Ромео и Јулија: Разлика помеѓу преработките
[непроверена преработка] | [непроверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с Бот Менува: ro:Romeo și Julieta |
с Бот менува: кратки приказни -> раскази |
||
Ред 51:
Ромео и Јулија е античка љубовна приказна која завршува трагично. Меѓу првите љубовни приказни била онаа на Пирам и Тизба ( Метаморфози, Овидиј ) којашто е слична со приказната на Шекспир. родителите на љубовниците се мразат, а Пирам исто така верува дека неговата љубов Тизба е мртва.<ref>Halio (1998: 93).</ref> Приказната за [[Anthia and Habrocomes]] од Ксенофон од Ефес, напишана во третиот век, исто така содржи слични елементи со драмата Ромео и Јулија, како што е разделбата на љубовниците и напивката која предизвикува лажна смрт.<ref>Gibbons (1980: 33).</ref>
Првата верзија на приказната за Ромео и Јулија е приказната за [[Mariotto and Gianozza]] од Мазучо Салернитано ( [[Masuccio Salernitano]] ) 33 приказна од неговата книга
Луиџи да Порто ( [[Luigi da Porto]] ) ја адаптира приказната како [[Giulietta e Romeo]] и ја сврстува во неговата книга насловена како Historia novellamente ritrovata di due Nobili Amanti објавена во 1530г.<ref name="Moore38_44">Moore (1937: 38–44).</ref> Да Порто при пишувањето на приказната искористил и делови од Пирам и Тизба и Декамерон од Бокачо. На самата љубовна приказна и дал модерна форма, почнувајќи од имињата на семејствата Монтеки и Капулети како и на самата локација- Верона.<ref name="Hosley">Hosley (1965: 168).</ref> Исто така вовел и ликови кои ќе соодвестуваат на оние на Шекспир: Меркуцио, Тибалт и Париз. Приказната на Да Порто се потпира на историски факти односно се смета дека дејството се одвивало за време на владеењето на кралот на Верона Бартоломео дела Скала ( [[Bartolomeo II della Scala]] ), еден век пред Салернитано. Монтеките и Капулетите биле всушност две различни политички фракции во 13-тиот век, коишто делумно се спомнуваат во Дантеовото Чистилиште како пример за несогласувањата меѓу луѓето.<ref>Moore (1930: 264–277)</ref>Според верзијата на Да Порто Ромео го испива отровот а Јулија се прободува со неговиот нож. <ref>Gibbons (1980: 34–35).</ref>
Во 1554г. Матео Бандело ( [[Matteo Bandello]] ) објави своја сопствена верзија на Ромео и Јулија.<ref name="Moore38_44"/> Bandello emphasises Romeo's initial depression and the feud between the families, and introduces the [[Nurse (Romeo and Juliet character)|Nurse]] and [[Benvolio]]. Bandello's story was translated into French by [[Pierre Boaistuau]] in 1559 in the first volume of his ''Histories Tragiques''. Boaistuau adds much moralising and sentiment, and the characters indulge in rhetorical outbursts.<ref>Gibbons (1980: 35–36).</ref> Бандело става акцент на првичната Ромеова депресија и омразата меѓу семејствата, и ги воведува ликовите на Дадилката и Бенволио. Приказната на Бандело е преведена на француски јазик од страна на Пјер Боестуо ( [[Pierre Boaistuau]] ) во 1559г. во неговата книга под наслов „ Трагични приказни ” ( [[Histories Tragiques]] ). Во тоа време постоел тренд на објавување на дела врз основа на италијанските приказни ( novelles ), тие биле многу популарни и интересни за редовните посетители на театарот, па затоа се смета дека Шекспир се идентификувал со збирката приказни насловена како Палатата на задоволствата од Вилијам Пејнтер ( [[William Painter]] ) од 1567г. Оваа збирка содржи и верзија на Ромео и Јулија во проза, под наслов „ Убавата приказна за вистинската и вечна љубов на Ромео и Јулија ” (" The goodly History of the true and constant love of Rhomeo and Julietta " ). Шекспир ја искористи популарноста на следниве дела: „ Трговецот од Венеција ” ( [[The Merchant of Venice]] ), „ Многу врева за ништо ” ( [[Much Ado About Nothing]] ), „ Се е добро штом добро ќе заврши ” ( [[All's Well That Ends Well]] ), „ Мерка за мерка ” ( [[Measure for Measure]] ) и „ Ромео и Јулија ”, сите тие се италијански приказни. Ромео и Јулија е драматизација на преводот на Брук, и Шекспир строго се придржува до поемата, но додава детали и за главните и за споредните ликови ( особено за Дадилката и Меркуцио ).
|