Бегалската нација — предлог од 2015 година да се создаде нова нација за доброволно преселување на бегалското население во светот за да се реши кризата. Според проценките на Обединетите нации, во светот има околу 82 милиони бегалци и внатрешно раселени лица.[1]

Предлог уреди

Бегалската нација како идеја била претставена во јуни 2015 година од Џејсон Бузи и добила опширно медиумско покривање во јули 2015 година, почнувајќи со напис во Вашингтон пост.[2]

Во својот предлог Бузи нуди голем број алтернативи за создавање нација на бегалци.[3] Тие вклучуваат:

  1. Купување ненаселени острови од земја како што се Филипините или Индонезија.
  2. Држава со многу погодна, но неискористена земја која ја дава или продава оваа земја со цел да се формира бегалска нација. Како пример дадена е Финска.
  3. Мала островска држава која е ретко населена која се согласува да стане бегалска нација. Сегашните граѓани би добиле значителни финансиски придобивки.
  4. Ќе се создадат нови острови во меѓународните води како татковина за бегалците.

Финансирање уреди

Финансирањето Бегалската нација се предлага да биде од влади, невладини организации, Обединети нации или приватни донации. Џејсон Бузи, успешен инвеститор во недвижен имот во Bay Area, претходно заработил позитивен печат како добродетел зад мултиградскиот проект „Hidden Cash“ во 2014 година.[4] Со Бегалската нација, Бузи го подготвил првичниот предлог, воспоставил присуство на интернет (www.refugeenation.org) и се запознал со својот план преку агенција за односи со јавноста.[5]

Во октомври 2015 година, Бегалска нација започнала кампања за групно финансирање со цел да собере милијарди долари за купување земјиште или острови како постојан дом за бегалците во светот.[6]

Симболи предложени за нацијата уреди

 
Неофицијална употреба на знамето на бегалската нација на Летните олимписки игри 2016 година
 
Бегалско знаме на Јара Саид

Сирискиот бегалец Јара Саид дизајнирал црвено-портокалово знаме налик на елеците за спасување на бегалците од Средоземјето, а друг, Мутаз Аријан, создал химна.[7] Иако Меѓународниот олимписки комитет не можел да дозволи ниту една од нив да ги користи Олимпискиот тим за бегалци на Летните олимписки игри 2016 година, некои од поддржувачите неофицијално го користеле знамето.

Јара Саид го опишал знамето како „ако сте носеле елек за спасување како бегалец, ќе почувствувате нешто кога ќе го видите ова знаме. . . Тоа е моќна меморија.“

Од јуни 2021 година, емотиконите на знамето е достапно на WhatsApp за Android и iOS.[8]

Други поврзани предлози уреди

Помалку од два месеци откако предлогот добил широка медиумска покриеност, Нагиб Савирис, египетски милијардер, понудил да купи средоземен остров за да ги смести бегалците кои бегаат од сирискиот конфликт.[9]

Наводи уреди

  1. Sengupta, Somini (18 June 2015). „60 Million People Fleeing Chaotic Lands, U.N. Says“. The New York Times. Посетено на 22 October 2015.
  2. Taylor, Adam. „A Silicon Valley mogul wants to solve the global refugee crisis by creating a new country“. The Washington Post. Посетено на 21 October 2015.
  3. Ridley, Louise (27 July 2015). „Millionaire Jason Buzi Wants To Create A New Country To House All The World's Refugees“. www.huffingtonpost.co.uk/. The Huffington Post UK. Посетено на 21 October 2015.
  4. Ensor, Josie. „Secret millionaire behind HiddenCash treasure hunt announces London giveaways next“. telegraph.co.uk. Telegraph Media Group Limited. Посетено на 23 October 2015.
  5. Chung, Frank. „Real estate mogul's 'radical solution' to the global refugee crisis“. news.com.au. News Corp Australia. Посетено на 23 October 2015.
  6. Lam, Bourree (15 October 2015). „The Man Who Wants to Crowdfund a New Nation for Refugees“. The Atlantic. Hayley Romer. Посетено на 22 October 2015.
  7. „Creating a Flag and an Anthem for the World's Refugees | by Insecurities | Insecurities | Medium“. 10 January 2017.
  8. „🏳🟧⬛🟧 Refugee Nation Flag Emoji“. Emojipedia (англиски). Посетено на 2022-01-28.
  9. Mosbergen, Dominique (4 September 2015). „Egyptian Billionaire Offers To Buy Island To Shelter Refugees In Europe“. The Huffington Post. The Huffington Post and Berggruen Institute. Посетено на 21 October 2015.

Надворешни врски уреди