Словенечка граматика

Словенечката граматика ги опфаќа фонолошките, морфолошките, синтаксните и семантичките првила во словенечкиот јазик. Словенечките именки имаат род, број и падеж, а карактеристично е постоењето на двоината. Глаголите имаат 4 времиња, сегашно, минато, идно и плуперфект.

Морфологија уреди

Именки уреди

Словенечките именки имаат падежи. Во словенечкиот јазик има 6 падежи (во заграда се словенечките имиња):

  1. номинатив (imenovalnik или nominativ)
  2. генитив (rodilnik или genitiv)
  3. датив (dajalnik или dativ)
  4. акузатив (tožilnik или akuzativ)
  5. локатив (mestnik или lokativ)
  6. инструментал (orodnik или instrumental)

Именките во словенечкиот јазик имаат три броја: еднина, двоина и множина. Покрај тоа, именките имаат три рода: машки, женски и среден род.

Падежи уреди

Словенечките именки имаат 4 деклинации.

Деклинација за женски род уреди
Прва деклинација

Оваа деклинација содржи именки кои завршуваат на -a. Повеќето од овие именки се во женски род, освен некои именки од машки род

прва деклинација
број
падеж ед. дв. мн.
Ном. (1) lipa lipi lipe
Ген. (2) lipe lip lip
Дат. (3) lipi lipama lipam
Аку. (4) lipo lipi lipe
Лок. (5) (pri/o) lipi lipah lipah
Инс. (6) (z) lipo lipama lipami

Именка може да се додаде во генитивот, множина и двоина. На пример, vožnja (возење) - voženj, igra (игра) - iger, ladja (брод) - ladij.

Втора деклинација

Во втората деклинација се именки од женски род кои завршуваат на согласка.

втора деклинација
број
падеж ед. дв. мн.
Ном. (1) perut peruti peruti
Ген. (2) peruti peruti peruti
Дат. (3) peruti perutma perutim
Аку. (4) perut peruti peruti
Лок. (5) (pri/o) peruti perutih perutih
Инс. (6) (z) perutjo perutma perutmi
Трета деклинација

Во оваа деклинација се недеклинирани именки од женски род.

трета деклинација
број
падеж ед. дв. мн.
Ном. (1) mami mami mami
Ген. (2) mami mami mami
Дат. (3) mami mami mami
Аку. (4) mami mami mami
Лок. (5) (pri/o) mami mami mami
Инс. (6) (z) mami mami mami
Четврта деклинација

Во оваа деклинација именки добиени од придавки во женски род. Овие се деклинираат како обични придавки.

Неправилни именки во женски род

Овие именки немаат правилна деклинациа: gospa (дама), hči (ќерка) и mati (мајка) во еднина. Во множина и двоина, mati и hči ја следат -a деклинацијата.

неправилна деклинација
падеж mati hči
Ном. (1) mati hči
Ген. (2) matere hčere
Дат. (3) materi hčeri
Аку. (4) mater hčer
Лок. (5) (pri) materi hčeri
Инс. (6) (s/z) materjo hčerjo
Gospa
падеж ед. дв. мн.
Ном. (1) gospa gospe gospe
Ген. (2) gospe gospe gospe, gospa
Дат. (3) gospe gospema gospem
Аку. (4) gospo gospe gospe
Лок. (5) (pri) gospe gospeh gospeh
Инс. (6) (z) gospo gospema gospemi
Деклинација за машки род уреди
Прва деклинација
прва деклинација
број
падеж ед. дв. мн.
Ном. (1) korak koraka koraki
Ген. (2) koraka korakov korakov
Дат. (3) koraku korakoma korakom
Аку. (4) korak koraka korake
Лок. (5) (pri/o) koraku korakih korakih
Инс. (6) (s) korakom korakoma koraki
Втора деклинација
втора деклинација
број
падеж ед. дв. мн.
Ном. (1) vojvoda vojvodi vojvode
Ген. (2) vojvode vojvod vojvod
Дат. (3) vojvodi vojvodama vojvodam
Аку. (4) vojvodo vojvodi vojvode
Лок. (5) (pri/o) vojvodi vojvodah vojvodah
Инс. (6) (z) vojvodo vojvodama vojvodami
Трета деклинација

Овие именки, односно нивните наставки, може да се исти со тие од првата деклинација за машки род. Во оваа група спаѓаат кратенки.

трета деклинација
број
падеж ед. дв. мн.
Ном. (1) H2O H2O H2O
Ген. (2) H2O H2O H2O
Дат. (3) H2O H2O H2O
Аку. (4) H2O H2O H2O
Лок. (5) (pri/o) H2O H2O H2O
Инс. (6) (z) H2O H2O H2O
Четврта деклинација

Оваа деклинација опфаќа именки добиени од придавки во машки род. Овие именки се деклинирани како обични придавки.

Неправилна деклинација

Најчеста неправилна деклинација е именката dan (ден).

деклинација за ден
бро
падеж ед. дв. мн.
Ном. (1) dan dni, dneva dnevi
Ген. (2) dne, dneva dni dni
Дат. (3) dne, dnevu dnema, dnevoma dnem, dnevom
Аку. (4) dan dni, dneva dni, dneve
Лок. (5) (pri/o) dne, dnevu dneh, dnevih dneh, dnevih
Инст. (6) (z) dnem, dnevom dnema, dnevoma dnemi, dnevi
Деклинација за среден род уреди
Прва деклинација
прва деклинација
број
падеж ед. дв. мн.
Ном. (1) mesto mesti mesta
Ген. (2) mesta mest mest
Дат. (3) mestu mestoma mestom
Аку. (4) mesto mesti mesta
Лок. (5) (pri/o) mestu mestih mestih
Инст. (6) (z) mestom mestoma mesti
Именки добиени од придавки

Оваа група опфаќа именки добиени од придавки во среден род. Тие се деклинираат како обични придавки во среден род.

Глаголи уреди

Во словенечкиот јазик има четири граматички времиња: сегашно време (sedanjik), минато време (preteklik), сегашен перфект (predpreteklik), и идно време (prihodnjik). Покрај тоа, словенечкиот глагол има и три начина: исказен, заповеден и условен начин. Други одлики на словенечкиот глагол се:

  1. инфинитив кој завршува на -ti или -t.
  2. два активни сегашни партиципи, -č и -e.
  3. два минати активни партиципи, -l и -(v)ši.
  4. минат пасивен партицип, на -n или -t.

Глаголите во словенечкиот јазик имаат два вида: свршен и несвршен. Секој глагол може да има свршена и несвршена форма, исто како и во македонскиот јазик. На крај, глаголите имаат и преодност, односно тие се делат на преодни и непреодни, но и повратни.

конјугација од класа I: tres- (тресе)
времиња
број лице сегашно време минато време (1) сегашен перфект (1) идно време (1) заповеден начин сегашен услов (1) минат услов (1)
еднина 1 л. tresem sem tresel sem bil tresel bom tresel -- bi tresel bi bil tresel
2 л. treseš si tresel si bil tresel boš tresel tresi bi tresel bi bil tresel
3 л. trese je tresel je bil tresel bo tresel naj trese bi tresel bi bil tresel
двоина 1 л. treseva sva tresla sva bila tresla bova tresla tresiva bi tresla bi bila tresla
2 л. treseta sta tresla sta bila tresla bosta tresla tresita bi tresla bi bila tresla
3 л. treseta sta tresla sta bil tresla bosta tresla naj treseta bi tresla bi bila tresla
множина 1 л. tresemo smo tresli smo bili tresli bomo tresli tresimo bi tresli bi bili tresli
2 л. tresete ste tresli ste bili tresli boste tresli tresite bi tresli bi bili tresli
3 л. tresejo so tresli so bili tresli bodo tresli naj tresejo bi tresli bi bili tresli
партиципи и глаголски именки
еднина двоина множина
име м.р. ж.р. с.р. м.р. ж.р. с.р. м.р. ж.р. с.р.
партиципи сегашен активен ---
минат активен I tresel tresla treslo tresla tresli tresli tresli tresle tresla
минат пасивен raztresen raztresena raztreseno raztresena raztreseni raztreseni raztreseni raztresene raztresena
глаголска именка сегашна активна --- глаголска именка инфинитив tresti
мината активна II -- супин trest

(1) партиципот мора да се сложува со подметот во реченицата

конјугација од II класа: ven- (овенува)
времиња
број лице сегашно време минато време (1) сегашен перфект (1) индо време (1) заповеден начин сегашен услов (1) минат услов (1)
единина 1 л. venem sem venil sem bil venil bom venil -- bi venil bi bil venil
2 л. veneš si venil si bil venil boš venil veni bi venil bi bil venil
3 л. vene je venil je bil venil bo venil naj vene bi venil bi bil venil
двоина 1 л. veneva sva venila sva bila venila bova venila veniva bi venila bi bila venila
2 л. veneta sta venila sta bila venila bosta venila venita bi venila bi bila venila
3 л. veneta sta venila sta bil venila bosta venila naj veneta bi venila bi bila venila
множина 1 л. venemo smo venili smo bili venili bomo venili venimo bi venili bi bili venili
2 л. venete ste venili ste bili venili boste venili venite bi venili bi bili venili
3 л. venejo so venili so bili venili bodo venili naj venejo bi venili bi bili venili
партиципи и глаголски именки
еднина двоина множина
име м.р. ж.р. с.р. м.р. ж.р. с.р. м.р. ж.р. с.р.
партиципи сегашен активен ---
минат активен I venil venila venilo venila venili venili venili venile venila
минат пасивен ---
глаголска именка сегашна активна --- глаголска именка инфинитив veniti
мината активна II -- супин venit

(1) партиципот мора да се сложува со подметот во реченицата

кинјугација од III класа: kupu-/kupova- (купува)
времиња
број лице сегашно време минато време (1) сегашен перфект (1) идно време (1) заповеден начин сегашен услов (1) минат услов (1)
еднина 1 л. kupujem sem kupoval sem bil kupoval bom kupoval -- bi kupoval bi bil kupoval
2 л. kupuješ si kupoval si bil kupoval boš kupoval kupuj bi kupoval bi bil kupoval
3 л. kupuje je kupoval je bil kupoval bo kupoval naj kupuje bi kupoval bi bil kupoval
двоина 1 л. kupujeva sva kupovala sva bila kupovala bova kupoval kupujva bi kupovala bi bila kupovala
2 л. kupujeta sta kupovala sta bila kupovala bosta kupovala kupujta bi kupovala bi bila kupovala
3 л. kupujeta sta kupovala sta bil kupovala bosta kupovala naj kupujeta bi kupovala bi bila kupovala
множина 1 л. kupujemo smo kupovali smo bili kupovali bomo kupovali kupujmo bi kupovali bi bili kupovali
2 л. kupujete ste kupovali ste bili kupovali boste kupovali kupujte bi kupovali bi bili kupovali
3 л. kupujejo so kupovali so bili kupovali bodo kupovali naj kupujejo bi kupovali bi bili kupovali
партиципи и глаголски именки
еднина двоина множина
име м.р. ж.р. с.р. м.р. ж.р. с.р. м.р. ж.р. с.р.
партиципи сегашен активен kupujoč kupujoča kupujoče kupujoča kupujoči kupujoči kupujoči kupujoče kupujoča
минат активен I kupoval kupovala kupovalo kupovala kupovali kupovali kupovali kupovale kupovala
минат пасивен kupovan kupovana kupovano kupovana kupovani kupovani kupovani kupovane kupovana
глаголски именки сегашна активна kupovaje глаголски именки инфинитив kupovati
мината активна II -- супин kupovat

(1) партиципот мора да се сложува со подметот во реченицата

конјугација од класа IV: dela- (работи)
времиња
број лице сегашно време минато време (1) сегашен перфект (1) идно време (1) заповеден начин сегашен услов (1) минат услов (1)
еднина 1 л. delam sem delal sem bil delal bom delal -- bi delal bi bil delal
2 л. delaš si delal si bil delal boš delal delaj bi delal bi bil delal
3 л. dela je delal je bil delal bo delal naj dela bi delal bi bil delal
двоина 1 л. delava sva delala sva bila delala bova delal delajva bi delala bi bila delala
2 л. delata sta delala sta bila delala bosta delala delajta bi delala bi bila delala
3 л. delata sta delala sta bil delala bosta delala naj delata bi delala bi bila delala
множина 1 л. delamo smo delali smo bili delali bomo delali delajmo bi delali bi bili delali
2 л. delate ste delali ste bili delali boste delali delajte bi delali bi bili delali
3 л. delajo so delali so bili delali bodo delali naj delajo bi delali bi bili delali
партиципи и глаголски именки
еднина двоина множина
име м.р. ж.р. с.р. м.р. ж.р. с.р. м.р. ж.р. с.р.
партиципи сегапшен активен delajoč delajoča delajoče delajoča delajoči delajoči delajoči delajoče delajoča
минат активен I delal delala delalo delala delali delali delali delale delala
минат пасивен zdelan zdelana zdelano zdelana zdelani zdelani zdelani zdelane zdelana
глаголски именки сегашна активна --- глаголска именка инфинитив delati
мината пасивна II predelavši супин delat

(1) партиципот мора да се сложува со подметот во реченицата

конјугација од V класа: želi- (посакува)
времиња
број лице сегашно време минато време (1) сегашен перфект (1) идно време (1) заповеден начин сегашен услов (1) минат услов (1)
еднина 1 л. želim sem želel sem bil želel bom želel -- bi želel bi bil želel
2 л. želiš si želel si bil želel boš želel želi bi želel bi bil želel
3 л. želi je želel je bil želel bo želel naj želi bi želel bi bil želel
двоина 1 л. želiva sva želela sva bila želela bova želel želiva bi želela bi bila želela
2 л. želita sta želela sta bila želela bosta želela želita bi želela bi bila želela
3 л. želita sta želela sta bil želela bosta želela naj želita bi želela bi bila želela
множина 1 л. želimo smo želeli smo bili želeli bomo želeli želimo bi želeli bi bili želeli
2 л. želite ste želeli ste bili želeli boste želeli želite bi želeli bi bili želeli
3 л. žele / želijo so želeli so bili želeli bodo želeli naj žele bi želeli bi bili želeli
партиципи и глаголски именки
еднина двоина множина
име м.р. ж.р. с.р. м.р. ж.р. с.р. м.р. ж.р. с.р.
партиципи сегашен активен želeč želeča želeče želeča želeči želeči želeči želeče želeča
минат активен I želel želela želelo želela želeli želeli želeli želele želela
минат пасивен zaželen zaželena zaželeno zaželena zaželeni zaželeni zaželeni zaželene zaželena
глаголска именка сегашна активна žele глаголска именка инфинитив želeti
мината активна II zaželevši супин želet

(1) партиципот мора да се сложува со подметот во реченицата

Наводи уреди

Поврзано уреди

Надворешни врски уреди