Животите на најизвонредните сликари, вајари и архитекти: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Ред 1:
{{Инфокутија за книга
| name = Животите на најинзвонреднитенајизвонредните сликари, вајари и архитекти
| title_orig = Le Vite de' più eccellenti pittori, scultori, ed architettori
| image = [[Податотека:Vite.jpg|200px]]
Ред 13:
| pages = 369 (1550), 686 (1568)
}}
'''Животите на најинзвонреднитенајизвонредните сликари, вајари и архитекти''' ([[итал.]] ''Le Vite delle più eccellenti pittori, scultori, ed architettori'') е збирка биографии на уметници напишана во [[XVI век]] од [[Џорџо Вазари]], [[италија]]нски сликар, архитект и теоретичар. Делото се смета за „веројатно најпрочуената, па дури и денес најчитаната книга од постарата литература за уметноста“,<ref name=Gombrich>[http://www.gombrich.co.uk/showdoc.php?id=18 Макс Мармор, ''Kunstliteratur'' („Уметничка литература“), превел [[Ернст Гомбрих]], во Art Documentation, Том, 11 # 1, 1992] </ref> „едно од највлијателните ренесансни пишани дела за уметноста“<ref>[http://webprod1.leeds.ac.uk/banner/dynmodules.asp?Y=200708&M=ITAL-3223 Страница на Лидскиот универзитет]</ref>, и „еден од основоположничките текстови на [[историја на уметноста|историјата на уметноста]]“.<ref name=Persistance>[http://bib17.ulb.ac.be:8080/dspace/bitstream/2013/1971/1/vg-0162.pdf Виктор Гинзбург и Шила Вејерс, „Опстојување и мода во уметноста“, [[Лувен]] (2005)]</ref> насловот често пати се среќава во скратена форма како „Животи“ (''Vite'').
 
== Заднина на делото ==
Како првиот италијански историчар на уметноста, Вазари започнал жанр на енциклопедија на уметнички биографии кој продолжува да живее до денес. Токму Вазари е авторот на поимот „[[Ренесанса]]“ (''rinascita''), иако за постоењето на уметничка преродба постоела свест уште од времето на [[Леоне Батиста Алберти]]. Неговото дело „[[Животите на најинзвонреднитенајизвонредните сликари, вајари и архитекти]]“ (''Le Vite delle più eccellenti pittori, scultori, ed architettori'') — посветено на великиот војвода [[Козимо I|Козимо I де Медичи]] — за прв пат било објавено во 1550. Во него се содржела и драгоцена расправа за техничките методи кои се користат во уметноста. Во 1568, делото било делумно изменето и дополнето, а биле додадени и гравури со [[портрет]]и на уметниците (некои претпоставени).
 
Делото се одликува со постојана и ноторна пристрасност во полза на уметниците од Фиренца, на кои Вазари им ги припишува сите усовршувања во ренесансната уметност (како на пример, пронаоѓањето на [[гравура]]та). Во првото издание особено и систематски е запоставена венецијанската уметност (заедно со уметноста на другите европски земји). Во периодот помеѓу двете изданија, Вазари ја посетил Венеција, по што тој донекаде омекнал (најпосле вклучувајќи го и [[Тицијан]]), но дури и тогаш, во второто издание тој не постигнал неутрално гледиште.