Изабел де Шариер

холандска писателка на француски јазик и композиторка
Ова е објавената верзија, проверена на 28 септември 2024. Промени во предлошки чекаат на преглед.

Изабел де Шариер (француски: Isabelle de Charrière), псевдоним Беле ван Заулен (холандски: Belle van Zuylen), родена Изабела Ахнета Елизабет ван Таул ван Сероскеркен (Isabella Agneta Elisabeth van Tuyll van Serooskerken; Марсен, 20 октомври 1740 — Колумбје, 27 декември 1805) — холандско-швајцарска писателка на епистоларниот жанр, која пишувала на германски и француски јазик, а е попозната по нејзиното француско име.

Изабел де Шариер
Портрет на Изабел де Шариер од Морис Кантен де Латур
Роден/а20 октомври 1740(1740-10-20)
замок Заулен, Утрехт, Холандија
Починат/а27 декември 1805(1805-12-27) (возр. 65)
ПсевдонимБеле ван Заулен
Занимањеписателка, романописец, поетеса, драматург
НационалностХоландија и Швајцарија
мрежно место
charriere.nl belle-van-zuylen.eu

Таа била многу заинтересирана за општеството и политиката на своето време, а особено е забележлива нејзината работа од времето на Француската револуција.

Животопис

уреди

Изабел де Шариер е родена во 1740 г. По потекло е Холанѓанка од благородничко хашко семејство. Таа била најголемата од седумте деца.[1][2]

Нејзините вештини за пишување, остроумност и проникливи набљудувања биле споредувани благосклоно со оние на Мадам де Севиње од страна на критичарот Сент-Бев. За забава, таа почнала да пишува за секојдневниот живот и значајните луѓе што ги запознала, што довело до нејзиниот прв роман, „Le Noble“, во 1763 г. До 1762 г., таа била активна во холандското високо општество и дворот.[3] По патувањето во Англија, таа се омажила во 1771 г. за сиромашен швајцарски дворјанин што му бил учител на нејзиниот брат. Тие се населиле во неговиот семеен имот, Ле Понт, во Колумбје, Швајцарија, покрај Нешателското Езеро.

Во 1778 г., Де Шариер постигнала значително богатство со наследување на значителен дел од богатството на нејзините родители. Ова наследство вклучувало скоро 40 % од инвестициите во колонијални претпријатија, како што се Холандската западноиндиска компанија, Холандската источноиндиска компанија, Британската источноиндиска компанија и Јужноморската компанија, од кои сите се потпирале многу на добивката од прекуокеанските плантажи издржани од ропство. Дриенхаузен и Даузе, во своето објавување од 2021 г., забележале дека писмата на Де Шариер и нејзиниот роман „Три жени“ (фр. Trois Femmes; 1795–1798) првично го прикажувале ропството со одреден степен на рамнодушност. Меѓутоа, како што е наведено од Сузан ван Дајк, уредничката на нејзината преписка, Де Шариер не била ни оддалеку рамнодушна кон крајностите на ропството. Во писмото од 1798 г., таа ги опишала колонијалните злоупотреби како „ужаси“, како одраз на нејзината растечка свест и морална грижа. Во рок од само пет години од наследувањето на нејзините колонијални инвестиции, Де Шариер продала 70 % од својот имот, покажувајќи го нејзиното решително оддалечување од овие експлоататорски потфати.

Избор на дела

уреди
  • Le Noble, морална приказна, 1763
  • Lettres neuchâteloises, романса, 1784
  • Lettres de Mistriss Henley publiées par son amie, 1784
  • Lettres écrites de Lausanne, романса, 1785
  • Caliste ou continuation de Lettres écrites de Lausanne, 1787
  • Bien-né. Nouvelles et anecdotes. Apologie de la flatterie, 1788
  • Courte réplique à l'auteur d'une longue réponse; par Mme la Baronne de ... 1789
  • Plainte et défense de Thérese Levasseur, 1789
  • Lettre à M. Necker sur son administration, écrite par lui-même, 1791
  • L’émigré, comédie en trois actes, 1793
  • Lettres trouvées dans des portefeuilles d’émigrés, 1793
  • Trois femmes, романса, Лајпциг, 1795 (германско издание); Лондон, 1796 (француско издание). La Suite des Trois femmes n'a été éditée qu'en 1981 dans les Œuvres complètes de la romancière (том II, 1798 — 1806, Г. А. ван Орсхот, Амстердам, 1981).
  • Honorine d’Userche : nouvelle de l’Abbé de La Tour, 1795
  • Sainte Anne, 1799
  • Sir Walter Finch et son fils William, 1806 (посмртно издание)

Наводи

уреди
  1. „Belle van Zuylen - Chronologie“. www.belle-van-zuylen.eu. Архивирано од изворникот 2020-12-31. Посетено на 2020-11-01.
  2. Шаррьер, Изабелла-Гиацинта-Агнесса // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. (руски)
  3. Шаррьер, Изабелла-Гиацинта-Агнесса“. Енциклопедиски речник „Брокхаус и Ефрон“ : во 86 тома (82 тома и 4 доп.). Санкт Петербург. 1890–1907.

Надворешни врски

уреди