Збигњев Голомб (Нови Тарг, 24 март 1923 - Чикаго, 24 март 1994) – полски и американски лингвист, индоевропеист, балканист, славист-македонист. Член на МАНУ надвор од работниот состав (1972)[1]

Збигњев Голомб
Zbigniew Gołąb
Роден 24 март 1923
Нови Тарг
Починал 24 март 1994
Чикаго
Националност Полјак
Занимање славист, македонист, академик

Животопис уреди

По одбраната на магистерската дисертација на Полскиот универзитет во Вроцлав во 1947 година и докторатот на Јагелоњскиот универзитет во Краков во 1958 година, бил професор по словенска лингвистика на Католичкиот универзитет во Лублин (1952-1954) и на Славистичкиот институт на ПАН во Варшава (1955-1961), потоа професор по словенска лингвистика на Универзитетот во Чикаго, САД, до пензионирањето (1962-1993). Интересот кон македонскиот јазик му го свртел полскиот македонист Мјечислав Малецки, бил близок соработник на Блаже Конески и Божидар Видоески, вршел лингвистички и дијалектолошки истражувања во Македонија и учествувал на македонистички научни собири. Бил ментор на првата докторска дисертација од македонистиката во САД одбранета од Виктор Фридман и објавил поголем број монографски и други истражувања од областа на македонистиката и балканистиката.[1]

Творештво уреди

Книги:

  • Conditionalis typu balkanskiegow pohudniowoslowianskich, Kraków, 1964;
  • The Arumanian Dialect of Kruševo in SR Macedonia, SFR Yugoslavia, Skopje, 1984;
  • The Origins of the Slavs: A Linguist’s View, Columbus, 1992;

Статии:

  • Dwie gvary macedoнskie (Suche i Wisoka w Solunskiem), „Sprawozdania PAU”, 2, 1953, 77- 81;
  • Funkcja syntaktyczna proklitiki zaimkowej w gwarach macedonskich, „Lingua Posnaniensis”, 4, 1953, 277-291;
  • Stanowisko jezyka macedonskiego wsród jezyków poludniowo-slowianskich, Sprawozdania Instytutu Jezykoznawatva Uniwersytetu Jagiellonskiego, Kraków, 1954, 257-260;
  • Funkcja syntaktyczna partykuly da w jezykach poludniowo-slowianskich, „Biuletyn Polskiego Towarzistwa Jezykoznawczego“, 13, 1954, 67-92;
  • Z fonologii gwar Bogdanska (na tle ogólnomacedonskim), „Studia z filologii polskiej i slowia–-nskiej“, 1,1955, 289-333;
  • The Conception of „Isogrammatizm“, „Biuletyn Polskiego Towarzistwa Jezykoznawczego”, 15, 1956, 3-12;
  • H. Lint, A Grammer of the Macedonian Literary Language, „Rocznik Slawistyczny“, 18, Kraków, 1956, 111- 119;
  • За неколку сличности меѓу полските и македонските говори, Македонски јазик“, 8, Скопје, 1957, 129-135;
  • Неколку белешки за палатализацијат ана согласките во македонскиот јазик, „Македонски јазик“, 9,1958,1-15;
  • Генетички врски меѓу карпатската и балканската сточарска терминологија и улогата на словенскиот елемен во ова подрачје, „Македонски јазик“, 10, 1959, 19-50;
  • The Influence of Turkish upon the Macedonian Slavonic Dialects, „Folia Orientalia”, 1, 1959, 26-45;
  • Some Arumanian-Macedonian Isogrammatisms and the Social Background of Their Development, „Word“, 15/3, 1959, 415-435;
  • Два македонски говора (на Сухо и Висока во Солунско), I, „Македонски јазик”, 11-12, 1961, 113-182;
  • Nowomacedonski typ perfectum ze slowem imam/sum, „Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiellonskiego: Prace Jezykoznawcze”, 4, 1961, 321-325;
  • Szkic dialektu Arumanów macedonskich, „Zeszyty Naukowe Uniwesitetu Jagiellonskiego: Prace Jezykoznawcze”, 4, 1961, 75-200;
  • Uwagi nad histori, jezyka macedonskiego, Sprowozdania Komisji Slowianoznawstwa Oddzialu PAN w Krakowie, Kraków,1961, 138-139;
  • „Balkanisms” in te South-Slavic Languages, „Slavic and East European Journal”, 6/2, 1962, 38-42;
  • Два македонски говора (На Сухо и Висока во Солунско), II, „Македонски јазик”, 13-14, 1963, 173- 276;
  • The Problem of Verbal Moods in Slavics Languages, IJSLP, 8, 1964,1-36;
  • Етногенезата на Словените во светлинат ана лингвистиката, I, „Македонски јазик”, 19, 1968, 5-20;
  • За „механизмот” на словенско-романските односи на Балканскиот Полуостров, „Македонски јазик”, 21, 1970, 5-18;
  • Значењетона македонскиот јазик во балканистичките студии, зб.: Пристапни предавања, прилози и библиографија, Скопје, 1974, 37-43;
  • Структурална споредба на еден валшки и македонски текст, „Прилози”, OLLN MANU, 5/2, 1974, 35-40;
  • On the Mechanism of Slavic-Romanian Linguistic Interference in the Balkans, zb.: Bulgaria, Past and Present: Studies in History, Literature, Economics, Music, Sociology, Folklor & Linguistics, Columbus, 1976, 296- 309;
  • Македонско-влашки лексички изедначувања како пример на централнобалканската културна заедница, „Македонски јазик”, 32-33, 1982, 137-146;
  • Конструкциите со има и глаголската придавака во македонскиот и влашкиот јазик, зб.: Научна дискусија на Семинарот за македонски јазик, литература и култура, 2, Скопје, 1983, 1-12;
  • South Slavic da+Indicative in Conditional Clauses and its General Linguistic Implications, zb.: Papers for the V. Congress of Southeast European Studies, Columbus, 1984, 170-198;
  • Размислувања за супстанцијалните и формалните обележја на словенските јазици, „Прилози”, OLLN MANU, 12/1, 1987, 39-56;
  • The First Slavs in Greece, „Prilozi”, OLLN MANU, 14/2, 1989,5-46;
  • Јазикот на првите Словени во Грција и историјата на македонскиот јазик (Неколку белешки во врска со работите на Васмер и Малингудис), „Македонски јазик“, 40-41, 1990, 115-128;
  • Lehr-Splawiнski redivivus versusque: Pochodzenie i praojczyzna Slowian w slavistice ostatnich lat czterdziestu, „Rocznik Slawistyczny“, 47, 1991, 123-140;
  • Етничка позадина и внатрешен лингвистички механизам на таканаречената „балканизација“ на македонскиот јазик, зб.: Studies in Macedonian Language and Culture, Ann Arbor, 1995, 49-66;
  • Прашањето на старословенскиот прево на Оче Наш и неговите теолошки импликации, зб.: Студии за македонскиот јазик, литература и култура, Скопје, 1996, 27-32;
  • The Ethnic Background and Internal Linguistic Mechanism of the So-Called Balkanization of Macedonian, „Balkanistica“, 10, 1997, 13-19.

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 Македонска енциклопедија, том I. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите. 2009. стр. 378–379. ISBN 978-608-203-023-4.