Луѓето од Селдвила
Луѓето од Селдвила (германски): Die Leute von Seldwyla) - збирка раскази на швајцарскиот писател Готфрид Келер.
Содржина
уредиПрвиот дел од „Луѓето од Селвила“, објавен во 1856 година, содржи пет раскази:
- „Луткото Панкрац“ (Pankraz, der Schmoller)
- „Ромео и Јулија од село“ (Romeo und Julia auf dem Dorfe)
- „Госпоѓата Регел Амрајн и нејзиниот најмлад син“ (Frau Regel Amrain und ihr Jüngster)
- „Тројцата праведни чешлари“ (Die drei gerechten Kammmacher)
- „Огледало, мачињата“ (Spiegel, das Kätzchen)
Вториот дел од збирката, објавен во 1873-1874 година, исто така, се состои од пет раскази:
- „Облеката ги прави луѓето“ (Kleider machen Leute)
- „Ковачот на својата судбина“ (Der Schmied seines Glückes)
- „Злоупотребените љубовни писма“ (Die mißbrauchten Liebesbriefe)
- (Dietegen)
- „Изгубените насмевки“ (Das verlorne Lachen)
Осврт кон книгата
уредиВо книгата се прикажани бројни варијации на карактери и судбини на луѓето од Селдвила (измислено име на едно типично место во Швајцарија. Од расказите во збирката особено се истакнуваат трагично монументалната приказна „Ромео и Јулија од село“ (класична според дејството и обработката) и сатирично-ироничната приказна за тројцата чешларски калфи во која Келер ја претставил малограѓанската средина до космички димензии.[1]
Наводи
уреди- ↑ B. P., „Beleška o piscu“, во: Gotfrid Keler, Ljudi iz Seldvile. Beograd: Rad, 1964, стр. 162.