генерал пуковник 20.01.1932 (Прилеп) – 31.03.2011 (Београд) Александар Спирковски рођен је 20. јануара 1932. године у Прилепу – граду хероју, Македонија, у занатско-трговачкој породици. Детињство и школовање, од основне до гимназије провео је у Прилепу. 1948. године пријављује се на конкурс за питомца Противавионског војног училишта (касније школа за активне официре противавионске артиљерије), а након трогодишњег школовања, распоређен је на дужност командира вода у гарнизону Ниш где је провео 8 година, да би 1960. године био премештен у Приштину и постављен на дужност командира противавионске батерије. 1964. године упућен је у школу усавршавања коју завршава 1965. године као први по рангу. У истој години успешно је положио пријемни испит за школовање у Вишој војној академији, где је упућен те године на двогодишње школовање, када, уз изузетне напоре полаже и испит за чин мајора. По завршетку Више војне академије, 1967. године постављен је на дужност командира противавионског-артиљеријског дивизиона у 2. пролетерској пешадијској дивизији, да би само после неколико месеци био уздигнут на дужност начелника штаба пука, са које дужности је, 1970. године упућен у Ратну школу. По успешном завршетку Ратне школе постављен је за команданта пука, а након 4 године на тој дужности, постављен је на дужност начелника штаба 2. пролетерске дивизије. Само 7 месеци касније постављен је за команданта 9. далматинске ударне дивизије у Книну на којој дужности остаје скоро 5 година. У међувремену, 1980. године полаже испит за чин генерала са одличним успехом и 22. децембра исте године, унапређен је у чин генерала, као један од најмлађих послератних официра. Те године је постављен за команданта 1. пролетерске гардијске механизоване дивизије, којом руководи и командује 3 године. Као успешан старешина у руковођењу и командовању јединицама, 1983. године постављен је за начелника штаба 2. армије у Нишу, на којој дужности проводи 3 године, после чега је, 1986. године постављен за команданта 1. београдске армије, а 1989. године за команданта 1. војне области, која је у то време покривала 50% територије СФРЈ, а на тој територији је живело 52% стновништва велике Југославије. У новембру 1991. године постављен је за подсекретара за кадровска питања у Савезном секретаријату за народну одбрану, на којој дужности остаје до 31. августа 1992. године и са које, после 41 године ефективног радног стажа одлази у старосну пензију. Од првих командирских до касних командантских дана био је искључиво везан за живот и васпитање војника и потчињених старешина. Основни мото у раду му је поштовање свачије личности и љубав према људима са којима руководи, ради чега је био цењен и поштован како од потчињених тако и од претпостављених. Потчињени свог командира и команданта из милоште зову Спирке, а он је увек спреман, без обзира на дужност коју обавља, да прими и саслуша сваког свог потчињеног и пружи помоћ, у границама могућег и дозвољеног. Карактеристично за генерала Александра Спирковског је чињеница да је, од 41 године активног и ефективног стажа, на командним дужностима, од командира вода до команданта армије и армијске области провео 31 годину, што је реткост у официрској каријери и вероватно јединствен случај у ЈНА. За успешно руковођење и командовање јединицама увек је оцењиван оценом „нарочито се истиче“, више пута је похваљиван, награђен је плакетом ратне морнарице ЈНА и престижном наградом „22. децембар“. Поред тога, више пута је одликован, од медаље за војне заслуге до ордена Народне армије са ловоровим венцем, а био је први послератни официр ЈНА одликован орденом братства-јединства који се до тада искључиво додељивало старешинама ЈНА- учесницима народно-ослободилачког рата. Генерал Александар Спирковски је у својој каријери два пута превремено унапређен и то у чин потпуковника и у чин генерал-пуковника. Поред чисто војничких дужности, веома је ангажован и као друштвено-политички радник, а био је и на функцији потпредседника Југословенског спортског друштва Партизан.