До Кралицата (или До Кралицата од свирачите) ― кратка поема од 18 реда, со која се пофалува кралицата Елизабета I, која му се припишува на Вилијам Шекспир. Таа била вклучена во 2007 година од Џонатан Бејт во неговото целосно шекспирово издание за Кралското шекспирово друштво.[1]

Ракописот на „До Кралицата од свирачите“.

Поемата, опишана од Бејт, напишана на „задниот дел од пликот“, веројатно е составена како епилог за изведба на претстава во присуство на кралицата. Бејт верува дека е создадена да се чита откако „Како ви е арно така“ била предадена на дворецот на мрсен вторник во февруари 1599 година. Изучителите од САД, Вилијам Ринглер и Стивен Меј ја откриле песната во 1972 година во тетратката на човекот по име Хенри Стенфорд, за кого се знае дека работел во домаќинството на Лорд Чембрлен. Други изучители оттогаш го оспоруваат припишувањето кон Шекспир.

Текст уреди

Современата англиска песна е:

As the dial hand tells o'er
The same hours it had before,

Still beginning in the ending,
Circular account still lending,

So, most mighty Queen we pray,
Like the dial day by day

You may lead the seasons on,
Making new when old are gone,

That the babe which now is young
And hath yet no use of tongue

Many a Shrovetide here may bow
To that empress I do now,

That the children of these lords,
Sitting at your council boards,

May be grave and aged seen
Of her that was their fathers' queen.

Once I wish this wish again,
Heaven subscribe it with "Amen".[2]

Припишување уреди

Припишувањето прво било направено - привремено - кон Шекспир од Ринглер и Меј, а било прифатено во 2005 година од Џејмс С. Шапиро, кој предложил дека можеби била напишана како епилог за дворската изведба на „Сон на летната ноќ“. Тој тврдел дека мерката одговара на затворачките линии на Оберон и познатиот објавен епилог, изговорен од Пак. Џулиет Дусинбер подоцна тврдела дека е поверојатно да се користи за „Како ви е арно така, бидејќи се поврзува со темите во претставата. Таа исто така предложила дека се однесува на сончев часовник во Ричмондовата палата, каде што смета дека можеби била изведена претставата.[3] Бејт го прифатил овој став и изјавил дека е „99% сигурен“ дека таа е од Шекспир.

Сепак, други изучители не се согласуваат. Во 2009 година, Мајкл Хатавеј тврдел дека таа поема е најверојатно да е од Бен Џонсон, наведувајќи дека,

Трохајските тетраметри што ги користел Џонсон, на пример, во песните од свадбената маска на Лорд Хадингтон, изведени на дворот на мрсен вторник во 1608 година, и сатирските песни во неговата „Маска од Оберон“ од 1611 година се многу близу во стилот со избраната песна и имаат приближно ист процент на женствени завршетоци.[4]

Тој вели дека Шекспир и Томас Декер биле исто така можни автори. Хелен Хакет во 2011 година тврдела дека Декер е најверојатниот автор,

Декер се појавува како најсилен претендент, од причини што вклучуваат негова повторувачка преокупација со избрани и временски циклуси, неговата широка композиција на кралскиот панегирик, силните сличности помеѓу поемата „Повикана рака“ и епилогот со неговиот „Стара фортуната“ (исто така изведен на дворецот во 1599 година), и вербално одекнување на поемата „Повикана рака“ во неговата „Вавилонска блудница“ (1605).[3]

Хакет наведува дека, за разлика од Шекспир, Декер редовно пишувал комплементарни стихови за Елизабета и предложува дека поемата требала да се изговори на крајот од неговата драма „<i id="mwWQ">Одмор на чевларот</i>“.

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. „Did Shakespeare really write "A Lover's Complaint"? – By Ron Rosenbaum – Slate Magazine“.
  2. Bate, Jonathan (21 април 2007). „Is there a lost Shakespeare in your attic?“. The Daily Telegraph. London. Посетено на 11 март 2021.
  3. 3,0 3,1 Helen Hackett, "As The Diall Hand Tells Ore’: The Case for Dekker, Not Shakespeare, As Author", Review of English Studies, 2011
  4. Michael Hattaway, Dating As You Like It, Epilogues and Prayers, and the Problems of "As the Dial Hand Tells O'er", Shakespeare Quarterly, Volume 60, Number 2, Summer 2009, pp. 159–160.