Братислава: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
с Бот: козметички промени
Ред 2:
 
{{Geobox|населба
|name = Братислава <br /> ''Bratislava''
|native_name =
|category = град
Ред 101:
|map1_size = 128
|commons = Bratislava
|statistics = [http://www.statistics.sk/mosmis/eng/prvav2.jsp?txtUroven&#61;=410190&lstObec&#61;=582000&Okruh&#61;=sodb MOŠ/MIS]
|website = [http://www.bratislava.sk/en bratislava.sk]
|footnotes =
Ред 117:
 
== Историја ==
[[FileПодатотека:Web Biatec.jpg|мини|лево|150п|Келтска сребрена монета во споредба со словачка круна.]]
 
Првата позната населба во регионот на денешна Братислава била создадена пред 5000 години п.н.е. во неолитскиот период. Во 200 година п.н.е. [[Келти|келтски]] племиња се населиле во регионот и ја основале првата позначајна населба со изградба на тврдина позната како опидум. Покрај тоа, Келтите основале и ковачница за монети каде се произведувале [[Сребро|сребрени]] монети познати како биатеци.<ref>{{cite web |publisher=City of Bratislava |url=http://www.visit.bratislava.sk/en/vismo/dokumenty2.asp?id_org=700014&id=1005&p1=1569 |title=History - Celtic settlements |dateformat = mdy |accessdate=May 15, 2007 |year=2005}}</ref> Градот и регионот потпаднал под [[Римска империја|римска]] власт од првиот до четвртиот век и создале граничен одбрамбен систем.<ref>Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", p. 73</ref> Покрај општествените промени кои ги направиле Римјаните, тие го вовеле и производството на [[вино]] како нова земјоделска гранака во регионот.<ref>{{cite web |publisher=City of Bratislava |url=http://www.visit.bratislava.sk/en/vismo/dokumenty2.asp?id_org=700014&id=1006&p1=1570 |title=History - Bratislava and the Romans |dateformat = mdy |accessdate=May 15, 2007 |year=2005}}</ref>
Ред 127:
Унгарското кралство било поразено од [[Отоманската Империја]] во [[Мохачка битка|Мохачката битка]] во [[1526]] година. Поради тоа, [[Турци]]те во одреден степен го уништиле градот, но сепак не успеале сосема да го освојат.<ref>Lacika, "Bratislava", p. 30</ref> Поради продорството на Турците во Унгарија, Унгарскот Кралство било приморано Братислава да ја прогласи како главен град на Унгарија во [[1536]] година. Наскоро Унгарија и Братислава станале дел од [[Хабсбуршка династија|Хабсбуршката монархија]] и започнала нова ера од историјата на градот. Братислава станал град на крунисување и седиште на кралови, архиепископи и главни воени лица. Помеѓу [[1536]] и [[1830]] година, единаесет кралеви и кралици биле крунисани во Братислава.<ref>Lacika, "Bratislava", p. 62</ref> Како и да е, 17 век е окарактеризиран со анти-хабсбуршки востанија, битки со Турците, поплави и болести.<ref>Lacika, "Bratislava", pp. 31–34</ref>
 
[[FileПодатотека:Bratislava (Posonium) by Matthaus Merian 1638.jpg|мини|лево|150п|Братислава во 17 век.]]
[[FileПодатотека:Bratislava 1787.jpg|мини|лево|150п|Братислава во 1787.]]
 
Пресбург се развил во [[18 век]] кога на престолот била [[Марија Тереза од Австрија|Марија Тереза]]<ref name=NY>{{cite web|last=Weinberger|first=Jill Knight|title=Rediscovering Old Bratislava|url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9C06E5D91138F93AA25752C1A9669C8B63&sec=&spon=&pagewanted=2|work=[[The New York Times]]|publisher=[[The New York Times Company]]|date=2000-11-19|accessdate=2008-07-27}}</ref> и градот станал најголем и најважен град во Унгарија.<ref>Lacika, "Bratislava", pp. 34–36</ref> Населението на градот се зголемило тројно, голем број нови места како што се манастири и патишта биле изградени и градот бил центар на социјалниот и културниот живот на регионот.<ref>Lacika, "Bratislava", pp. 35–36</ref> Сепак градот почнал да ја губи својата важност кога на престолот бил кралот [[Јозеф II, цар на Светата Римска Империја|Јозеф II]],<ref name=NY/> особено кога кралскиот накит бил префрлен во [[Виена]] во [[1783]] година во обид да се зацврсти врската помеѓу Австрија и Унгарија. Голем број важни општествени канцеларии биле префрлени во [[Буда (град)|Буда]] исто така.<ref>{{cite web |publisher=City of Bratislava |url=http://www.visit.bratislava.sk/en/vismo/dokumenty2.asp?id_org=700014&id=1010&p1=1574 |title=History - Maria Theresa’s City |year=2005 |dateformat = mdy |accessdate=May 15, 2007}}</ref> Првите весници на унгарски и словачки јазик биле исто така испечатени во Братислава, односно во [[1780]] излегол унгарскиот весник, додека во [[1783]] излегол словачкиот весник.<ref>Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", pp. 350–351</ref> Во 18 век, Братислава станал централ на словачкото национално движење.
Ред 134:
[[19 век]] бил окарактеризиран со настани кои биле присутни низ европскиот континент. [[Пресбургски договор (1805)|Мировниот договор]] помеѓу Австрија и [[Франција]] бил потпишан во Братислава во [[1805]] година.<ref>Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", p. 384</ref> Замокот Девин бил уништен од француските трупи во [[1809]] година.<ref>Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", p. 385</ref> Во [[1843]] година како службен јазик во Братислава бил прогласен [[Унгарски јазик|унгарскиот јазик]] кој се користел во администрацијата, образованието и во јавноста.<ref>Erzsébet Varga, "Pozsony", p. 14 (Hungarian)</ref> Во 19 век исто така и индустријата забележала поголем пораст. Така, во [[1840]] година била изградена запрежна железничка линија од Братислава до [[Свети Јур]].<ref>Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", pp. 426–427</ref> Во [[1848]] година била пуштена во употреба парна локомотива до Виена, додека исто таква [[локомотива]] била пуштена во употреба во [[1850]] година и до [[Пешта]].<ref>Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", p. 451</ref>
 
[[FileПодатотека:Apollo bombing damage.jpg|мини|десно|150п|Бомбандирањето на Братислава.]]
[[FileПодатотека:Slavin memorial, Bratislava.jpg|мини|десно|150п|Споменикот Славин изграден во чест на паднатите жртви за слобода на Словачка.]]
 
Пред [[Првата светска војна]], етнички, градот имал 42% [[Германци]], 41% [[Унгарци]] и само 15 % [[Словаци]]. По Првата светска војна и со основањето на [[Чехословачка]] на [[28 октомври]] [[1918]] година градот и Словачка биле дел од новата држава.<ref name = "peyqxj">Lacika, "Bratislava", p. 42</ref> Доминантното германско и унгарско население биле против анексирањето на градот кон Чехословачка и го прогласиле за слободен. Како и да е, чехословачките легионери го окупирале градот на [[1 јануари]] [[1919]] година и го приклучиле кон федерацијата.<ref name = "peyqxj"/> Така, градот станал центар на словачкиот политички живот и на [[4 февруари]] бил избран за главен град на Словачка.<ref>{{cite book|author=Tibenský, Ján et al.|title=Slovensko: Dejiny|publisher=Obzor|year=1971|location=Bratislava}}</ref> На 12 февруари 1919 година унгарското и германското население почнало повторно да протестира за новонастанатата ситуација, но демонстрациите биле разбиени.<ref>Marcel Jankovics, "Húsz esztendő Pozsonyban", p. 65-67 (Hungarian)</ref> На [[27 март]] [[1919]] година официјално било променето името во Братислава.<ref>{{cite web |publisher=City of Bratislava|url=http://www.visit.bratislava.sk/en/vismo/dokumenty2.asp?id_org=700014&id=1012&p1=1576 |title=History - First Czechoslovak Republic |year=2005 |dateformat = mdy |accessdate=May 15, 2007}}</ref> Така, останати без посилна подршка, унгарското население почнало да се иселува од градот преку протерување или бегање<ref>{{cite web |publisher= |url=http://www.tankonyv.sk/detail.php?chron=1&theme=4 |title=History of Hungarians in the first Czechoslovak Republic (1918-1919 section) |year=2008 |dateformat = mdy |accessdate=September 5, 2008}}</ref> и на нивното место се населиле Словаци и [[Чеси]]. Во [[1930]] година процентот на Унгарци изнесувал само 15.8%.
Ред 147:
== Географија и клима ==
 
[[FileПодатотека:OSM.Bratislava.2009-08-21.png|left|140px|thumb|Карта на Братислава.]]
[[FileПодатотека:Bratislava SPOT 1027.jpg|thumb|десно|140px|Сателитска снимка на Братислава.]]
 
Братислава се наоѓа во југозападна [[Словачка]], поточно во регионот [[Братислава (регион)|Братислава]]. Поради специфичната местоположба и близината со [[Австрија|австриската]] и [[Унгарија|унгарската]] граница Братислава е единствениот главен град кој граничи со две држави. Братислава е оддалечена од [[чешка]]та граница околу 62 километри, додека од [[Виена]] е оддалечена само 60 километри.<ref>{{cite map |publisher=Vojenský kartografický ústav a.s. |title=Autoatlas - Slovenská republika |url=http://www.vku.sk/index.php?newlang=english | edition = 6th |year=2006 |isbn=80-8042-378-4 |accessdate=2009-07-22}}</ref>
Ред 257:
 
== Општествени институции и локална самоуправа ==
[[FileПодатотека:Primate's Palace Bratislava.jpg|мини|десно|150п|Седиштетот на градоначалникот.]]
[[FileПодатотека:Prezidentsky palac.jpg|лево|мини|150п|Претседателската палата.]]
 
Братислава е седиште на [[Собрание на Словачка|словачкото собрание]], [[Претседател на Словачка|словачкиот претседател]], министерствата, [[Врховен суд на Словачка|врховниот суд]] и [[Национална банка на Словачка|националната банка]]. Покрај овие државни институции, Братислава е седиште на [[Братислава (регион)|Братиславскиот регион]]. Исто така, градот е седиште на многу странски амбасади и дипломатски претставништва.
Ред 272:
{| class="wikitable" border="1" style="margin:0 auto; text-align:center;"
|-
| rowspan="8" | [[FileПодатотека:Bratislava parts with states.png|130px]]
| colspan="5" | Окрузи и квартови на Братислава
|-
Ред 319:
 
== Архитектура и позначајни објекти ==
[[FileПодатотека:Bridge Nový most - Bratislava.jpg|лево|150п|мини|upright|Нов мост со ресторанот.]]
[[FileПодатотека:Katedrála sv. Martina 02.jpg|мини|десно|150п|Катедрала Свети Мартин.]]
 
Градот Братислава е град составен од средновековни архитектонски подвизи искомбинирано со модерни грандиозни згради од [[20 век]].<ref name="habsudova">{{cite journal|title=City to cut tall buildings down to size|journal=The Slovak Spectator|date=2007-04-23|first=Zuzana|last=Habšudová|coauthors= |volume= |issue= |pages= |id= |url=http://www.slovakspectator.sk/clanok.asp?vyd=2006010&cl=22734|accessdate=2006-03-13}}</ref>
Ред 333:
 
=== Братиславски замок ===
[[FileПодатотека:Bratislava Castle.jpg|десно|150п|мини|[[Братиславски замок]].]]
 
Една од најзначајните градби во Братислава е [[Братиславски замок|Братиславскиот замок]] кој се наоѓа на едно плато на надморска височина од 85 метри. Овој рид бил населен уште од самите почетоци на градот, па дури и од каменото и бронзеното доба.<ref>Lacika, "Bratislava", pp. 11–12</ref> Исто така ридот бил акропол на [[Келти]]те, римска и словенска тврдина и политички, религиозен и воен центар на [[Велика Моравија]].<ref>Lacika, "Bratislava", p. 121</ref> Камен замок не бил изграден сè до [[10 век]] кога регионот потпаднал под унгарска власт. Замокот бил претворен во [[готска архитектура|готска]] структура во [[1430]] година, додека во [[1562]] година станал [[ренесансна архитектура|ренесансен]] замок.<ref>Lacika, "Bratislava", p. 124</ref> Замокот бил повторно изграден во 1649 година во барокен стил. Кога на власт била кралицата [[Марија Тереза од Австрија|Марија Терезија]], замокот станал престижен кракски престол. Во [[1811]] година замокот бил изгорен во [[пожар]] и останал како рушевина сè до [[1950]]-те години<ref>Lacika, "Bratislava", p. 128</ref> кога бил повторно изграден во терезиски стил.
 
=== Девински замок ===
[[FileПодатотека:Devin02.jpg|мини|десно|150п|Девински замок.]]
 
[[Девински замок|Девинскиот замок]] бил долго време во рушевини кој бил скоро обновен во близина на реката [[Морава]] која пак ја создава границата со [[Австрија]]. Тој е еден од најзначајните словачки археолошки локалитети и има музеј кој е посветен на неговата историја.<ref>{{cite web |publisher=Bratislava City Museum |url=http://www.muzeum.bratislava.sk/en/vismo/dokumenty2.asp?id_org=700016&id=1025&p1=52 |title=Bratislava City Museum: Museums: Devín Castle - National Cultural Monument |author=Beáta Husová |year=2007 | dateformat = mdy |accessdate=June 21, 2007}}</ref> Поради неговата стратешка позиција, Девинскиот замок бил значаен замок за Велика Моравија и за раната унгарска држава. Тој бил уништен од [[Наполеон Бонапарт|Наполеон]]ските трупи во [[1809]] година и денес е значаен словенски и словачки историски симбол.<ref>Lacika, "Bratislava", p. 191</ref>
Ред 349:
 
== Транспорт ==
[[FileПодатотека:Einsteinka.jpg|мини|десно|150п|Автопат во Братислава.]]
 
Благодарејќи на добрата географска положба во [[Средна Европа]], Братислава е природен крстопат за меѓународен сообраќај.<ref>{{cite encyclopedia | encyclopedia = Encyclopædia Britannica |url=http://concise.britannica.com/ebc/article-9357955/Bratislava |title=Bratislava |year=2007 | accessdate = April 30, 2007}}</ref>
Ред 358:
 
== Туризам ==
[[FileПодатотека:Bratislava Silvester 2006.jpg|десно|150п|мини|Прослава за Нова Година.]]
 
Во [[2006]] година, Братислава имала 77 комерцијални сместувачки локалитети од кои 45 се хотели со вкупен капацитет за сместување од 9.940 легла.<ref name="Tourism">{{cite web |publisher=City of Bratislava |url=http://www.bratislava.sk/vismo5/dokumenty2.asp?u=700000&id_org=700000&id=79947 |title=Turistická sezóna v Bratislave (Tourist season in Bratislava) |date=2007-05-23 | dateformat = mdy |accessdate=June 1, 2007 |language=Slovak}}</ref> Вкупно 686.201 посетител, 454.870 посетители биле странци и престојувале во Братислава. Поголем е бројот на посетители во Братислава се оние кои го посетуваат градот само за еден ден. Најмногу странски посетители се забележуваат од [[Чешка]], [[Германија]], [[Велика Британија]], [[Италија]], [[Полска]] и [[Австрија]].<ref name="Tourism"/>
Ред 367:
 
=== Уметност ===
[[FileПодатотека:Slovenská Filharmónia Bratislava October 2006 041.jpg|150п|лево|мини|Словачката филхармонија.]]
[[FileПодатотека:Slovak National Theatre in Bratislava - Old building.jpg|150п|мини|десно|Националниот театар.]]
 
Братислава е седиште на [[Словачки национален театар|Словачкиот национален театар]] кој е составен од две згради. Првата зграда е изградена во нео-ренесансен стил и се наоѓа во стариот дел од градот. Новата зграда која била отворена во [[2007]] година е на брегот на реката. Театарот има три оддели, односно оддел за театар, опера и балет.
Ред 375:
 
=== Музеи и галерии ===
[[FileПодатотека:Bratislava-dom u dobrého pastiera.jpg|мини|лево|150п|Музејот на часовниците.]]
[[FileПодатотека:Slovak National Museum.jpg|десно|150п|мини|Национален музеј.]]
 
Словачкиот национален музеј е основан во 1961 година и се наоѓа во стариот дел од градот заедно со Природниот историски музеј кој всушност е дел од Националниот. Тој е најголем музеј и најголема културна институција во Словачка. Оперира со 16 музеи во Братислава и пошироко.<ref>{{cite web |publisher=Slovak National Museum |url=http://www.snm.sk/?lang=eng&section=expo&org=1&show |title=Slovak national museum - SNM office |year=2007 | dateformat = mdy |accessdate=October 7, 2007}}</ref> Градскиот музеј на Братислава е основан во 1868 година и е најстариот музеј кој континуирано опстојува во Словачка.<ref>{{cite web |publisher=Bratislava City Museum |url=http://www.muzeum.bratislava.sk/en/vismo/dokumenty2.asp?id_org=700016&id=1004&p1=51 |title=Profile of the museum |author=Beáta Husová |date=January 19, 2007 |dateformat = mdy |accessdate=May 4, 2007}}</ref> Главна цел на градскиот музеј е да ја архивира и истражува историјата на Братислава.
Ред 383:
 
== Образование и наука ==
[[FileПодатотека:Blava 2007-3-28-33.jpg|мини|лево|150п|Универзитет Истрополитана.]]
[[FileПодатотека:Comenius University.JPG|мини|150п|десно|Универзитет Комениус.]]
 
Првиот универзитет во Братислава, односно [[Словачка]] а тогаш во [[Унгарија]], бил [[Universitas Istropolitana]] кој бил основан во [[1465]] година од страна на кралот [[Матијас Корвунус]]. Универзитетот бил затворен во [[1490]] година после смртта на кралот.<ref>{{cite web |publisher=City of Bratislava |url=http://www4.bratislava.sk/en/vismo5/dokumenty2.asp?u=700000&id_org=700000&id=2009414& |title=Academia Istropolitana |date=2005-02-14 | dateformat = mdy |accessdate=January 5, 2008}}</ref>
Ред 435:
== Користена литература ==
 
* {{cite book |title=Dejiny Bratislavy (History of Bratislava)|year=1979 |publisher=[http://www.obzor.sk/ Obzor] |location=Bratislava, Slovakia |language=Slovak | edition = 2nd |last=Horváth, V., Lehotská, D., Pleva, J. (eds.) et al.}}
* {{cite book
|last=Janota
|first=Igor
Ред 448:
|ISBN-status=May be invalid - please double check
}}
* {{cite book
|last=Kováč
|first=Dušan
Ред 459:
|ISBN-status=May be invalid - please double check
}}
* {{cite book
|last=Kováč
|first=Dušan et al.
Ред 472:
|ISBN-status=May be invalid - please double check
}}
* {{cite book
|last=Kováč
|first=Dušan et al.
Ред 485:
|ISBN-status=May be invalid - please double check
}}
* {{cite book
|last=Lacika
|first=Ján
Ред 498:
|ISBN-status=May be invalid - please double check
}}
* {{cite book
|last=Špiesz
|first=Anton
Ред 510:
|ISBN-status=May be invalid - please double check
}}
* {{cite book
| last = Varga
| first = Erzsébet
Ред 521:
| isbn = 80-7089-245-5
| ISBN-status = May be invalid - please double check }}
* {{cite book
| last = Jankovics
| first = Marcell