Верхојански Планини
Верхојански Планини (руски: Верхоянский хребет; јакутски: Үөһээ Дьааҥы сис хайата) — планински венец во источен Сибир кој се протега во должина од 1.000 км низ Јакутија. Образува голем лак од реките Лена и Алдан на запад до реката Јана на исток. Во јужниот дел достигнува висина од 2.480 м. На планините има наоѓалишта на јаглен, сребро, олово и цинк. Сместени се веднаш западно од границата меѓу Евроазиската и Северноамериканската Плоча.[1]
Верхојански Планини | |
---|---|
Верхоянский хребет | |
Поглед на јужните Верхојански Планини | |
Највисока точка | |
Врв | Мус-Хаја |
Надм. височина | 2.959 м |
Координати | 67°0′0″N 129°0′0″E / 67.00000° СГШ; 129.00000° ИГД |
Величина | |
Должина | 1.100 км |
Географија | |
Земји | Русија |
Дел | Јакутија |
На ова подрачје се забележани најниските температури за населени места во светот и има длабоки снегови највеќето месеци во годината. За време на последниот леднички максимум, венецот имал пространи ледници, па оттука лете планините го имаат тој карактеристичен алпски изглед. Меѓу биомите на Верхојанските Планини се издвојува планинската тундра, каде се застапени разновидни мовови и лишаи.[2]
Планините настанеле со набирање и претставуваат антиклинала.[2]
Поврзано уреди
Наводи уреди
- ↑ News Archive - The Earth Institute at Columbia University
- ↑ 2,0 2,1 „Verkhoyansk Mountains“. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. Посетено на 11 April 2017.
Надворешни врски уреди
- „Верхојански Планини“. Голема советска енциклопедија. 1969–1978.CS1-одржување: датумски формат (link) (руски)
Оваа статија место во Сибир е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |