Револуционерен бран

Револуционерен бран или револуционерна декада — серија од револуции што се случуваат на различни места во ист временски период. Честопати, претходните револуции и револуционерните бранови се инспирација за новите револуции, или првозапочнатата револуција инспирира други истовремени „партнерски револуции“ со слични цели.[1][2] Причините за револуционерните бранови биле предмет на проучување од страна на историчарите и политичките филозофи, меѓу кои и Роберт Розвел Палмер, Крејн Бринтон, Хана Арент, Ерик Хофер и Жак Гаудешо.[3]

Марксистите на револуционерните бранови гледаат како доказ дека можна е светска револуција.

Немарксистичките писатели и активисти, како Џастин Раимондо и Мајкл Линд, го користеле терминот „револуционерен бран“ за да ги опишат одделните револуции што се случуваат во краток временски период.[4][5]

Видови уреди

Марк Н. Кац [6] идентификувал шест форми на револуција;

  • Селска револуција
  • Градска револуција
  • Државен удар, на пример, Египет, 1952 година
  • Револуција одозгора, како што е Големиот скок напред на Мао во 1958 година
  • Револуција однадвор, какви што се сојузничките инвазии на Италија во 1944 година и Германија во 1945 година.
  • Револуција со осмоза, на пример, постепена исламизација на неколку земји.

Овие категории не се исклучуваат меѓусебно; Руската револуција од 1917 година започнала како градска револуција за соборување на царот, проследена со селска револуција по која следувал болшевистичкиот пуч во ноември. Кац исто така ги класифицирал револуциите на следниов начин:

Револуциите можат да се поддржуваат меѓусебно воено, како СССР, Куба, Ангола, Етиопија, Никарагва и други марксистички режими во 1970-тите и 1980-тите.[8]

Уште една поделба според Кац[9] е дека се делат дали се против ( антимонархија, антидиктаторска, антикапиталистичка, антикомунистичка, антидемократска) или за (профашистичка, пролиберална, прокомунистичка, пронационалистичка итн.). Во последните случаи, честопати потребен е преоден период за да се донесе одлука за избраната насока.

Периодизација уреди

Нема консензус за целосна листа на револуционерни бранови. Имено, научниците не се согласуваат за тоа колку треба да бидат слични идеологиите на различните настани за тие да се групираат како дел од единствен револуционерен бран и во кој период може да се смета дека се случил бранот - на пример, Марк Кац за „марксистичко-ленинистичкиот бран“ вели дека траел од 1917 до 1991 година, а „фашистичкиот бран“ од 1922 до 1945 година, но „антикомунистичкиот бран“ го ограничил само на периодот од 1989 до 1991 година.[10]

До 19 век уреди

19ти век уреди

21ви век уреди

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. Mark N. Katz, Revolution and Revolutionary Waves, Palgrave Macmillan (October 1, 1999)
  2. Nader Sohrabi, Revolution and Constitutionalism in the Ottoman Empire and Iran, Cambridge University Press, 2011 pp. 74, 83, 87, 90, 94, 96, ISBN 0-521-19829-1, ISBN 978-0-521-19829-5
  3. Colin J. Beck, Dissertation submitted to Stanford University Department of Sociology graduate Ph.D program, March 2009, "Ideological roots of waves of revolution, " ProQuest, 2009, pp. 1-5[мртва врска], ISBN 1-109-07655-X, 9781109076554.
  4. Justin Raimondo, «The Revolutionary Wave: Tunisia, Egypt, Yemen — is the West next?», Antiwar.com, January 28, 2011 — «The revolutionary wave now sweeping the world will not exempt America, in spite of the myth of 'American exceptionalism.'».
  5. Michael Lind, Vietnam, the Necessary War: A Reinterpretation of America’s Most Disastrous Military Conflict, Simon and Schuster, 2002 p 37 ISBN 0-684-87027-4, ISBN 978-0-684-87027-4 — «The revolutionary wave effect produced by the fall of Saigon in 1975 was far more significant than the regional domino effect in Southeast Asia proper. […] Mark N. Katz has identified a 'Marxist-Leninist revolutionary wave' that peaked in the 1960s and 1970s, along with an 'Arab nationalist revolutionary wave' that began with the [1978-1979] Iranian Revolution. Samuel P. Huntington has identified a 'democratic wave' that began with the defeat of the Soviet bloc in the Cold War. […] The Marxist-Leninist revolutionary wave associated with the Vietnam War saw 'affiliate Marxist-Leninist revolutions' come to power outside of Indochina in the Congo (1964, 1968), Benin (1972), Ethiopia and Guinea-Bissau (1974), Madagascar, Cape Verde, Mozambique, and Angola (1975), Afghanistan (1978), and Grenada and Nicaragua (1979).»
  6. Mark N Katz, Revolutions and Revolutionary Waves, St Martin’s Press, 1997, p4
  7. Mark N Katz, Revolutions and Revolutionary Waves, St Martin’s Press, 1997, p13
  8. Mark Katz, Revolutions and Revolutionary Waves, St Martin’s Press, 1997, p 86
  9. Mark N Katz, Revolutions and Revolutionary Waves, St Martin’s Press, 1997, p12
  10. Mark N. Katz, «Cycles, waves and diffusion», in: Jack A. Goldstone, The Encyclopedia of Political Revolutions, pp. 126—127
  11. Colin A. Beck, «The World-Cultural Origins of Revolutionary Waves: Five Centuries of European Contention», Social Science History, vol.35, no.2, pp.167-207
  12. Laurence Cox and Alf Gunvald Nilson, «What Makes a Revolution?», Ceasefire, 30 September 2014
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 Laurence Cox and Alf Gunvald Nilson, "What Makes a Revolution?", Ceasefire, 30 September 2014
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 Colin A. Beck, "The World-Cultural Origins of Revolutionary Waves: Five Centuries of European Contention", Social Science History, vol.35, no.2, pp.167-207
  15. Mark N. Katz, "Cycles, waves and diffusion", in: Jack A. Goldstone, The Encyclopedia of Political Revolutions, pp. 126-127