Правилен многуаголник: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с r2.7.1) (Бот Додава: cs:Pravidelný mnohoúhelník
сНема опис на уредувањето
Ред 1:
{| border="1" bgcolor="#ffffff" cellpadding="5" align="right" style="margin-left:10px" width="250"
{{Без извори|датум=ноември 2009}}
!bgcolor=#e7dcc3 colspan=2|Збир испапчени правилни p-аголници
[[Податотека:Pentagon.svg|right|thumb|Правилен [[петтоаголник]]]]
|-
|align=center colspan=2|
[[Податотека:Triangle.Equilateral.svg|50п]][[Податотека:Kvadrato.svg|50п]][[Податотека:Pentagon.svg|50п]][[Податотека:Hexagon.svg|50п]]<br />
[[Податотека:Heptagon.svg|50п]][[Податотека:Octagon.svg|50п]][[Податотека:Enneagon.svg|50п]][[Податотека:Decagon.svg|50п]]
<br /> Правилни многуаголници
|-
|bgcolor=#e7dcc3|[[страна (геометрија)|страни]] и [[теме|темиња]]||n
|-
|bgcolor=#e7dcc3|[[Шлефлиев симбол]]||{n}
|-
|bgcolor=#e7dcc3|[[Коксетер–Динкинов дијаграм]]||{{CDD|node_1|n|node}}
|-
|bgcolor=#e7dcc3|[[Симетриска група]]||[[Диедрална група|Диедрална]] (D<sub>n</sub>)
|-
|bgcolor=#e7dcc3|[[Дуален многуаголник]]||Самодуален
|-
|bgcolor=#e7dcc3|[[Плоштина]]<br /> (каде ''t''=должина на страната)||<math>A = \tfrac14nt^2 \cot \frac{\pi}{n}</math>
|-
|bgcolor=#e7dcc3|[[Внатрешен и надворешен агол|Внатрешен агол]]||<math>\left(1-\frac{2}{n}\right)\times 180^\circ</math>
|-
|bgcolor=#e7dcc3|Збир на внатр. агли||<math>\left(n-2\right)\times 180^\circ</math>
|-
|bgcolor=#e7dcc3|Properties||[[Испакнати и вдлабнати многуаголници|испакнат]], [[Опишана кружница|кружен]], [[рамностран многуаголник|рамностран]], [[изогонална фигура|изогонален]], [[изотоксална фигура|изотоксален]]
|}
'''Правилен многуаголник''' е [[прост многуаголник]] ([[многуаголник]] кој никаде не се сече сам со себе) кој е рамноаголен (сите агли му се исти) и [[рамностран]] (сиде страни се со иста должина).
Ред 22 ⟶ 46:
Алтернативно, внатрешниот агол/агли на правилен ''n''-аголник е <math>\frac{(n-2)\pi}{n}</math> радијани (или <math>\frac{(n-2)}{2n}</math> [[вртење (геометрија)|вртења]]).
 
Сите вертикали на правилен многуаголник лежат на заедничка кружница, т.е., тие се [[конциклични точки]], т.е.,каде секој правилен многуаголник има [[опишана кружница]].
 
Правилен ''n''-аголник може да се нацрта со [[конструкции со шестар и линијар|шестар и линијар]] [[ако и само ако]] [[непарен број|непарните]] [[прост број|прости]] фактори на ''n'' се засебни [[Фермин број|Ферминови броеви]]. Видете [[Гаус-ВнцеловаВенцелова теорема|конструктибилен многуаголник]].
 
За <math>n > 2</math> бројот на [[дијагонала|дијагонали]] е <math>\frac{n (n-3)}{2}</math>, iт.eе., 0, 2, 5, 9, ... Тие го делат многуаголникот на 1, 4, 11, 24, ... делови.
 
== Плоштина ==
Ред 32 ⟶ 56:
Плоштината на правилен ''n''-аголник е
:<math>A=\frac{nt^2}{4\tan(\pi/n)}</math>
каде ''t'' е должината на страната. Исто така плоштината е [[полупериметарполуобиколка|половина периметар]] помножена по должината на апотемата (линијата од средината на многуаголникот нормален на страната)A=1/2Pa.
 
За ''t''=1 имаме
Ред 124 ⟶ 148:
[[Еднообразен полиедар]] е [[полиедар]] со правилни многуаголници како страни, така што за секои две вертикали има меѓусебно [[изометрија|изометрично]] пресликување.
 
== Поврзано ==
== Видете исто така ==
* [[Многуаголник]]
* [[Рамностран многуаголник]]
* [[Поплочување со правилни многуаголници]]
 
== Надворешни врски ==
Ред 135 ⟶ 159:
 
 
{{Многуаголници}}
{{Polygons}}
 
[[Категорија:Многуаголници]]