф не е познат само како центар на германското рекламирање и [[мода|модната]] индустрија: Во последните неколку години градот на Рајна станува еден од најдобрите [[Телекомуникации|телекомуникациски]] центри во Германија. Има 18 [[интернет-услужник|интернет провајдери]] лоцирани во главниот град на Северна Рајна-Вестфалија. Со два од четирите големи германски даватели на мобилни фреквенции, [[Водафон|Д2 Водафон]] и [[Е-Плус]], Диселдорф води на германскиот пазар за [[мобилен телефон|мобилни телефони]]. Исто така, постојат и многу странски трговски центри во Диселдорф како што се [[Нипон Телеграф и Телефон|НТТ]], [[Ериксон]], [[Сандвик]], [[Нокиа]] и ГТС. [[Јуровингс]] и порано независната [[ЛТУ Интернешнал]], се две авиокомпании, со седишта во градот.<ref>"[http://web.archive.org/web/20000606221616/www.ltu.de/kontakt/i_kontakt.html Kontakt]." [[LTU International]]. Retrieved on 21 June 2009.</ref>
Ред 241:
== Сообраќај ==
 
[[FileПодатотека:StadtbahnD.png|thumb|left|мрежата на [[Градска железница на Диселдорф|Градската железница на Диселдорф]], дел од [[Феркерсфербунд Рајна-Рур]]]]
[[FileПодатотека:Duesseldorf international terminal.jpg|thumb|[[Аеродром Диселдорф]]]]
[[FileПодатотека:D-stadtbahn-oberbilkermarkt.jpg|thumb|станица Обербликер Маркт/Варшауер Штрасе на [[Градска железница на Диселдорф|диселдорфското метро]]]]
[[Аеродром Диселдорф]], исто така се нарекува аеродром Рајна-Рур, се наоѓа на осум километри од центарот на градот и може лесно да се стигне со воз или со [[С-железница]]. Постои и [[Железничка станица на аеродром Диселдорф|железничка станица за далечни дестинации]] користена од регионални и домашни служби, која е поврзана со аеродромот од страна на [[Х-железница|Скај трејн]] (воздушен воз), автоматски пренесувач на луѓе. Друга железничка станица се наоѓа под терминалната зграда и ги носи линиите на С-железницата ([[С11 (С-железница Рајна-Рур)|С11]]) до [[Главна железничка станица Диселдорф|Главната железничка станица во Диселдорф]] и до [[Келн]], како и неколку избрани ноќни служби.
 
Ред 264:
Името "алтбир" прв пат се појавило во 19-от век за да се разликува од пивата во Диселдорф од новите [[светло пиво|светли пива]], кои започнала да се појавуваат во Германија<ref>{{cite web|url=http://www.germanbeerinstitute.com/altbier.html |title=Altbier |publisher=Germanbeerinstitute.com |date= |accessdate=2009-07-08}}</ref>. Пиварите во Диселдорф користеле светол слад, кој бил користен за модерните светли пива, но го задржале стариот ("alt") метод на користење топол ферментиран квасец<ref>{{cite web|url=http://www.allaboutbeer.com/style/24.1-altbier.html |title=Altbier |publisher=Allaboutbeer.com |date=2003-03-01 |accessdate=2009-07-08}} {{Dead link|date=November 2010|bot=H3llBot}}</ref>.
 
Првата пиварница, која го користела името Алт била Шумахер, која била отворена во 1838 година<ref>{{cite web|url=http://www.europeanbeerguide.net/dussbrew.htm#schumacher |title=Düsseldorf Breweries |publisher=Europeanbeerguide.net |date= |accessdate=2009-07-08}}</ref>. Основачот, Матијас Шумахер, го оставал пивото да созрее во ладни услови во дрвени буриња на подолго време од нормалното и ги удрил темелите на модерниот Алт - со килибарна боја и светол<ref>Prost! The Story of German Beer, Horst D. Dornbusch, Brewers Publications, 1997, pp 109 - 110. ISBN 09373815510-937381-55-1</ref>. Резултатот е светло пиво, кое има некоја посна сувост на лагер, но со овошни вкусови исто така<ref>{{cite web|url=http://www.europeanbeerguide.net/dusspubs.htm |title=Düsseldorf Pub Guide: the best beer bars, pubs and brewpubs |publisher=Europeanbeerguide.net |date= |accessdate=2009-07-08}}</ref>.
 
Во моментов, постојат четири пивотеки во Диселдорф, кои точат Алтбир во просториите: Фиксхен, Шумахер, Шлисер и Ириге. Три од четирите се наоѓаат во Стариот град (''Altstadt''); другата (Шумахер) е лоцирана помеѓу Стариот град и главната железничка станица (''Hauptbahnhof''), но исто така одржува своја пивотека во Стариот град, Голденер Кесел (''Goldener Kessel''), директно од другата страна на улицата од Шлисел.
Ред 272:
=== Музика и ноќен живот ===
 
[[FileПодатотека:Sensation White 2008 Silvester - LTU Arena, Düsseldorf.jpg|thumb|right|[[Сензејшн Вајт]] 2008 забава за Нова година, [[Есприт арена]]]]
Од 1950-тите "[[Комедхен]]" е едно од најпознатите кабареа во Германија. Најпознатиот придонес на Диселдорф на културата на модерната [[забавна музика]] е несомнено авангардниот бенд за [[елетронска музика]] [[Kraftwerk]]. Формиран од неколку музичари од Диселдорф, [[Kraftwerk]] се меѓународно познати, како најзначајниот бенд во историјата на [[Повоен период|повоената]] [[германска музика]] и како пионери во електронската музика<ref name="graun_kraftwerk">[[The Guardian]], 2003-07-24, accessed 2010-10-31, [http://www.guardian.co.uk/music/2003/jul/25/artsfeatures.popandrock Desperately seeking Kraftwerk], "Kraftwerk were so far ahead of their time that the rest of the world has spent 25 years inventing new musical genres in an attempt to catch up. Another famouse Synth-pop band to come from the city was [[Propaganda (band)|Propaganda]]. House, techno, hip-hop, trip-hop, synthpop, trance, electroclash: Kraftwerk's influence looms over all of them. It's difficult to imagine what rock and pop music would sound like today if Kraftwerk had never existed"</ref>. Меѓународно познатиот [[пауер метал]] бенд [[Warlock (бенд)|Warlock]] беше формиран во Диселдорф во 1982. Нивниот фронтмен [[Доро (музичар)|Доро Пеш]], има успешна соло-кариера во Европа и Азија откако бендот [[Warlock (band)|Warlock]] пропадна. [[Панк рок|Панк бендот]] [[Ди Тотен Хозен]], кој е познат во целиот свет, исто така најпознатите пејачи во Германија [[Мариус Милер-Вестернхаген]] и [[Хајно]] доаѓаат од Диселдорф. Електронскиот перформанс [[Д.А.Ф. (бенд)|Д.А.Ф.]] беше формиран во градот во 1978, како и електронските пионери [[Ди Крупс]] во 1980. Експерименталната [[пост-панк]] група [[Ла Диселдорф]] била именувана по градот, за што имало и судски спор во раните 1980-ти. Во Стариот град (Altstadt) германските и меѓународните туристи излегуваат на главната улица Болкерштрасе, додека локалната сцена (студенти и креативци) ги претпочитаат баровите на Ратингер Штрасе и Курце Штрасе.
 
Ред 287:
=== Театри ===
 
[[FileПодатотека:Düsseldorfer Schauspielhaus.jpg|thumb|right|Диселдорфскиот театар]]
[[FileПодатотека:Tonhalle Düsseldorf.jpg|thumb|right|Диселдорфската концертна сала]]
 
* Аполо (циркус; претстави на кои не е потребно знање од [[германски јазик|германски]])
Ред 314:
=== Музеи, уметнички и историски институти и други атракции ===
 
[[FileПодатотека:K20 Dusseldorf.jpg|thumb|right|[[Уметничка збирка на Северна Рајна-Вестфалија]] - K20 (Грабеплац)]]
[[FileПодатотека:K21 Staendehaus.jpg|thumb|right|[[Уметничка збирка на Северна Рајна-Вестфалија]] - K21 (Штендехаус)]]
* Академи-Галери (изложбен простор во Уметничката галерија Диселдорф)
* [[Андреаскирхе]]
Ред 365:
== Спорт ==
 
[[FileПодатотека:ISS Dome Düsseldorf Straßensicht.jpg|thumb|right|The [[ИСС-Доме]], стадион за [[хокеј на мраз]] отворен во 2006]]
[[FileПодатотека:LTU-Arena Düsseldorf.jpg|thumb|right|[[Есприт арена]] (поранешно ЛТУ)]]
[[Фудбал|Фудбалскиот]] тим [[Фортуна Диселдорф]], германскиот шампион од 1933, германски победник на Купот на победниците од 1979, 1980 и финалист во Европскиот куп на победниците на куповите во 1979, се натпреварува во втората германска лига ([[2. германска фудбалска Бундеслига]]). Нивниот нов стадион, [[Есприт арена|Есприт арената]], отворена во јануари 2005 и има капацитет од 54.500. Диселдорф е еден од деветте градови на [[Светско првенство во 1974|Светското првенство во 1974]], а Рохусклуб Диселдорф е домаќин на светскиот тениски куп од 1978 година.
 
Ред 388:
== Познати згради ==
 
[[FileПодатотека:Colorium Duesseldorf.jpg|thumb|upright|''Колориум'' на пристаништетот Диселдорф од страна на архитектот [[Вил Алсоп]]]]
[[FileПодатотека:Düsseldorf, Medienhafen.jpg|thumb|''[[Нојер Цолхоф]]'' на [[Мединхафен]] од страна на архитектот [[Франк Гери]]]]
 
* [[Рајнтурм Диселдорф|Рајнтурм]] (ТВ-кула) градска знаменитост (1982: 234 метри, од 2004: 240,5 метри), светлата на кои се формира светски најголемиот [[дигитален часовник]].
Ред 432:
 
{{Portal|Северна Рајна-Вестфалија}}
* [[Јапонски ден во Диселдорф]]
* [[ОПЕНГрадови]]
 
== Наводи ==
Ред 461:
 
[[Категорија:Градови во Северна Рајна-Вестфалија]]
[[CategoryКатегорија:Карневалски градови]]
[[CategoryКатегорија:Главни градови на германските покраини]]
[[CategoryКатегорија:Населени места на Рајна]]
[[CategoryКатегорија:Турски заедници во Германија]]
 
{{Link GA|ru}}
 
Ред 533 ⟶ 534:
[[oc:Düsseldorf]]
[[uz:Dusseldorf]]
[[pfl:Disseldorf]]
[[pnb:ڈسلڈورف]]
[[nds:Düsseldörp]]